Novi zakon menja kupovinu u Srbiji: Trgovci od danas moraju da objavljuju digitalni cenovnik

Takođe, 35 velikih trgovinskih lanaca, sa više od 3.900 objekata, imaju obavezu da na osnovu Zakona o zaštiti potrošača objave digitalne cenovnike i na dnevnom nivou ih ažuriraju ako menjaju cene proizvoda.

Cenovnike će morati da objavljuju trgovci na malo koji obavljaju trgovinu i to za 25 kategorija proizvoda i robe.

To su: mleko, mlečni i mešoviti proizvodi, jaja; bezalkoholna pića, kafa, čaj; sveže voće i povrće; prerada voća i povrća; hleb i peciva; mahunarke; smrznuti proizvodi; sveže i prerađeno meso; sveža i prerađena riba; slani konditori; slatki konditori i cerealije; šećer i med; brašno; testenine; ulja i masti; sirće; pirinač; so i začini; kućna hemija; papirna i kuhinjska galanterija; lična higijena i kozmetika; hrana za bebe; pelene; alkoholna pića i hrana za kućne ljubimce.

Trgovci, koji su u poslednjoj poslovnoj godini ostvarili prihod od prodaje veći od 3.000.000.000 dinara, objavljuju na svojoj internet stranici cenovnik, posebno za svaki prodajni objekat, u digitalnom obliku, pogodnom za automatsku obradu, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina.

Trgovinski lanci koji su obavezni da objave digitalne cenovnike i ažuriraju ih na dnevnom nivou ako menjaju cene su: Delez, Lidl Srbije, Merkator-S, Univereksport, Aman, Dis, Gomeks, Veropulos, Keš&Keri plus, Trnava promet, BB Trade, Qvattro company, Ros produkt, Domaća trgovina, Europrom, Podunavlje, Leon Conditors, Senta-promet, Medius, Tekijanka, Metalac-Proleter, Fortuna market, Šumadija market, Vum, Prima nova, Beltorg, Mikromarket, Luki komerc, Čutura plus, Rič, VP Dima, ZAM, Trlić, Morava i DM.

Skupština Srbije je 23. aprila usvojila Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda.

Zakon o trgovačkim praksama reguliše oblast unutrašnje trgovine, tretman i prepoznaje nepoštene trgovačke prakse, a uveden je instrument Saradnika u postupku odnosno Uzbunjivača.

To je mehanizam koji omogućava da, ukoliko postoje ozbiljna saznanja da se u konkretnom primeru radi o nepoštenoj trgovičkoj praksi, Uzbunjivač može da alarmira.

Zakon o trgovačkim praksama donosi se prvi put u Republici Srbiji i njegov značaj ogleda se u sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi i uspostavljanju fer, transparentnih i poštenijih odnosa između svih aktera na tržištu - trgovaca, proizvođača i prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Zakon je izrađen u velikoj meri po uzoru na rešenja koja se već primenjuju u Evropskoj uniji, ali sa značajnim proširenjem obuhvata proizvoda i rešenjima koja nisu prisutna u drugim evropskim zakonodavstvima.

Najveći broj zakona u EU je obuhvatio nepoštene trgovačke prakse samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode, dok je u našem zakonu mnogo širi obuhvat proizvoda koji potpadaju pod ovaj zakon, čime se pomaže i većem broju snabdevača da poboljšaju svoju poziciju u odnosu na trgovce.

Zakon obuhvata, pored poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta u koje spadaju kućna hemija, proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika i drugo, kao i proizvodi od posebnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju - sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Zakonom se uvode jasna pravila i precizne definicije nedozvoljenih trgovačkih praksi koje se smatraju nepoštenim i zato se nalaze na Crnoj listi, kao i onih koje su uslovno dozvoljene i koje se nalaze na Sivoj listi.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je u ponedeljak rekla za Tanjug da je Srbija prvi put dobila Zakon o trgovačkim praksama koji će bolje zaštititi dobavljače i proizvođače, a posebno najslabije u lancu kao što su poljoprivredni proizvođači i dati im veću pregovaračku snagu i omogućiti da prevaziđu strah od komercijalne odmazde i "zid ćutanja" i traže poštovanje svojih prava.

Ona je izrazila uverenje da će puna primena Zakona o trgovačkim praksama zajedno sa preostala dva zakona, koji su usvojeni zajedno u setu trgovinskih zakona - Izmenama i dopunama Zakona o trgovini i Zakonom o potrošačima, doprineti snižavanju cena za krajnje korisnike.

"Upravo smo želeli da postignemo i određeni efekat sinergije, jer su oni komplementarni u određenim segmentima. Svi imaju zaštitu potrošača na kraju, jer se sve ono što oni treba da urede odnosi se na neki način na kontrolu cena koju potrošači plaćaju na kraju", rekla je ministarka.

Naglasila je da se zakonom uvodi i instrument saradnika u postupku, koji je zapravo takozvani uzbunjivač.

Podsetila je da su trgovinski lanci ranije, na osnovu uredbe o snižavanju trgovačkih marži, bili obavezni da objavljuju cenovnike na nedeljnom nivou, dok sada to moraju da rade na dnevnom ukoliko postoje promene u cenama.

Lazarevićeva je navela da se to odnosi na 25 kategorija proizvoda i robe i dodala da je ranije uredba obuhvatila 23 katergorije, a da su sada dodatne još dve - alkoholna pića i hrana za kućne ljubimce.

"Tako da na jedan širok dijapazon proizvoda će se primenjivati obaveza trgovaca, njih 35. Podsećam, od tih 35, ranije je na osnovu uredbe 26 već imalo tu obavezu, sada imamo i devet novih i odnosiće se na preko 3.900 objekata širom Srbije", rekla je Lazarevićeva.

