Željski za "Kompas": "Akcija 'Raduša' – lekcije prošlosti poučne za budućnost"

Tekst prenosimo u celosti:&quot;Ova operacija ne predstavlja samo puku istorijsku referencu, već i primer kako brza, odlučna i beskompromisna reakcija bezbednosnih organa čini razliku između opstanka države i op&scaron;teg haosa, a to u ova osetljiva vremena nikako ne treba zaboravitiU javnosti se savremeni poku&scaron;aji destabilizacije država kroz nasilne prevrate često tretiraju kao &#39;proizvod&#39; novijeg vremena, pri čemu se gubi iz vida da su zapravo sedamdesete godine pro&scaron;log veka bile &#39;zlatno doba&#39; političkog terorizma, koji se manifestovao i na području države čiji je gradivni element bila Srbija. U skladu sa tim, i nakon vi&scaron;e od pola veka korisno je podsećanje na jedan od najdramatičnijih, ali gotovo zaboravljenih ispita za bezbednosne strukture tada&scaron;nje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije &ndash; SFRJ, oličen u suprotstavljanju poku&scaron;aju &#39;uvoza revolucije&#39; od strane radikalne usta&scaron;ke emigrantske grupe, koji je u javnosti poznat pod nazivom akcija &#39;Radu&scaron;a&#39;.Analiza tada&scaron;njeg efikasnog, ali bolnog odgovora države, koji je osim likvidacije terorista, nažalost rezultirao i gubicima među pripadnicima snaga bezbednosti, mogla bi da ponudi bitne odgovore i za asimetrične pretnje sa kojima se svet danas suočava. U kontekstu aktuelnih sukoba na području Evrope i Azije, kao i primera političke polarizacije i nestabilnosti na Balkanu, ova istorijska epizoda bi trebalo da nas podseti da je stabilnost dragocena, kao i da je pravovremena reakcija prvenstveno obave&scaron;tajnog, a potom i drugih segmenata bezbednosnog aparata, jedna od najvažnijih brana pred anarhijom. Iako su sedamdesetih godina pro&scaron;log veka kori&scaron;ćeni klasično oružje i gerilska taktika, dok se u aktuelnom periodu za destabilizaciju država koriste hibridni udari, lažne vesti, sajbernapadi i lokalni ekstremisti kontrolisani spolja, sada je, kao i tada, ključ uspe&scaron;ne odbrane u pravovremenoj informaciji, po kojoj se postupa pre nego &scaron;to teroristi i ekstremisti uop&scaron;te i započnu svoje nasilno delovanje.Plan je bio da grupa počne sa osvajanjem manjih mesta, uz likvidacije pripadnika policije i drugih &#39;režimskih ljudi&#39;, kao i srpskog stanovni&scaron;tvaU periodu nakon Drugog svetskog rata, bezbednosni organi novoformirane države su se kontinuirano i posvećeno suprotstavljali agresivnom nastupu grupacija definisanih kao &#39;neprijateljska emigracija&#39;, koji je bio usmeren na podrivanje, ali i nasilno ru&scaron;enje ustavnog poretka i promenu vlasti. Na tom planu je pod naročitom pažnjom bila i teroristička organizacija Hrvatsko revolucionarno bratstvo &ndash; HRB, čiji je proklamovani cilj, od njenog osnivanja 1961. godine, bio da oružanim putem, diverzijama i terorističkim aktima stvori uslove za obnavljanje usta&scaron;ke Nezavisne Države Hrvatske.Tada&scaron;nja Služba državne bezbednosti &ndash; SDB budno je pratila planove i aktivnosti te grupe, o čemu je redovno informisala državno rukovodstvo SFRJ, tako da nisu pro&scaron;li nezapaženo ni transferi pripadnika HRB iz Australije u države zapadne Evrope, gde