Fudbaler se onesvestio dva puta za četiri dana: Ovo je stanje koje može da izazove nagli gubitak svesti

Na utamici koja se odigrala 18. avgusta Musijala je u meču protiv drugoligaša Hajdenhajma ušao u igru u 61. minutu, a samo četiri minuta kasnije pao je u nesvest.

Četiri dana pre toga, Musijala se tokom meča protiv Lajpciga takođe onesvestio, u 85. minutu.

Musijala se oglasio posle dva padanja u nesvest u četiri dana i naveo da su mu dijagnostifikovane privremene epizode nesvestice koje se lako leče i da nema razloga za brigu.

Tanjug/AP Photo/Steven Senne

"Pre svega, dobro sam. Neizmerno sam zahvalan na svim vašim porukama i podršci. Želim da vam kažem da nema razloga za brigu i da objasnim: dijagnostifikovane su mi privremene epizode nesvestice koje se lako leče i koje su posledica neurološke disfunkcije", naveo je 23-godišnji Musijala na Instagramu.

Sinkopa je sindrom koji se definiše kao iznanadni, prolazni gubitak svesti sa nemogućnošću zadržavanja posturalnog tonusa, koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga, piše Stetoskop.info.

Presinkopa predstavlja blaži oblik poremećaja perfuzije mozga, nekada prethodi sinkopi, a javlja se u vidu osećaja nesvestice, slabosti, poremećaja vida, nemogućnosti održavanja uspravnog položaja i predosećaja gubitka svesti.

Tipičnu kliničku sliku sinkope karakteriše: pad krvnog pritiska, bledilo, znojenje, gubitak svesti, bolesnik je nepokretan, disanje je plitko i usporeno, tonus sfinktera je očuvan.

Koji tipovi sinkope postoje?

Postoji veći broj etioloških faktora koji mogu da izazovu sinkopu, ali se oni uobičajeno klasifikuju u tri grupe:

• sinkope srčanog porekla
• sinkope nesrčanog porekla
• sinkope nejasnog uzroka

Javlja se najčešće u mlađem uzrastu, a patofiziološki mehanizam hipotetički se objašnjava poremećajem Bezold-Jarisch refleksa. 

Dijagnoza

Dijagnoza sinkope postavlja se na osnovu anamneze, objektivnog nalaza i rezultata dopunskih ispitavanja. Pri uzimanju anamneze treba obratiti pažnju na početak sinkope, njenu učestalost, provocirajuće faktore. Na osnovu pregleda kardiovaskularnog sistema, neurološkog pregleda i standardnog elektrokardiograma pacijenti se klasifikuju na one sa kardiovaskularnim oboljenjem i bez njega.

Objektivni nalaz može da pomogne u dijagnozi specifičnih oblika sinkope. Posebna pažnja treba da se obrati pri pregledu kardiovaskularnog sistema kao i neurološkog pregleda. Epizode sinkope treba razlikovati od epileptičnog napada, tranzitornog ishemijskog ataka, histerične nesvestice, hipoglikemije i drugih stanja koja mogu da dovedu do poremećaja ili kratkotrajnog gubitka svesti.

Pacijenti sa srčanim oboljenjem zahtevaju dalja ispitivanja koja obuhvataju klasičan EKG, ehokardiografski pregled, 24h holter monitoring EKG, a po potrebi i elektrofiziološko ispitivanje. U slučaju da sinkopa, i pored navedenih dijagnostičkih metoda ne bude dokazana, na raspolaganju nam stoji tzv. loop rekorder.

Klinička slika

Tipičnu kliničku sliku sinkope karakteriše pad krvnog pritiska, bledilo, znojenje i gubitak svesti, pri čemu je bolesnik nepokretan, sa usporenim i plitkim disanjem i sačuvanim tonusom sfinktera. Presinkopa predstavlja blaži oblik  poremećaja perfuzije mozga, ponekad prethodi sinkopi, a javlja se u vidu osećaja nesvestice, slabosti, poremećaja vida, nemogućnosti održavanja uspravnog položaja i predosećanja gubitka svesti.

Lečenje

Lečenje se sastoji od postavljanja bolesnika u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstremitetima da bi se olakšao priliv venske krvi u srce. Moguće uzroke kolapsa potrebno je ukloniti. Korisno je umiti bolesnika hladnom vodom. Medikamentna terapija uglavnom nije potrebna.

Shutterstock/Ocskay Mark

ILR (implantabile loop recorder)-sistem za praćenje

ILR (implantabile loop recorder) je prvi implantabilni sistem za praćenje srčanog rada i snimanje ritma srca. Lekar je u mogućnosti da koristi informacije koje su snimljene i da pronađe moguće smetnje u srčanom radu i nepravilnosti srčanog ritma.

Dovoljno je jednom da ove nepravilnosti u radu srca budu snimljene da bi doktor na osnovu toga mogao da odluči koja terapija će biti najbolja za pacijenta. To je nov metod u kardiologiji za dijagnostikovanje sinkopa nerazjašnjenog uzroka kod bolesnika kod kojih primena standardnih, konvencionalnih testova, uključujući i invazivne, nije bila uspešna.

Shutterstock/Christian Ca

Reč je o dijagnostičkom aparatu koji se hirurškim putem implantira ispod kože grudnog koša, s elektrodama koje su pričvršćene za kućište aparata i ne zahtevaju endovensko uvođenje. Implantacija je vrlo jednostavna, napravi se rez oko 2cm u međurebarnom prostoru u predelu gde je senzing (osetljivost) najveća (na osnovu amplitude R zubca), najčešće 4 međurebarni prostor.

Beleženje ritma rada srca vrši se neprekidno do najviše 14 meseci, a memoriše spoljnom aktivacijom u vreme simptoma ili automatskim startovanjem unapred setovanog programa za bradikardiju, tahikardiju, odnosno asistoliju.

Pacijent sam aktivira

Pacijent sa sobom nosi poseban aktivator, tako da u slučaju da oseti simtome on sam može inicirati aktiviranje aparata (on u tom slučaju snima EKG i do 45 minuta pre samog događaja). Kontrola ovog uređaja se vrši telemetrijskom metodom pomoću programera koji se koristi i za kontrolu pejsmejkera. Kontrole su u određenim vremenskim intervalima, a po potrebi i ranije (u slučaju simptoma).

U 2008 godini na Klinici za kardiologiju, odeljenja invazivne dijagnostike i pejsmejkera, do sada su ugrađena 2 loop rekordera pacijentima sa sinkopama nejasne etiologije, koje konvencionalnim neinvazivnim metodama nisu dokazane. Kod prvog pacijenta na prvoj kontroli koja je usledila nakon 14 dana od ugradnje (pacijent je došao na skidanje konaca), registrovana je pauza u srčanom radu od 3.8 sec, tako da je postavljena indikacija za ugradnju stalnog pejsmejkera, koji je pacijent i dobio nakon nekoliko dana. Drugi pacijent je još uvek u programu redovnih kontrola.