Zašto industrija autonomnih vozila raste na Bliskom Istoku

Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Katar danas prevazilaze proste finalne kupce autonomnih vozila i imaju za cilj postanu mesta na kojima se ona testiraju, proizvode i prvi put uvode u svakodnevnu upotrebu. U regionu koji pokušava da smanji zavisnost od nafte, robotika i autonomna mobilnost postaju istovremeno razvojna politika, pitanje prestiža i potencijalno nova izvozna industrija.

Tokom prethodne dve decenije države ovog regiona pristupile su strategiji ili privlačenja stranih razvojnih centara ili podrške domaćim startapovima da naprave prve korake u ovoj oblasti.

Uspeh dosadašnjih inicijativa može da se navede kao mešovit u zavisnosti od kompanije, ali ukupno postoje i značajni pozitivni pomaci. Države ovog regiona koje imaju veliki višak kapitala, najčešće stvoren kroz industriju fosilnih goriva, imaju autentičnu želju da smanje zavisnost od sektora nafte i gasa i probaju to kroz najširu diversifikaciju investicija.

Kompanije za autonomna vozila, u kojima svet vidi budućnost, svakako su se pokazale kao dobra prilika.

Primer iz Dubaija

Jedan od najboljih primera lokalnih firmi sa određenim uspehom je kompanija Micropolis Robotics iz Dubaija. Umesto da pravi još jednog humanoidnog robota namenjenog sajmovima i promotivnim snimcima, Micropolis razvija autonomne kopnene platforme za konkretne i nužne zadatke.

Njihovi roveri se koriste za nadzor javnih prostora, javnu bezbednost, logistiku, proveru infrastrukture, šumarske posete i čišćenje velikih površina. Firma proizvodi autonomna vozila koja koriste kamere, senzore i algoritme veštačke inteligencije kako bi samostalno pratila okolinu, prepoznavala objekte i planirala kretanje.

Kompanija istovremeno razvija sopstveni hardver, mehatroniku i softver, što je važno za Emirate, koji žele da se od kupca strane tehnologije postepeno pretvore u njenog proizvođača.

Micropolis Robotics

Micropolis je tokom 2025. sa policijom Dubaija uveo autonomno patrolno vozilo DPR-02 u operativnu upotrebu u Global Village-u, jednom od najposećenijih zabavnih i turističkih kompleksa u emiratu. Vozilo može da prepoznaje ljude i automobile, prati neuobičajene obrasce ponašanja i šalje podatke komandnom centru.

Iako se kreće samostalno, sistem uključuje daljinski nadzor i mogućnost ljudske intervencije. To pokazuje kako će verovatno izgledati prva velika komercijalna primena autonomije: ne kao potpuno ukidanje čoveka, već kao smanjenje broja ljudi potrebnih za obilazak, nadzor i rutinske poslove. Micropolis je u međuvremenu širio ponudu i na autonomna vozila za čišćenje, namenjena dugotrajnom radu na velikim otvorenim površinama.

Robotaksi u Abu Dabiju

Još značajniji iskorak dogodio se i skorije u Abu Dabiju. WeRide i Uber pokrenuli su krajem 2025. komercijalnu robotaksi uslugu četvrtog nivoa autonomije, bez bezbednosnog vozača u automobilu. Usluga je počela na ostrvu Jas, gde putnici preko aplikacije mogu da dobiju autonomno vozilo u kategorijama UberX i Comfort ili da posebno izaberu opciju "Autonomous".

Reč je o ograničenoj i dobro mapiranoj zoni, a ne o vozilu koje može samostalno da ode bilo gde u Emiratima. Ipak, uklanjanje vozača iz komercijalne usluge predstavlja mnogo veći korak od uobičajenih demonstracionih vožnji. Abu Dabi je tako postao prvi grad van Sjedinjenih Država u kojem je Uber ponudio potpuno autonomnu vožnju na svojoj platformi, što jeste važan presedan za ceo region Bliskog Istoka.

Tricky_Shark / Shutterstock.com

Dubai vodi paralelnu trku sa prestonicom. Njegova zvanična strategija predviđa da do 2030. godine četvrtina svih putovanja u gradu bude obavljena pametnim i autonomnim prevozom. Lokalna saobraćajna uprava procenjuje da bi koristi, od manje saobraćajnih nezgoda i nižih troškova do uštede vremena i prostora za parkiranje, mogle da premaše 22 milijarde dirhama godišnje.

Zbog toga Dubai ne sarađuje samo sa jednom kompanijom, pa je grad praktično postao poligon za više konkurenata, uključujući WeRide, Pony.ai i Baiduov Apollo Go, čime vlasti smanjuju zavisnost od jednog dobavljača, a kompanije dobijaju priliku da svoje sisteme dokažu u realnim uslovima. 

U čemu je "caka"?

Bliski Istok je svakako privlačan i proizvođačima jer nudi kombinaciju novca, političke podrške i mogućnosti brzog donošenja propisa. U Evropi jedan projekat često mora da prođe kroz različite nacionalne i lokalne procedure, dok zalivske države mogu da odrede zonu testiranja, obezbede partnera i prilagode regulatorni okvir znatno brže.

