Pola veka Duškov glas bio je značajan za celu porodicu, a nakon operacije morali su da nauče da žive bez njega

Borba Duška Ribića (58) iz Beograda sa karcinomom grkljana počela je mnogo pre nego što je saznao da boluje od raka. Godinama se borio sa naslagama na glasnim žicama i izraženom promuklošću.

Prolazio je i kroz razne preglede i operacije, da bi nakon jedne od njih saznao da je bolest zahvatila i grkljan.

Pred njim se tada našla odluka o totalnoj laringektomiji, odnosno potpunom uklanjanju grkljana. Osmosatna operacija označila je početak potpuno novog života, bez organa koji mu je omogućavao da govori. Nakon toga ponovo je morao da uči kako da diše, jede, pije i komunicira.

Više od 50 godina njegov glas bio je deo svakodnevnog života njega i njegove porodice, a nakon operacije nije ga više bilo i svi su morali da nauče da žive sa tom promenom.

Karcinom grkljana se dijagnostifikuje kod 800 ljudi godišnje

Karcinom grkljana ima visoku incidencu u Srbiji, koja se prema dostupnim podacima nalazi na trećem mestu u Evropi, navodi se u saopštenju Udruženje laringektomisanih pacijenata Srbije. 

Svake godine u našoj zemlji dijagnostikuje se oko 800 novih slučajeva ovog karcinoma. Bolest daleko češće pogađa muškarce, koji čine oko 90 odsto obolelih.

Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, dok su tri četvrtine obolelih starije od 60 godina. Nastanak bolesti najčešće se povezuje sa pušenjem. Kod pušača je sluznica grkljana hronično izložena nadražaju, zbog čega promuklost može dugo da se smatra uobičajenom posledicom pušenja.

Upravo zbog toga pacijenti često kasnije potraže lekarsku pomoć, pa se bolest otkriva u odmaklijim stadijumima, kada su mogućnosti lečenja manje, a ishodi lošiji. U razvijenim evropskim zemljama incidenca karcinoma grkljana iznosi oko četiri nova slučaja na 100.000 stanovnika, što je približno tri puta manje nego u Srbiji.

Duškova priča pokazuje kako izgleda put pacijenta kada bolest napreduje i kada uklanjanje grkljana postane jedina mogućnost lečenja.

"Povratak kući iz bolnice nije značio kraj najtežeg perioda. Tek tada je počelo privikavanje na svakodnevni život nakon laringektomije i na sve ono što više nije bilo isto. Porodica mi je bila najveći oslonac, pomagali su mi u svakodnevnim aktivnostima i zajedno smo učili kako da se prilagodimo novoj stvarnosti", istakao je Duško Ribić, prenosi Udruženje laringektomisanih pacijenata Srbije.

"Na tom putu važnu ulogu imala je i rehabilitacija. Počeo sam da odlazim kod logopeda, gde sam učio kako da ponovo uspostavim komunikaciju. Učenje novih načina govora i pravilnog uzimanja daha postalo mi je deo svakodnevice, a svaka izgovorena reč bila je novi korak u oporavku. Vremenom sam shvatio da operacija nije značila kraj, već početak drugačijeg života. Upravo to iskustvo podstaklo me je da počnem da istražujem kako ljudi širom sveta žive nakon totalne laringektomije i da tražim načine da se i u Srbiji pruži veća podrška ljudima koji prolaze kroz isto iskustvo", dodao je Ribić.

Grkljan ima nekoliko veoma važnih funkcija, učestvuje u disanju i gutanju, a njegova uloga u stvaranju glasa najčešće je prva koja bude narušena kada bolest počne da se ispoljava.

Simptomi i lečenje kancera grkljana

"Zato promuklost koja traje duže od dve nedelje ne treba pripisivati samo prehladi, pušenju ili drugim bezazlenim uzrocima, već je razlog za pregled kod otorinolaringologa. Isto važi i za tegobe sa gutanjem koje traju i zahtevaju da se pronađe njihov uzrok. Karcinom grkljana danas se leči različitim metodama, u zavisnosti od stadijuma i karakteristika bolesti. Hirurgija i dalje ima važno mesto u lečenju, a primenjuju se i radioterapija, hemioterapija, biološka terapija i, kod određenih pacijenata, imunoterapija", objašnjava prof. dr Rajko Jović iz Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju UKC Srbije. 

"Odluku o najboljem pristupu donosi multidisciplinarni tim stručnjaka. Ipak, bez obzira na napredak u lečenju, najvažnije je bolest otkriti na vreme. Što se ranije postavi dijagnoza, veće su mogućnosti uspešnog lečenja i očuvanja funkcija grkljana. Zato su informisanost građana, prestanak pušenja i javljanje lekaru već pri pojavi prvih simptoma od ključnog značaja", ističe prof. dr Jović.

U maligne tumore glave i vrata spadaju tumori  usne duplje, ždrela, grkljana, nosne šupljine, paranazalnih sinusa i pljuvačnih žlezda. Važno je znati da tumori mozga, oka i štitne žlezde ne spadaju u ovu grupu iako anatomski pripadaju regiji glave i vrata.

