Kako radi inverter klima i po čemu se razlikuje od obične?

Inverter klima-uređaji poslednjih godina postali su gotovo standard u domaćinstvima, posebno zbog mogućnosti da tokom leta hlade, a tokom zime greju prostor. Njihova glavna prednost u odnosu na starije, klasične klima-uređaje jeste način na koji regulišu rad kompresora, odnosno ključnog dela sistema koji omogućava prenos toplote.

Kod klasične klime princip rada je prilično jednostavan. Kada temperatura u prostoriji poraste iznad zadate vrednosti, kompresor se uključuje i radi punom snagom. Kada se prostor dovoljno ohladi, kompresor se isključuje. Kada temperatura ponovo poraste, ciklus se ponavlja.

Inverter klima radi drugačije. Umesto da kompresor stalno uključuje i isključuje, elektronika uređaja može da menja njegovu brzinu rada. Kada je potrebno brzo rashladiti prostoriju, kompresor radi većim intenzitetom. Kada se približi željena temperatura, klima smanjuje njegov broj obrtaja i nastavlja da radi manjom snagom kako bi održavala postignutu temperaturu.

Upravo je to suština inverter tehnologije. Klima ne pokušava stalno da "stigne" do zadate temperature, već nakon toga može da održava temperaturu uz minimalnu potrebnu snagu. Zbog toga su promene temperature u prostoriji manje, a rad uređaja uglavnom je ravnomerniji.

Šta se zapravo dešava u klima-uređaju?

Da bismo razumeli kako inverter klima funkcioniše, prvo treba pogledati osnovni princip rada svakog klima-uređaja.

Sistem koristi rashladni fluid koji kruži između unutrašnje i spoljašnje jedinice. Taj fluid preuzima toplotu iz jednog prostora i predaje je drugom. Tokom hlađenja, unutrašnja jedinica preuzima toplotu iz vazduha u prostoriji, dok je spoljašnja jedinica izbacuje napolje.

Hryshchyshen Serhii/Shutterstock

Kompresor ima važnu ulogu u tom procesu. On sabija rashladni fluid i omogućava njegovo kruženje kroz sistem. Kod inverter klime brzina kompresora može kontinuirano da se menja, što uređaju omogućava da prilagodi kapacitet trenutnim potrebama.

Zbog toga klima, na primer, ne mora da radi maksimalnom snagom ako je napolju prijatnije vreme ili ako je prostorija već dostigla željenu temperaturu. Umesto toga, može da smanji intenzitet rada i održava uslove u prostoriji.

Zašto inverter klima može da troši manje struje?

Najveća ušteda dolazi upravo iz izbegavanja čestog uključivanja i isključivanja kompresora.

Prilikom pokretanja kompresor mora da uloži više energije nego kada radi stabilnom, manjom snagom. Kod klasičnog sistema takvi ciklusi se ponavljaju tokom rada. Inverter uređaj, sa druge strane, nakon početnog intenzivnijeg rada, može da smanji snagu i nastavi da održava temperaturu.

Kwangmoozaa/Shutterstock

To ipak ne znači da će svaka inverter klima u svakoj situaciji trošiti malo struje. Potrošnja zavisi od mnogo faktora, uključujući veličinu prostorije, izolaciju objekta, spoljašnju temperaturu, podešenu temperaturu, kvalitet konkretnog uređaja i način korišćenja.

Na primer, ako je napolju 35 stepeni, a klima je podešena na 20, uređaj će morati da radi mnogo intenzivnije nego ako je podešen na 24 stepena. Isto važi i za grejanje tokom zime.

Inverter klima nije samo za hlađenje

Jedna od važnih karakteristika modernih inverter klima jeste mogućnost grejanja. U tom režimu rada proces se praktično obrće. Klima uzima toplotu iz spoljašnjeg vazduha i predaje je unutrašnjosti objekta.

Čak i kada je napolju hladno, u vazduhu i dalje postoji određena količina toplotne energije koju sistem može da iskoristi. Zbog toga kvalitetne inverter klime mogu biti veoma efikasne kao izvor grejanja, posebno u prelaznim periodima godine.

George Mdivanian / Panthermedia / Profimedia

Kada temperatura napolju postane veoma niska, uslovi rada postaju zahtevniji, pa klima mora da radi intenzivnije. Kod određenih uređaja tada se povremeno aktivira i ciklus odmrzavanja spoljašnje jedinice, jer se na njenom izmenjivaču može formirati led.

Zašto klima ne treba stalno da se gasi?

Jedna od čestih grešaka je često ručno uključivanje i isključivanje klime u pokušaju da se uštedi struja. Kod inverter modela to uglavnom nema mnogo smisla.

Ako je prostorija već dostigla željenu temperaturu, uređaj može da smanji snagu i nastavi da održava temperaturu. Često ponovno pokretanje znači da klima ponovo mora da uloži više energije kako bi prostor brzo ohladila ili zagrejala.

Zbog toga je kod inverter uređaja često efikasnije podesiti željenu temperaturu i pustiti sistem da sam reguliše intenzitet rada.

Naravno, ako nema nikoga u prostoriji duže vreme, nema potrebe da klima održava istu temperaturu kao kada je prostorija u upotrebi. Tada ima smisla smanjiti rad ili uređaj potpuno isključiti.