Ova jednostavna navika može da pomogne kod masne jetre: Doktori je preporučuju

Nastaje postepeno i često bez simptoma, pa mnogi ljudi nisu ni svesni da je imaju. Često se otkrije slučajno, tokom pregleda zbog drugih zdravstvenih problema. Budući da masna jetra u početku ne izaziva bol niti pokazuje jasne znakove, lako ga je zanemariti, ali posledice mogu da budu ozbiljne. Bez odgovarajućeg lečenja, stanje može da napreduje do težih bolesti jetre.

"Kako se naša ishrana sve više oslanja na visoko prerađene namirnice, tako rastu stope gojaznosti i učestalost steatoze", ističe za Parade dr Pradnja Mitro, gastroenterolog.

Ona navodi da oko 70 odsto osoba sa dijabetesom tipa 2, kao i 70 do 80 odsto gojaznih osoba, ima ovo stanje.

Dr Marta Tejedor Bravo, hepatolog sa Univerziteta u Ajovi, objašnjava da gojaznost i dijabetes tipa 2 povećavaju rizik od nakupljanja masti u jetri. To može izazvati upalu, a vremenom i ožiljke na organu, zbog čega su ova stanja ključni faktori rizika za steatozu.

Obe lekarke ističu jednu jednostavnu naviku koja može smanjiti taj rizik, a posebno je korisna za ljude koji veći deo dana provode sedeći.

Jednostavna navika za sve koji dugo sede

Većina ljudi provodi veliki deo dana u sedećem položaju. Mnogi su zbog posla vezani za računar, a nakon radnog vremena često je lakše opustiti se na kauču nego biti aktivan. Takav način života, međutim, ima svoju cenu. Naučna istraživanja potvrđuju da je fizička neaktivnost jedan od glavnih nezavisnih faktora rizika za razvoj masne jetre.

Dr Tejedor i dr Mitroo preporučuju jednostavnu naviku svima, a posebno onima koji mnogo sede: kratku šetnju nakon svakog obroka.

"Šetnja nakon jela pomaže u sprečavanju naglog skoka šećera u krvi. Dok hodate, mišići koriste šećer iz krvotoka za energiju, čime se smanjuje količina šećera koju jetra mora da obradi. Redovne šetnje pomažu telu da efikasnije reguliše šećer, što može da smanji nakupljanje masti u jetri i poboljša odgovor na insulin, hormon ključan za kontrolu šećera", izjavila je dr Tejedor.

Dr Mitro se poziva na naučna istraživanja koja pokazuju da samo hodanje, čak i bez promena u ishrani, može značajno smanjiti količinu masti u jetri.

"Hodanje takođe podržava zdravlje jetre jer podstiče proizvodnju peptida koji smanjuju upalne procese u tom organu", dodaje lekarka.

New Africa/Shutterstock

Ona ističe studije koje potvrđuju da šetnja nakon jela može znatno efikasnije da smanji skokove glukoze nego vežbanje pre obroka.

"To je izuzetno važno jer se pokazalo da 30 odsto masti koja se nakuplja u jetri nastaje upravo u njoj kao direktan odgovor na te skokove šećera nakon jela."

Osim što može da smanji upalu i nakupljanje masti, dr Mitro navodi da hodanje može da doprinese obnovi funkcije crevne barijere, koju može da naruši ishrana bogata prerađenim namirnicama. To može da pomogne u uspostavljanju ravnoteže crevne mikrobiote.

"To je ključno jer znamo da poremećaj crevne flore aktivira upalne puteve koji ubrzavaju napredovanje masne jetre", objašnjava ona.

Ostale prednosti šetnje nakon obroka

Kratka šetnja nakon jela nije dobra samo za jetru, već može da ima koristi za ceo organizam. Prema rečima dr Tejedor, dovoljno je svega 10 minuta hodanja da se snizi nivo šećera u krvi, što pokreće niz korisnih efekata u organizmu.

Na primer, bolja kontrola šećera pomaže telu da lakše reguliše metabolizam hrane, a korisna je i za srce.

"Smanjenje skokova šećera može zaštititi krvne sudove i dugoročno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolest", objašnjava lekarka.

Uravnotežen nivo šećera u krvi može da doprinese i boljem mentalnom stanju. Kada uvedete kratku šetnju nakon jela, verovatno ćete primetiti stabilniji nivo energije tokom dana i bolje raspoloženje. Nagli padovi šećera, naime, često mogu biti praćeni umorom i razdražljivošću.

Istraživanja ukazuju da hodanje nakon obroka može da bude korisno i za održavanje telesne težine. Članak objavljen u časopisu International Journal of General Medicine pokazao je da hodanje odmah nakon jela može biti efikasnije za mršavljenje nego čekanje sat vremena pre šetnje.

Kako još možete smanjiti rizik?

Iako je kratka šetnja odličan početak, i druge navike mogu da pomognu. Kada je reč o ishrani, dr Mitro ističe da je mediteranska ishrana odličan izbor za smanjenje rizika od hroničnih bolesti, među kojima je i masna jetra. Ovaj način ishrane zasniva se na voću, povrću, biljnim proteinima, morskim plodovima i maslinovom ulju, uz minimalan unos prerađene hrane i crvenog mesa.

"Visoko prerađena hrana menja našu mikrobiotu, što može izazvati neravnotežu i doprineti upali jetre karakterističnoj za masnu jetru", kaže dr Mitro.

Shutterstock/Danijela Maksimovic

Ona dodaje da je posebno važno voditi računa o unosu šećera i poručuje:

"Ljudi moraju da razumeju da masnu jetra izaziva šećer, a ne masti."

Još jedan način zaštite jetre jeste smanjenje konzumiranja alkohola.

"Alkohol može da pogorša oštećenje jetre kod osoba sa masnom jetrom. Istraživanja pokazuju da čak i umerene količine alkohola mogu da ubrzaju napredovanje bolesti. Zato stručnjaci preporučuju ograničavanje unosa, a osobe sa uznapredovalim ožiljcima na jetri trebalo bi potpuno da izbegavaju alkohol", upozorava dr Tejedor.

Takođe je važno redovno i kvalitetno spavati.

"Kvalitetan san je presudan jer je loš san značajan faktor rizika za razvoj masne jetre. Isprekidan ili prekratak san može izazvati značajan pad osetljivosti na insulin, čak i nakon samo jedne neprospavane noći", objašnjava dr Mitro.

Smanjenje rizika od masne ne svodi se na jednu naviku – važan je celokupan životni stil. Ipak, uvođenje desetominutne šetnje nakon svakog obroka može biti odličan prvi korak ka boljem zdravlju, koji može koristiti celom organizmu.