Bojanić: Vidovdan – Kakvu Srbiju ostavljamo budućim pokolenjima?

To je dan koji već više od šest vekova oblikuje nacionalnu svest, čuva duhovni identitet i podseća nas na cenu slobode.

Kao državni, odnosno nacionalni praznik, Vidovdan je prvi put proglašen 1889. godine, povodom petstote godišnjice Kosovske bitke. Te godine je u manastiru Žiči obavljen čin miroposvećenja kralja Aleksandra Obrenovića, a istovremeno je započeto prikupljanje dobrovoljnih priloga za izgradnju Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu. Od tada se Vidovdan svečano obeležavao kao jedan od najvažnijih državnih praznika, sve do 1945. godine, kada su nove komunističke vlasti ukinule njegovo zvanično praznovanje.

Ovogodišnji Vidovdan, nažalost, dočekujemo u senci političkih podela, protesta i međusobnih sukoba. Upravo zato je potrebno da se podsetimo njegove istinske poruke – da nas okuplja, a ne razdvaja.

Knez Lazar je svojim izlaskom na Kosovo polje, pred daleko brojnijim i snažnijim neprijateljem, pokazao da postoje vrednosti koje su veće od samog života. Borba za veru, slobodu i otadžbinu postala je temelj Kosovskog zaveta i jedan od najznačajnijih simbola srpske istorije i kulture.

U srpskoj tradiciji Kosovska bitka nije samo vojni sukob. Ona predstavlja moralni izbor i duhovni zavet, koji je vekovima nadahnjivao srpski narod da istraje u najtežim vremenima.

Zbog toga Vidovdan nije samo sećanje na prošlost, već i neprestani poziv da čuvamo veru, slobodu, čast i nacionalno dostojanstvo.

Posle pobede u boju, posledice Kosovske bitke osetile su se daleko izvan srpskih zemalja. Smrt sultana Murata predstavljala je veliki potres za Osmansko carstvo, a nakon Kosova sultani su znatno ređe lično predvodili svoje vojske u velikim bitkama. Kosovo je tako postalo jedan od najznačajnijih događaja evropske srednjovekovne istorije.

Savindan, Sretenje i Vidovdan – tri stuba srpske državnosti

Ako bismo tražili tri praznika koja najdublje odražavaju duhovni i državotvorni put srpskog naroda, onda su to Sveti Sava, Sretenje i Vidovdan.

Sveti Sava nas podseća na utemeljivača srpske duhovnosti, prosvete i samostalne Crkve.

Sretenje simbolizuje obnovu moderne srpske državnosti i ustavnosti.

Vidovdan je, pak, večiti podsetnik na cenu slobode, žrtve i vernosti otadžbini.

Ova tri praznika čine jedinstvenu duhovnu i istorijsku celinu. Sveti Sava je postavio temelje srpskog identiteta, knez Lazar je taj identitet branio žrtvom, a srpski ustanici su ga obnovili stvaranjem moderne države. Upravo zato su Svetosavlje, Kosovski zavet i Sretenje neraskidivo povezani u istoriji srpskog naroda.

Bez Svetog Save ne bi bilo duhovnog temelja srpskog naroda. Bez Kosova ne bi bilo zaveta koji je narod održao kroz vekove ropstva. Bez Sretenja ne bi bilo obnovljene srpske države.

Zato Vidovdan nije samo uspomena na jednu bitku. On je jedan od temelja srpske državnosti, nacionalne svesti i istorijskog pamćenja.

Kosovska bitka – temelj Kosovskog zaveta

Vidovdan nas uči šta znače sloboda, čast, vera, žrtva i vernost otadžbini. On nas podseća da sloboda nikada nije bila poklon, već je uvek plaćana najvećom cenom – životima najboljih sinova srpskog naroda.

Kosovska bitka iz 1389. godine ostavila je neizbrisiv trag u istoriji Srbije i kolektivnom pamćenju srpskog naroda. Ona je postala više od istorijskog događaja – postala je zavet, duhovno opredeljenje i simbol otpora, koji je vekovima nadahnjivao generacije Srba da istraju u vremenima stradanja, okupacija, islamizacija i iskušenja.