su bili organizovani, obučavani i pripremani za ubacivanje na teritoriju SFRJ sa ciljem &#39;podizanja ustanka&#39;. Kako bi pre poku&scaron;aja realizacije tih planova obezbedili političku podr&scaron;ku zapadnog faktora, rukovodioci HRB su jo&scaron; krajem &scaron;ezdesetih godina pro&scaron;log veka intenzivno nastojali da uspostave prisne kontakte sa zvaničnicima pojedinih zemalja, tako da su s tim ciljem formirali i grupe dobrovoljaca, koje su upućivane na popri&scaron;te tada&scaron;njih sukoba u Vijetnamu i Izraelu.Budući da je rukovodstvo HRB do&scaron;lo do određenih procena kako bi tokom 1972. godine u Evropi mogla da izbije velika ekonomska kriza, usled koje bi inostrani radnici bili otpu&scaron;tani, a &scaron;to bi uslovilo i značajan broj prinudnih povratnika u SFRJ, za koje ne bi bilo moguće obezbediti adekvatan prihvat, zaključili su da bi to mogao da bude pravi trenutak za &#39;podizanje ustanka&#39;, podsticanjem dodatnog nezadovoljstva među građanima. S tim ciljem su planirali i sprovođenje diverzantsko-terorističkih akcija na području SR Srbije i na granici sa Bugarskom, kako bi izazvali zao&scaron;travanje odnosa između SR Srbije i SR Hrvatske, kao i između SFRJ i Bugarske. U sklopu priprema za realizaciju tog plana, iz Australije su u Evropu jo&scaron; tokom 1969. godine počeli sukcesivno da dolaze najekstremniji i najbolje obučeni pripadnici HRB, predvođeni braćom Andrić &ndash; Ambrozijem, koji je imao nadimak Domagoj, i Adolfom.Nakon izbijanja studentskih protesta u Zagrebu, u sklopu &scaron;irih dru&scaron;tveno-političkih i bezbednosnih procesa poznatih pod nazivom &#39;Hrvatsko proleće&#39;, pojedini lideri HRB su smatrali da terorističke grupe odmah treba da se ubace na teritoriju SFRJ kako bi &#39;podržale studente u njihovoj borbi&#39;. Međutim, decembra 1971. godine je na sastanku rukovodstva HRB u Strazburu ipak doneta odluka da se taj vid političke nestabilnosti svakako iskoristi, ali da se, s obzirom na njegovo dugotrajno dejstvo, sa ubacivanjem terorističke grupe sačeka do leta 1972. godine. Neposredno pre toga, zatrovao bi se vodovod u Beogradu i podigle u vazduh pojedine veće trafo-stanice u Zagrebu, kako bi time izazvane panika i pometnja olak&scaron;ale realizaciju zadataka grupe.Plan je bio da grupa počne sa osvajanjem manjih mesta, uz likvidacije pripadnika policije i drugih &bdquo;režimskih ljudi&ldquo;, kao i srpskog stanovni&scaron;tva. U slučaju zarobljavanja pripadnika JNA, planirali su da vojnike hrvatske nacionalnosti primoraju da likvidiraju svoje pretpostavljene i vojnike drugih nacionalnosti, čime bi ih neraskidivo vezali za sebe. Lideri HRB bili su čvrsto uvereni i u to da će ih hrvatski narod dočekati kao oslobodioce, te da će pripadnici JNA hrvatske nacionalnosti i samoinicijativno preći na njihovu stranu, u skladu sa čim su računali da će za svega nekoliko dana njihova teroristička grupa prerasti u respektabilnu &#39;armiju&#39;.U realizaciji ovih aktivnosti, rukovodstvo HRB je računalo i na pomoć pojedinih sve&scaron;tenika rimokatoličke crkve koju su, kako se ispostavilo, i dobili, i to kako na području Australije, a naknadno i Austrije i Francuske, tako i na području same SFRJ, nakon &scaron;to je teroristička grupa otpočela