Novi model stanovanja: Razmenjuju stanove i dobijaju novac

U gradu sa nešto više od 220.000 stanovnika, sve manje ljudi se seli, a tržište iznajmljivanja je gotovo stalo. Stambena kompanija "Vonbau Majnc", koja upravlja sa oko 11.000 stanova, beleži samo 45 do 55 otkazivanja mesečno, a stopa fluktuacije stanara je pala ispod šest procenata. Pošto se, kao i drugde, gradi premalo novih stanova, šanse za pronalaženje doma su sve gore, piše Dojče vele.

Novi stan, pristupačna kirija

Kako bi podstakla mobilnost, kompanija Wohnbau Mainz pokrenula je program "Budućnost kod kuće 55+". Ideja je da stariji stanari, kojima više nije potreban veliki prostor jer su im se deca iselila, zamene svoje stanove sa mladim porodicama. Ključni podsticaj je finansijski.

"Mi smo jedna od retkih stambenih kompanija u Nemačkoj koja garantuje stanarima da će zadržati pristupačnu kiriju po kvadratnom metru prilikom preseljenja u manji stan, a takođe isplaćujemo i bonus za selidbu od 1.500 evra", objašnjava direktor Roman Beker.

Na primer, četvorosoban stan od 85 kvadratnih metara sa kirijom od 850 evra može se zameniti za dvoiposoban stan od 65 kvadratnih metara, pri čemu nova kirija iznosi 650 evra. To rezultira godišnjom uštedom od 2.400 evra, a manji kvadratni metar znači i niže troškove grejanja i struje.

Smanjenje prostora mora se isplatiti

Ovaj koncept unapređuje prethodni model, "Program zamene stanova za starije osobe", koji nije postigao značajan uspeh u svojih pet godina postojanja. Glavni problem je bio što je cena po kvadratnom metru novog, manjeg stana često bila znatno viša, pa selidba nije bila finansijski isplativa. Održavanjem povoljne cene zakupnine, uštede sada mogu dostići nekoliko hiljada evra godišnje. Pored toga, novi stan se predaje renoviran i sa minimalnim arhitektonskim barijerama, a zakupci ne plaćaju dvostruku kiriju tokom selidbe, niti podležu uobičajenom otkaznom roku.

Procenjuje se da bi se oko 2.700 starijih zakupaca moglo preseliti u manji prostor, dok istovremeno oko hiljadu porodica bezuspešno traži veće stanove. Projekat je trenutno planiran za 24 meseca sa ciljem zamene 100 stanova. "Ovo radimo jer kao komunalno preduzeće imamo i društvenu misiju", dodaje Beker, ističući da kompanija od toga ne ostvaruje nikakvu finansijsku dobit.

Ko "blokira" stambeni prostor?

Rajner Braun, predsednik upravnog odbora privatnog instituta Empirika u Berlinu, pažljivo je proučio Majncov model. On smatra da je problem u svim atraktivnim velikim gradovima to što su postojeće kirije, zbog regulacije cena, daleko ispod tržišne vrednosti. Zato se ljudi drže starih ugovora.

"Postojeći ugovori su postali neka vrsta obezbeđenja čija će vrednost sigurno rasti", kaže Braun.

On kaže da nisu samo stariji ti koji borave u starim stanovima, već i ljudi koji privremeno odlaze na posao u drugi grad.

"Oni ne otkazuju svoje stanove jer bi se mogli vratiti nakon probnog perioda, a onda više ne bi mogli pronaći ništa pristupačno", kaže Braun.

On takođe pominje još jednu grupu koja doprinosi nestašici: "To su ljudi stariji od 40 godina, često razvedeni, uglavnom gradski intelektualci, koji su u vezi, ali žive odvojeno".

Takva domaćinstva mogu sebi da priušte dva stana ne samo zbog visokih prihoda, već pre svega zbog niskih kirija po starim ugovorima. Oboje znaju da ako se veza raskine, neće moći da pronađu uporedivi stan.

Braun stoga ne vidi model iz Majnca kao rešenje za budućnost.

"Za učesnike u razmeni, naravno, to se isplati. Ali model se bori samo protiv simptoma, a ne protiv uzroka problema“, ističe on. Štaviše, upozorava da bi masovna primena takve ideje mogla da oduzme kapital potreban za novu izgradnju i sanaciju postojećih zgrada. „Visoke zakupnine u novim ugovorima imaju dva uzroka: visoke troškove i nestašice. Država i opštine su zajednički odgovorne za oba, jer one postavljaju pravila za gradnju i stalno ih pooštravaju", zaključuje stručnjak.