U srpskoj narodnoj tradiciji Kosovo nije mesto poraza, već mesto žrtve i moralne pobede, ponosa. Upravo je zato Kosovski zavet postao jedan od temelja srpskog nacionalnog identiteta.

Prema istorijskim izvorima, u bici su stradali i knez Lazar i osmanski sultan Murat I. Posle pogibije sultana, njegov sin Bajazit preuzeo je vlast i povukao deo vojske kako bi učvrstio svoj položaj u Osmanskom carstvu. Zbog toga istoričari i danas vode rasprave o neposrednom vojnom ishodu bitke, dok je njen duhovni i istorijski značaj za srpski narod ostao nesporan… junačka pobeda.

Posebno mesto u narodnom predanju zauzimaju kosovski junaci – knez Lazar, Miloš Obilić, braća Jugovići i mnogi drugi vitezovi koji su svojim podvigom postali simboli časti, hrabrosti i požrtvovanja. Njihova dela vekovima su opevana u narodnim pesmama i prenošena sa kolena na koleno kao primer ljubavi prema otadžbini.

Isto tako, lik Vuka Brankovića ostao je jedna od najsloženijih tema srpske istorije. Narodna epika ga je predstavila kao izdajnika, ali značajan broj savremenih istoričara ukazuje da za takvu tvrdnju nema pouzdanih istorijskih dokaza. Naprotiv, izvori svedoče da je Vuk i posle Kosovske bitke nastavio borbu protiv Osmanlija i da je dugo ostao jedan od najmoćnijih srpskih velikaša. Zato je važno razlikovati narodno predanje od onoga što je potvrđeno istorijskim izvorima.

Bez obzira na različita naučna tumačenja, jedna istina ostaje nepromenjena – Kosovska bitka postala je duhovni temelj srpskog naroda. Ona je sačuvala uspomenu na ljude koji su verovali da postoje vrednosti koje su iznad ličnog života: vera, sloboda, čast i odanost svome narodu.

Zato Vidovdan nije samo dan sećanja na Kosovo. On je dan kada se podsećamo ko smo, odakle dolazimo i kakve vrednosti želimo da ostavimo svojim potomcima.

Nije slučajno što su se mnogi od najznačajnijih događaja srpske istorije odigrali upravo na Vidovdan. Taj datum je vremenom postao simbol državnosti, stradanja, istorijskih prekretnica i nacionalnog pamćenja. Upravo zbog toga Vidovdan zauzima jedinstveno mesto u srpskoj kulturi i istorijskoj svesti.

Vidovdan – datum koji je obeležio srpsku istoriju

Nijedan datum u srpskom kalendaru nije toliko isprepletan sa sudbinom naroda kao Vidovdan.

Kroz vekove, kao da se upravo tog dana prelamala istorija Srbije.

Nije zato čudo što je Vidovdan postao simbol velikih pobeda, teških stradanja, državnih odluka i istorijskih prekretnica.

Od donošenja Namesničkog ustava Kneževine Srbije 1869. godine, preko Tajne konvencije sa Austrougarskom 1881. godine, pa sve do Vidovdanskog ustava 1921. godine, ovaj dan ostao je duboko upisan u temelje srpske državnosti.

Vidovdan je i dan koji je 1914. godine ušao u svetsku istoriju. Atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu iskorišćen je kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. U srpskom nacionalnom pamćenju taj događaj ostao je neraskidivo povezan sa Kosovskim zavetom i težnjom porobljenog naroda za slobodom, dok je u širem istorijskom kontekstu bio jedan od neposrednih povoda za globalni sukob.

RINA

Nažalost, Vidovdan je više puta bio i dan stradanja. U Drugom svetskom ratu ustaški zločini nad Srbima počinjeni su i na ovaj praznik, kao i na druge velike pravoslavne praznike, ostavljajući duboke ožiljke u kolektivnom sećanju srpskog naroda.