sa realizacijom svojih aktivnosti.S obzirom na to da je SDB ove aktivnosti HRB pratila jo&scaron; od faze početnog planiranja, krajem decembra 1971. godine započet je intenzivan rad na pripremi sprečavanja i presecanja te terorističke delatnosti, a 15. januara 1972. godine je formirana i međurepublička operativna grupa, zadužena da osmisli i sprovede efikasan model suprotstavljanja teroristima HRB. Nakon toga je održan i sastanak SDB sa predstavnicima vojnih službi bezbednosti, &scaron;to je 16. februara 1972. godine rezultiralo dono&scaron;enjem zajedničkog &#39;Akcionog programa službi bezbednosti na suprotstavljanju diverzantsko-terorističkoj aktivnosti neprijateljskog dela emigracije&#39;, kojim su konkretizovani i precizno definisani zadaci svake od službi.U periodu nakon Drugog svetskog rata pod naročitom pažnjom tada&scaron;nje Službe državne bezbednosti &ndash; SDB je bila teroristička organizacija &#39;Hrvatsko revolucionarno bratstvo&#39; &ndash; HRB, čiji je proklamovani cilj da oružanim putem, diverzijama i terorističkim aktima stvori uslove za obnavljanje usta&scaron;ke Nezavisne Države HrvatskeIako se SDB na&scaron;la pred veoma složenim problemom prodiranja u jezgro terorističke grupe Ambrozija Domagoja Andrića, posredstvom svojih agenata je ipak uspela blagovremeno da dođe do informacija o nabavci cijanida za trovanje beogradskog vodovoda, koje su bez odlaganja prosleđene saveznom, republičkim i pokrajinskim političkim rukovodstvima. Međutim, ovi rukovodioci su dobijena saznanja javno prezentovali na svojim političkim aktivima, čime je praktično do&scaron;lo do dekonspiracije rada SDB. Zbog toga je Služba bila prinuđena da pronađe nova re&scaron;enja, ali je za to ponestajalo vremena, jer su teroristi, svesni rizika od otkrivanja, ubrzali svoje pripreme i uprkos svim naporima SDB, uspeli da izmaknu kontroli i izvr&scaron;e upad na teritoriju SFRJ.Sa druge strane, ni usta&scaron;ka teroristička grupa HRB nije stigla da sprovede sve planirane pripreme, niti je mogla da sačeka da se okupe svi koji je trebalo da uzmu uče&scaron;će u ovoj akciji, pa je umesto planiranih 35 terorista, na područje SFRJ u&scaron;lo njih 19. Pored toga, iako je prvobitno bilo planirano da nakon ubacivanja ove, na područje SFRJ preko Italije uđu jo&scaron; tri grupe terorista, dve sačinjene od pripadnika HRB iz Australije i jedna iz Argentine, do toga nije do&scaron;lo.Teroristička grupa HRB je iz svog kampa u Austriji krenula oko podneva 17. juna 1972. godine, a granicu su pre&scaron;li oko 13 časova 20. juna. Sa sobom su nosili dvadesetak pu&scaron;aka, od čega su polovinu činile automatske, dvadesetak pi&scaron;tolja, veći broj prigu&scaron;ivača, jednu bombu i oko 20.000 metaka, od kojih je deo bio premazan otrovom, a bili su opremljeni i setom zimske i letnje taktičke uniforme. Naravno, sa sobom su nosili i usta&scaron;ki propagandni materijal, uključujući i zastavu NDH.Iako su u blizinu puta Maribor&ndash;Dravograd stigli 22. juna oko 3 sata ujutru, adekvatan kamion uspeli su da zaustave i otmu tek nakon 10 časova uveče. Vozača Slovenca su onesposobili, vezali i poveli sa sobom kao taoca, te su se preko Celja, Sevnice, Karlovca, Bihaća i Mrkonjić Grada dovezli do Donjeg Vakufa, gde su se 