Naučnici sa Oksforda dobili šaljivog Nobela: Njihova definicija poljupca nasmejala svet

Njihovo istraživanje pokazalo je da su se ljudi i njihovi evolutivni preci verovatno ljubili još pre 16,9 do 21,5 miliona godina.

Matilda Brindl i profesor Stjuart Vest želeli su da prouče evolutivno poreklo ljubljenja, ali su najpre morali da utvrde preciznu naučnu definiciju tog čina.

Nakon istraživanja definisali su poljubac kao "neagresivnu interakciju koja podrazumeva usmeren kontakt usta sa ustima između pripadnika iste vrste, uz određeno pomeranje usana ili delova usta, bez prenosa hrane, piše danas britanski Telegraf.

Takva, prilično neromantična definicija donela im je Ig Nobelovu nagradu, priznanje koje se dodeljuje dostignućima koja "najpre nasmeju ljude, a potom ih navedu na razmišljanje".

Brindl je za Tajms rekla da je njihova definicija naučno utemeljena, ali da "nije sigurna da bi je koristila kada bi pokušavala da nekoga zavede".

Istraživači su sastavili spisak majmuna i čovekolikih majmuna za koje je zabeleženo da se ljube prema njihovoj definiciji, a zatim ga uporedili sa evolutivnim stablom primata kako bi utvrdili poreklo te pojave.

Na osnovu proračuna zaključili su da su se prvi poljupci verovatno dogodili pre između 16,9 i 21,5 miliona godina, što bi moglo da ide u prilog Platonovom shvatanju da je ljubav starija od čovečanstva.

Njihovi proračuni ukazali su i na veliku verovatnoću da su se ljubili i neandertalci, bliski srodnici savremenih ljudi.

"Bilo bi pomalo čudno da se neandertalci nisu ljubili", rekla je Brindl, imajući u vidu da se ljube šimpanze, gorile, bonobi, orangutani i nekoliko vrsta majmuna.

Istraživači su pronašli i dokaze da su neandertalci i savremeni ljudi razmenjivali mikroorganizme iz usne duplje, što ukazuje na to da je između dve vrste dolazilo do razmene pljuvačke.

Ceremonija održana u Cirihu

Ovogodišnja ceremonija dodele Ig Nobelovih nagrada održana je u Cirihu, prvi put u istoriji dugoj 35 godina van Sjedinjenih Američkih Država.

Organizatori su kao razlog naveli sve veću nespremnost akademika da putuju u SAD.

Ceremonija će ubuduće biti održavana svake druge godine u Cirihu, uz smenu drugih gradova domaćina, što je organizatore navelo na poređenje sa Evrovizijom.

Nagrada za ekonomiju pripala je timu predvođenom Polom Pifom sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu, čije je istraživanje ukazalo da su bogatiji ljudi skloniji krađi.

U jednom eksperimentu učesnicima je rečeno da mogu da uzmu slatkiše iz tegle, navodno namenjene deci koja su učestvovala u drugom istraživanju.

Oni koji su sebe smatrali pripadnicima višeg društvenog statusa češće su uzimali više slatkiša.

Posthumno je nagrađen i japanski istraživač Tokuđi Uno sa Medicinskog univerziteta Vakajama za rad iz sedamdesetih godina o načinu izduvavanja nosa, u kojem je proučavao protok vazduha i pritisak pri različitim tehnikama.

Među dobitnicima su bili i naučnici sa Univerziteta Vaterlo, nagrađeni za dizajn pisoara koji sprečava prskanje, kao i istraživači sa Univerziteta u Cirihu koji su zakopali 2.000 pari pamučnih donjih gaćica kako bi proučavali njihovu razgradnju i uticaj na zemljište.

Tim predvođen Univerzitetom u Vroclavu utvrdio je, u jednom od istraživanju, da roditelji uglavnom smatraju da bebe prijatno mirišu, dok isti utisak nemaju kada je reč o tinejdžerima.

Dobitnici su na ceremoniji zasuti papirnim avionima, a nagrade su im uručili pravi dobitnici Nobelove nagrade.