Šest vekova posle Kosovske bitke, 1989. godine, na Gazimestanu je obeleženo šest stotina godina od Vidovdana. Stotine hiljada ljudi okupile su se na Kosovu i Metohiji, pokazujući da Kosovski zavet i posle toliko vremena živi u nacionalnoj svesti srpskog naroda.

Sledeća godina donela je novu istorijsku prekretnicu. Usvajanjem amandmana na Ustav Hrvatske 1990. godine, Srbi su izgubili status konstitutivnog naroda u toj republici. Samo nekoliko godina kasnije usledili su ratovi, stradanja i masovna progonstva koja su trajno izmenila sudbinu srpskog naroda zapadno od Drine.

Za mnoge građane Srbije posebno bolan ostao je Vidovdan 2001. godine, kada je bivši predsednik Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu. Bez obzira na različite političke ocene tog događaja, izbor upravo Vidovdana ostavio je snažan simbolički utisak u javnosti.

Kada se pogleda čitav niz ovih događaja, stiče se utisak da Vidovdan nije samo datum u kalendaru. On je nit koja povezuje različite epohe srpske istorije – od Kosovskog polja, preko stvaranja moderne srpske države, do izazova savremenog doba.

Zato Vidovdan nije okrenut samo prošlosti. On nas obavezuje da iz istorije izvučemo pouke, da čuvamo nacionalno jedinstvo, zajedništvo i državu, kulturu, veru i istorijsko pamćenje.

Narod koji zaboravi svoje najvažnije datume vremenom počinje da zaboravlja i samoga sebe.

Upravo zato Vidovdan nije samo praznik sećanja. On je dan sabranja, zajedništva, preispitivanja i obnove zaveta koji su nam ostavili preci – da Srbija ostane slobodna, duhovno utemeljena i verna svojim istorijskim korenima.

Vidovdan – zavet koji nas obavezuje

I ovoga Vidovdana Srbi dočekuju u vremenu iskušenja, podela, mržnje i neizvesnosti. Razlikujemo se u političkim stavovima, pogledima na prošlost i budućnost, ali postoji nešto što mora biti iznad svake podele – Srbija, srpski narod, naša pravoslavna vera, kultura i istorijsko pamćenje.

Istorija nas je mnogo puta opomenula da su najveće nesreće dolazile onda kada smo bili razjedinjeni, a najveće pobede onda kada smo bili sabrani oko zajedničkih ideala.

Kosovo nas nije naučilo mržnji, već žrtvi. Sveti Sava nas nije učio podelama, već slozi. Sretenje nas je naučilo da se sloboda ne dobija na dar, već da se stiče odgovornošću, mudrošću i istrajnošću.

Zato je Vidovdan mnogo više od uspomene na jedan istorijski događaj. On je neprestani poziv svakom Srbinu da bude dostojan svojih predaka i odgovoran prema svojim potomcima. Da čuva državu, poštuje svoju Crkvu, neguje svoj jezik i pismo, poznaje svoju istoriju i ne odriče se svog nacionalnog identiteta.

Dok god se okupljamo oko Svetosavlja, Kosovskog zaveta i ideala slobode, Srbija će imati snage da prebrodi svako iskušenje.

Narod koji zna ko je, koji pamti svoje pretke i vaspitava svoju decu u duhu istine, vere i časti, ne može biti poražen.

Zato neka ovaj Vidovdan ne bude dan novih podela, već dan sabranja. Dan kada ćemo se setiti da smo naslednici… Jovana Vladimira, Vojisavljevića, Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića, Brankovića, Karađorđevića, Obrenovića, Petrovića, kosovskih vitezova, srpskih ustanika, slavnih vojvoda i svih onih koji su svoje živote ugradili u slobodu Srbije.

Budimo dostojni njihove žrtve.

Čuvajmo Srbiju, čuvajmo Svetosavlje, čuvajmo Kosovski zavet.