NBS: Kumulativni realni rast BDP-a od 2021. do 2025. veći od 20 procenata

Filip Krvavac iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije navodi da je projekcija revidirana naviše za 0,2 procentna poena u odnosu na majsku projekciju, s obzirom na realni rast BDP-a u prvoj polovini godine od 3,4 odsto međugodišnje, koji je bio iznad očekivanja.

U narednoj godini Narodna banka Srbije projektuje ubrzanje rasta srpske ekonomije od 4,5 odsto čemu će, kako kažu, u značajnoj meri doprineti realizacija investicionih projekata sadržanih u programu "Skok u budućnost - Srbija EKSPO 2027", kao i održavanje međunarodne izložbe Ekspo, koja će privući milione posetilaca iz zemlje i sveta.

U srednjem roku, kako je rekao Krvavac, očekuje se iščezavanje uticaja privremenih faktora i stabilniji tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godišnje, što odgovara potencijalnom rastu.

Krvavac je u novom izdanju rubrike NBS "Korisno je da znate" objasnio građanima značaj i značenje BDP-a navodeći da on predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svih krajnjih dobara i usluga proizvedenih unutar jedne zemlje tokom određenog perioda, najčešće u jednoj godini ili tromesečju.

"Bruto domaći proizvod služi kao opšti pokazatelj ekonomske aktivnosti i koristi se za upoređivanje veličina različitih ekonomija, ali i za poređenje nivoa ekonomske aktivnosti u jednoj zemlji tokom vremena", rekao je Krvavac.

Krvavac objašnjava da vlade i centralne banke koriste podatke o BDP-u za kreiranje fiskalne i monetarne politike, odnosno za planiranje javne potrošnje, poreske politike i utvrđivanje kamatnih stopa.

Ekonomisti koriste BDP za analizu stanja privrede, razumevanje ekonomskih ciklusa, predviđanje budućeg rasta, kao i za poređenje ekonomija različitih zemalja i proučavanje efekata različitih ekonomskih politika.

Preduzeća i domaći investitori koriste podatke o BDP-u za procenu ekonomskih uslova u zemlji i planiranje poslova.

Međunarodni trgovinski partneri i finansijske organizacije zainteresovani su za BDP kako bi procenili veličinu tržišta, stabilnost i potencijal privrede posmatrane zemlje, što utiče na sklapanje trgovinskih sporazuma i prilive stranih direktnih investicija.

Kako je objasnio Krvavac, kada BDP u nekoj godini ili tromesečju poraste, to znači da je ekonomija proizvela više dobara i usluga nego u prethodnom periodu.

Drugim rečima, rast BDP-a ukazuje na rast ekonomske aktivnosti.

On je ukazao na to da je važno napraviti razliku između nominalnog i realnog BDP-a.

Nominalni BDP meri vrednost proizvedenih dobara i usluga po tekućim tržišnim cenama, dok realni BDP isključuje efekat rasta cena, odnosno inflacije.

Nominalni rast BDP-a može značiti i da je fizički obim proizvodnje dobara i usluga nepromenjen ili čak smanjen, dok su njihove cene porasle.

S druge strane, realni rast BDP-a nastoji da isključi cenovnu komponentu rasta i označava samo rast obima proizvodnje, odnosno količinu proizvedenih dobara i pruženih usluga.

"Rast BDP-a znači veću tržišno verifikovanu proizvodnju dobara i usluga, što posledično znači i veću naplatu poreza koji se slivaju u državni budžet. To stvara veći fiskalni prostor za javnu potrošnju, odnosno rast plata i penzija, a time i veću kupovnu moć građana, kao i veće investicije u oblasti infrastrukture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite", kaže Krvavac.

Veći BDP znači da privreda raste, otvaraju se fabrike, raste zaposlenost, a pada nezaposlenost, dok su kompanije u mogućnosti da isplaćuju veće zarade svojim zaposlenima.

Prema njegovim rečima, rast BDP-a u krajnjoj liniji znači veći životni standard svih građana.

Kao jedna od mera životnog standarda građana, često se koristi BDP po glavi stanovnika, koji predstavlja odnos ukupnog nominalnog BDP-a i broja stanovnika zemlje.

Međutim, pri poređenju ovog pokazatelja između različitih zemalja, potrebno je prikazati stvarnu vrednost novca, jer ista količina novca nema istu vrednost svuda, s obzirom na to da su cene dobara i usluga u siromašnijim zemljama najčešće niže nego u bogatijim zemljama, navode iz NBS.

Kao pokazatelj koji uvažava ove razlike koristi se BDP po glavi stanovnika korigovan za paritet kupovne moći.

Krvavac je ukazao i na to da se mnogi ekonomski pokazatelji iskazuju kao udeo u nominalnom BDP-u, poput fiskalnog deficita, javnog i spoljnog duga, deficita tekućeg računa platnog bilansa i drugih pokazatelja, te da je stoga važno da BDP raste brže od varijabli u odnosu na koje se iskazuje.

Kao primer je naveo da sama informacija da neka osoba ima kredit od, na primer, 100.000 evra ne govori mnogo sve dok se ne uzme u obzir visina njenih prihoda, a isto važi i kada se posmatraju države.

Zato je, kako je objasnio, neophodno nivo zaduženja zemlje dovesti u odnos s njenom "zarađivačkom" sposobnošću, odnosno sposobnošću da stvara dodatu vrednost, pri čemu je BDP opšteprihvaćena mera te sposobnosti.

To je mera koja pokazuje da li smo na osnovu onoga što stvorimo u mogućnosti da servisiramo svoje obaveze, a da pri tome ne dođemo u situaciju da ih u budućnosti ne možemo izmirivati.

Kada se javni dug uporedi s BDP-om, vidi se da se javni dug Srbije u apsolutnom iznosu već godinama povećava sporije od BDP-a i da je udeo javnog duga u BDP-u na opadajućoj putanji i znatno ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji iznosi 60 odsto.

Poređenja radi, na kraju 2013. godine dug sektora države iznosio je 68,4 odsto BDP-a, dok je na kraju prošle godine iznosio 44,7 odsto BDP-a.