"Maligni tumori glave i vrata spadaju među veoma agresivne bolesti koje mogu direktno da ugroze govor, glas, disanje, gutanje, ishranu, ali i socijalno funkcionisanje pacijenata. Kod značajnog broja obolelih bolest se može vratiti ili proširiti, posebno u prve dve godine od početka lečenja, kada se otvara pitanje sistemske terapije. Upravo zato posebno zabrinjava činjenica da je ovo, prema našim saznanjima, jedina oblast onkologije u Srbiji koja u prethodnih 15 godina nije dobila inovativni lek", istakla je prim. dr sc med Tamara Ursulović, šef odseka za hemioterapiju tumora glave i vrata u Institutu za onkologiji i radiologiju Srbije.

"Srbija je, uz Bosnu i Hercegovinu, među retkim zemljama u Evropi i regionu u kojima imunoterapija za maligne tumore glave i vrata nije dostupna o trošku zdravstvenog osiguranja. Takođe, nije obezbeđena ni kompletna mogućnost lečenja ciljanom terapijom. Pacijenti sa malignim tumorima glave i vrata moraju imati jednak pristup savremenim terapijama kao i oboleli od drugih malignih bolesti. To nije samo pitanje medicine i dostupnosti terapije, već i odgovornosti zdravstvenog sistema prema ljudima koji se suočavaju sa ovom teškom bolešću", navela je prim. dr sc med Ursulović.

Rehabilitacija

Rehabilitacija glasa i govora kod laringektomisanih pacijenata je važan aspekt lečenja sa kojim se započinje neposredno nakon završenog onkološkog lečenja. Glas je odrednica svakog pojedinca te je njegovo uspostavljanje jedan od važnih koraka ka vraćanju pacijenta njegovim svakodnevnim aktivnostima i resocijalizaciji.

"U procesu rehabilitacije glasa i govora se koriste govorne proteze, elektrolarinksni generatori glasa i učenje ezofagusnog glasa i govora kolokvijalno poznato kao govor iz stomaka. Najbolje rezultate u rehabilitaciji daju govorne proteze koje mogu da se ugrađuju u toku same operacije ili naknadno", rekao je dr Milan Dragišić, specijalista ORL u Klinici za ORL i MFH UKC Srbije.

"Proteza predstavlja ventil postavljen između dušnika i jednjaka kojom vazduh ponovo iz pluća može da uđe u ždrelnu šupljinu i da se na taj način generiše glas. Sa druge strane ventil u protezi onemogućava vraćanje tečnosti i hrane kroz jednjak u donje disajne puteve. Pacijent praktično odmah nakon operacije može ponovo da govori. Uz adekvatnu stručnu fonijatrijsko logopedsku rehabilitaciju u nedeljama nakon operacije dolazi do potpune uspostave glasa", dodao je dr Dragišić.

O značaju povezivanja pacijenata i stručnjaka u regionu govorila je dr.med.sci. Lejla Tokić, specijalista otorinolaringologije u Klinici za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata JZU UKC Tuzla i predsjednica Udruženja traheotomiranih osoba Tuzla. Ona ističe da saradnja udruženja laringektomiranih pacijenata iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine omogućava razmenu iskustava i primera dobre prakse, ali i zajedničko pronalaženje rešenja koja mogu da unaprede kvalitet života pacijenata nakon totalne laringektomije.

"Iako dolazimo iz različitih zemalja, potrebe laringektomiranih pacijenata su veoma slične. Zato je regionalna saradnja od velikog značaja, jer kroz udruženja i zajedničko delovanje možemo učiniti mnogo više nego kada svako deluje samostalno", navodi dr Tokić, podsećajući na značaj regionalnih skupova koji pacijentima omogućavaju da razmene iskustva, ali i da od stručnjaka dobiju informacije važne za njihovu rehabilitaciju.

Da totalna laringektomija ne završava operacijom, već da tada počinje dug proces rehabilitacije, ukazuje doc. dr sc. Tamara Živković Ivanović, prof. logoped i predsednica Hrvatske zajednice laringektomiranih. Kako ističe, uspešna rehabilitacija zahteva uključivanje multidisciplinarnog tima lekara, medicinskih sestara, logopeda, psihologa, fizioterapeuta, ali i udruženja laringektomiranih osoba, koja imaju važnu ulogu u povratku pacijenta u svakodnevni i društveni život.

"Potrebno je da pacijent prođe kroz sveobuhvatnu rehabilitaciju koja počinje još pre operacije, nastavlja se tokom hospitalizacije i nakon izlaska iz bolnice, uz odgovarajuća pomagala i podršku udruženja. Samo tako možemo omogućiti da osoba nakon totalne laringektomije ponovo uspostavi komunikaciju, vrati samopouzdanje i bude u potpunosti uključena u društveni život",  poručuje Tamara Živković Ivanović.