Novi delovi Dubaija, Abu Dabija, Rijada i Dohe imaju široke saobraćajnice, kvalitetnu telekomunikacionu infrastrukturu i dosta planski izgrađenih poslovnih i stambenih zona. Takva sredina je pogodnija za robotaksi ili dostavna vozila od istorijskih jezgara evropskih gradova, sa uskim ulicama, nepredvidivim raskrsnicama i složenim pravilima.

Saudijska Arabija zato sledi sličan model. U Rijadu su tokom 2025. pokrenuti pilot-projekti autonomnih putničkih vozila, dok su na području ROSHN Business Fronta testirani roboti za dostavu hrane između restorana i poslovnih zgrada. Pet dostavnih robota bilo je opremljeno sa više od 20 senzora, šest kamera, GPS navigacijom i posebno prilagođenim sistemima hlađenja.

Cilj je proširenje tržišta

Saudijske vlasti su otvorile i proceduru kroz koju druge kompanije mogu da se prijave za testiranje autonomnih vozila, što pokazuje da cilj nije samo jednokratna demonstracija, već stvaranje šireg tržišta. Pored drumskog prevoza, u Džedi su testirane i bespilotne letelice za dostavu paketa.

Katar je takođe započeo identično ispitivanje autonomnih električnih taksija u Dohi i mogućnosti šire primene. Vozila kompanije Mowasalat, poznate po brendu Karwa, najpre su se kretala uz prisustvo bezbednosnih operatera, sa tendencijom šire upotrebe.

Državna strategija obuhvata testiranje, licenciranje, nabavku, rad i izveštavanje o autonomnim vozilima, odnosno pokušava da unapred izgradi kompletan regulatorni sistem. Katar vidi autonomnu mobilnost kao nastavak ulaganja u javni prevoz i infrastrukturu pokrenutih uoči Svetskog prvenstva u fudbalu.  

Da li klima odmaže ili pomaže?

Klimatski uslovi istovremeno predstavljaju veliku prednost i ozbiljnu prepreku. Visoke temperature, prašina, pesak i snažna sunčeva svetlost otežavaju rad kamera, lidara, baterija i rashladnih sistema. Ako autonomno vozilo može pouzdano da radi tokom leta u Rijadu ili Dubaiju, to postaje snažna potvrda njegove izdržljivosti.

Zaliv je zato neka vrsta ekstremne laboratorije za tehnologiju koja će kasnije moći da se prodaje rudnicima, lukama, industrijskim kompleksima i gradovima širom sveta. S druge strane, hlađenje senzora i računara povećava potrošnju energije, dok prašina zahteva češće čišćenje i održavanje opreme.

Postoje i ograničenjaa ovog zalivskog razvojnog modela. Veliki pilot-projekat ne znači automatski da je tehnologija spremna za neograničenu upotrebu. Autonomna vozila danas najbolje funkcionišu u jasno definisanim zonama, na unapred mapiranim rutama i uz stalni nadzor operativnog centra.

Politička i bezbednosna nestabilnost regiona takođe može da trenutno zaustavi saobraćaj, jer tokom eskalacije sukoba u proleće 2026. pojedine kompanije privremeno su obustavljale testiranja i komercijalne operacije u Emiratima i Kataru. Time se pokazalo da autonomna flota, iako nema vozača u svakom automobilu, i dalje zavisi od ljudi, komunikacione infrastrukture i stabilnog okruženja.  

Micropolis Robotics

Najvažnija promena zato nije to što robotaksi može da se vidi na ostrvu Jas ili autonomna patrola u Dubaiju. Važnije je što Bliski Istok povezuje više različitih oblasti u jedinstven ekosistem: robotaksije, policijske robote, autonomne kamione, dostavna vozila, dronove, bespilotne brodove i eksperimentalne trkačke automobile.

Abu Dabi je čak formirao autonomnu trkačku ligu u kojoj univerzitetski i istraživački timovi razvijaju softver za vozila koja se bez vozača kreću brzinama nezamislivim u gradskom saobraćaju. Znanje stečeno u takvim takmičenjima može kasnije i da se primeni na brže donošenje odluka, izbegavanje prepreka i upravljanje vozilom u graničnim situacijama.

Još uvek nije izvesno da li će Emirati ili Saudijska Arabija da postanu veliki proizvođači autonomnih vozila, ili će pre svega ostati bogata testna tržišta za kineske i američke kompanije. Micropolis je važan upravo zato što predstavlja pokušaj stvaranja domaće industrije, a ne samo uvoza gotovih rešenja.

Međutim, već je jasno da će se razvoj autonomne mobilnosti sve manje pratiti samo kroz vesti iz San Franciska, Pekinga ili Šangaja. Dubai, Abu Dabi, Rijad i Doha postaju mesta na kojima se odlučuje kako će autonomna vozila izaći iz laboratorija i postati deo svakodnevnog života.