Tihi pregaoci koji brane srpsko istorijsko pamćenje od zaborava

Nikako da se tog balasta oslobodimo... 

Veliki doprinos očuvanju srpske istorijske svesti danas daju pojedinci, istraživači, publicisti, dokumentaristi, rodoljubiva udruženja i malobrojni sajtovi koji se bave srpskom istorijom, kulturom i stradanjem našeg naroda.

Iako u velikoj većini bez zarade i apanaža, institucionalne podrške, bez finansijskih sredstava i bez medijskog prostora koji zaslužuju, ti pregaoci godinama strpljivo sakupljaju svedočanstva, arhivsku građu, fotografije, stare tekstove i zaboravljene priče, kako bi istina došla do naroda.

Mnogi od njih taj posao obavljaju iz osećaja moralne i nacionalne dužnosti, žrtvujući sopstveno vreme, porodični mir i lična sredstva.

Dok veliki medijski sistemi često ćute o važnim temama srpske prošlosti, upravo ti ljudi nose težak teret očuvanja istorijskog pamćenja. Ipak, to ne bi smelo da ostane samo na pojedincima.

Kultura sećanja ne sme zavisiti isključivo od entuzijazma nekolicine ljudi i rodoljuba. To bi morao biti sistemski, nacionalni i kulturni zadatak čitavog društva – državnih institucija, obrazovnog sistema, medija, naučnih ustanova i kulturnih centara. Narod koji ne ulaže u sopstveno pamćenje, vremenom postaje duhovno обезličen i lak plen tuđih tumačenja istorije.

Zato su ljudi koji danas čuvaju srpsko istorijsko nasleđe istinski tihi borci nacionalne svesti.

Njihov rad često nije dovoljno vidljiv, niti dovoljno cenjen u javnosti, iako svakodnevno rade posao koji bi u ozbiljnim državama bio deo nacionalne strategije kulture i obrazovanja.

Upravo zahvaljujući takvim pregaocima, mnoge istorijske istine nisu potpuno pale u zaborav.

Sajtove i portale da ne nabrajamo, da ne propustim neki.

Piše: Đorđe Bojanić, Srpska istorija