Revolucija u lečenju: Rusi razvili lek protiv raka dojke

Prema rečima autora istraživanja, sintetizovana jedinjenja su pokazala visoku efikasnost i smanjenu toksičnost od uobičajeno dostupnih komercijalnih lekova, prenela je agencija Ria Novosti.

Uprkos napretku u lečenju raka dojke, koji je jedan od najčešćih u svetu, kod mnogih pacijenata dolazi do recidiva i neželjenih efekata usled hemioterapije.

Prema autorima studije, nova jedinjenja mogla bi da čine osnovu za razvoj bezbednijih i efikasnijih lekova.

"Po prvi put smo dobili jedinjenja koja ne samo da suzbijaju rast tumora, već i štite telo od toksičnih efekata. Ovo otvara nove horizonte u hemioterapiji raka", rekla je naučnica u Istraživačkom institutu za napredne materijale i tehnologije za uštedu resursa SUSU, Alena Zikova.

Naučnici su se fokusirali na jedinjenje AV1, jonski kompleks platine(IV) sa tris(hidroksimetil)amonijum katjonima i heksahloroplatinatnim anjonima. 

Testovi na ćelijskim kulturama kancera dojke pokazali su da AV1 inhibira rast malignih ćelija dvostruko efikasnije od široko korišćenog komercijalnog leka.

Kako je navela Zikova, za razliku od konvencionalne hemioterapije na bazi platine, koja često izaziva teške neželjene efekte i sklona je otpornosti tumora, platina(IV) omogućava naučnicima da stvore jedinjenja koja su stabilna u krvotoku, ali se aktiviraju direktno unutar ćelija raka.

otnaydur/Shutterstock

Naučnici su testirali novu supstancu na pacovima sa rakom dojke i otkrili da AV1 pokazuje snažan antioksidativni i antiinflamatorni efekat, suzbija rast tumora i metastaze, a takođe vraća mitohondrijalnu funkciju testiranih životinja u normalu.

"Čak i uz dugotrajnu upotrebu, jedinjenje nije izazvalo sistemsku toksičnost, a kod testiranih životinja nisu otkriveni problemi sa jetrom, bubrezima ili srcem, dok je njihova telesna težina ostala normalna", ukazala je Zikova.

Naučnici su prilikom istraživanja koristili kvantnu hemiju i kompjutersko modeliranje, prenela je agencija. 

"Računar pomaže u predviđanju kako će se supstanca ponašati u telu, i da li će se vezati za željeni protein, kao i kakva će biti njena aktivnost i koliko je bezbedna. Takvi pristupi su od ključne važnosti za razvoj lekova", rekao je koautor studije, naučni saradnik u Institutu Ruđer Bošković iz Zagreba, Jurica Novak. 

Ako se pokaže kao uspešan, razvoj ovog projekta mogao bi da postane baza za stvaranje sledeće generacije lekova protiv tumora domaće proizvodnje, navela je ruska agencija. 

U razvoju studije učestvovali su naučnici SUSU, Instituta Ruđer Bošković, Univerziteta za poljoprivredu i tehnološke nauke Sam Higinbotom iz Indije i Univerziteta Kralj Saud iz Rijada.