Sa druge strane, kako je rekla, imaćemo i mesečne podake, presek svakog prvog u mesecu, koji će se trajno čuvati.

Imaćemo ozbiljnu količinu podataka koju ćemo moći tokom vremena da posmatramo i analiziramo, rekla je Lazarevićeva.

"Zakon o trgovačkim praksama će ozbiljno uticati na odnose koji postoje na tržištu između različitih aktera, vodiće većoj transparentnosti, ali i uspostavljanju fer ponašanja, odnosno poslovnih odnosa koji su bazirani na ravnopravnim odnosima aktera. Cilj zakona je na prvom mestu zaštita slabije strane u pregovaračkom procesu koji postoji kada se dogovara prodaja određenih proizvoda", navela je ministarka.

Objasnila je da se to odnosi na primarne poljoprivredne proizvođače, male proizvođače, kao i na male i srednje proizvođače, na prvom mestu u prehrambenom sektoru.

"Ali i trgovce, jer i trgovci i mali trgovci mogu biti slabija strana ako su im dobavljači velike i moćne kompanije, jaki brendovi. Ko će biti obuhvaćen? S obzirom da naš zakon ima širi obuhvat proizvoda od onih koje imamo u Evropi, i to nam je i bila intencija, da osim poljoprivredno-prehrambenih proizvoda proširimo i na još neke kategorije, kao što su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, ali jako važan segment, to su proizvodi koji su vrlo važni za poljoprivredu, i tu mislim na sredstva za prehranu i zaštitu bilja, oplemenjivače zemljišta. Na taj način obezbedili smo mogućnost da mali poljoprivredni proizvođači, koji su nam i te kako važni, kao prva karika u lancu, dobiju veću pregovaračku snagu i ne budu više ona najslabija karika", navela je ona.

Rekla je da se već intenzivno radi, na osnovu izmena i dopuna Zakona o trgovini, na stvaranju nacionalnog šifrarnika proizvoda, što se očekuje da bude gotovo u narednim mesecima.

"To znači da će svaki proizvod u bilo kom trgovinskom lancu, da se plastično izrazim, imati isto ime. To planiramo vrlo uskoro da završimo. Obaveza je trgovaca nije samo da imaju objavljene cene na njihovim internet stranama već i da budu objavljivani i na portalu otvorenih podataka. Sa tim digitalnim alatkama i postojanjem nacionalnog šifarnika proizvoda, moći ćete za bilo koji proizvod, sa određenim opisom da radite pretragu cene kroz sve trgovinske lance", objasnila je ona.

Trgovci od 1. septembra moraju da prilagode ne samo nove ugovore, već i sve zatečene i opšte uslove poslovanja sa primenom Zakona o trgovačkim praksama, a na pitanje da li ima informaciju da li su to trgovci već uradili, kaže da je zakon stupio na snagu u maju i da je za punu primenu dat tranzicioni period za novine do septembra.

Istakla je da veliki problem bio strah kod dobavljača od komercijalne odmazde koji je proizvodio "zid ćutanja".

"Drugo, tu su i određena plaćanja koja su išla preko vanknjižnih odobrenja. Imali smo sivu zonu do koje je vrlo teško doći i zato je nama uredba bila od velikog značaja, jer smo u direktnoj komunikaciji uspeli da dođemo do informacija i otkrijemo kako neke stvari funkcionišu. Ono što zakon predviđa, upravo da ne bi više imali taj zid ćutanja. I uspeh primene ovog zakona je upravo na dobavljačima da imaju hrabrost, jer su zaštićeni kao slabija strana, odnosno svi koji su slabija strana, da izađu sa podacima koje imaju i ukažu na postojanje nepoštene trgovačke prakse", rekla je ona.

Naglasila je da uzbunjivač može na osnovu validnih dokaza koje poseduje, uz apsolutnu diskreciju čuvanja identiteta, ali i uz finansijsku nadoknadu, da podeli informacije sa Komisijom za zaštitu konkurencije oko postojanja nepoštene trgovačke prakse.

"Takođe, novina u našem zakonu, u odnosu na evropske, jeste da posebno tretiramo komercijalnu odmazdu kao posebno tešku nepoštenu trgovačku praksu, za koju će postojati posebna istraga koja će se voditi. Apsolutno su svi uslovi tu da se taj zid ćutanja koji je postojao ukloni, i da svi oni koji su zapravo bili oštećeni više ne budu slabija strana", rekla je Lazarevićeva Tanjugu i poručila da se visoke kazne finansijski neće isplatiti trgovcima.

Na pitanje da li je bilo pritisaka da ne krene od 1. septembra puna primena ovog zakona, ona je rekla da je bilo pritisaka da se to odloži obrazlažući da nisu spremni i da im treba više vremena, ona je podsetila da je zakon donet u aprilu i stupio na snagu u maju i istakla da je bilo dovoljno vremena da za pripreme do septembra.

Kada je reč o poljoprivrednim proizvođačima, napomenula je da su oni bili definitivno najslabija karika u tom lancu, a posebno kada se uzme u obzir i da poljoprivreda zavisi od klimatskih uslova i mnogih drugih faktora.

"Vrlo je teško, na primer rokovi plaćanja jesu jedna stvar koju zakon prepoznaje, što je bila crna praksa, a sada su vrlo jasno definisani, znači, za kvarljive proizvode moraju biti do 30 dana, a za nekvarljive poljoprivredno-prehrambene proizvode do 60 dana", naglasila je ona.