24. juna, ne&scaron;to posle ponoći, iskrcali u blizini sela Gračanica. Nakon &scaron;to su oslobodili vozača, uputili su se ka planini Radu&scaron;a. Oko 10 časova 25. juna nai&scaron;li su na &scaron;est lovaca iz Bugojna, koje su razoružali i nakon kraćeg ispitivanja o njihovoj nacionalnoj pripadnosti i političkim uverenjima, te rasporedu i broju policijskih i vojnih snaga na tom području, oslobodili. Odmah po povratku u Bugojno, lovci su prijavili ovaj događaj policiji i predali letke koje su dobili od terorista HRB.Ukr&scaron;tanjem tih podataka sa podacima dobijenim od otetog vozača kamiona, kao i graničara koji je zapazio prelazak grupe lica, ali je prvobitno olako pomislio da su u pitanju bili zalutali lovci ili planinari, tek je tokom 25. juna 1972. godine sa visokim stepenom izvesnosti ustanovljeno da je teroristička grupa iz Austrije pre&scaron;la na teritoriju SFRJ i da se nalazi u rejonu planine Radu&scaron;a. Odmah nakon toga, &Scaron;tab narodne odbrane je izdao naredbu za mobilizaciju svih pripadnika Teritorijalne odbrane u op&scaron;tinama Bugojno, Kupres, Duvno i Prozor, dok je u op&scaron;tini Donji Vakuf uvedeno i vanredno stanje. Za rukovođenje akcijom &#39;Radu&scaron;a&#39; formiran je i poseban &scaron;tab, kojim je u prva dva dana rukovodio komandant Republičkog glavnog &scaron;taba TO SR BiH, da bi nakon toga rukovođenje preuzeo načelnik SDB RSUP SR BiH.Do prvih oružanih sukoba je do&scaron;lo oko 9 časova 26. juna 1972. godine, kada je likvidiran Adolf Andrić, ali su tom prilikom poginula i dva pripadnika JNA, dok je jedan zarobljen. Nakon sukoba, teroristi su se povukli, pri čemu su se 27. juna od glavne grupe odvojila tri njena pripadnika. Nakon &scaron;to je zarobljeni vojnik uspeo da pobegne, veća grupa od 15 preostalih terorista je bila opkoljena. Međutim, usled slabe obučenosti pripadnika TO, teroristi su bez gubitaka uspeli da se izvuku iz opsade, pri čemu su ubili 7 i ranili 9 pripadnika TO.Teroristi su nakon toga počeli da se kreću ka Ramskom jezeru, ali su od 27. juna do 2. jula likvidirana sva tri pripadnika odvojene grupe, koja su poku&scaron;avala samostalno da pobegnu. Preostalih 15 terorista se po dolasku na planinu Ljubu&scaron;a razdvojilo u dve grupe, koje se nakon toga vi&scaron;e nisu sastale. Tokom sporadičnih sukoba koji su usledili, poginula su jo&scaron; 2 pripadnika TO, dok su dvojica bila ranjena. U međuvremenu, pripadnici terorističke grupe stupali su u sporadične kontakte sa lokalnim stanovni&scaron;tvom i pojedinim sve&scaron;tenicima rimokatoličke crkve, koji su im pružali određenu pomoć, prevashodno u hrani i garderobi. Teroristi su 8. jula pre&scaron;li na teritoriju Hrvatske, na planinu Kame&scaron;nica, dok je jedan pripadnik grupe, koji je u noći između 12. i 13. jula poku&scaron;ao da se vrati na područje BiH, bio likvidiran, a zatim jo&scaron; jedan, na istom području, dva dana kasnije.U poteri za teroristima je bilo angažovano ukupno preko 10.000 pripadnika TO, SUP i JNA, pri čemu je poginulo 13 pripadnika snaga bezbednosti, a isto toliko ih je bilo i ranjenoUprkos zasedama koje su postavljane, teroristi su, kako je to tada zvanično obrazloženo, zbog &bdquo;slabe obučenosti i kukavičluka&ldquo;, mada se ne može isključiti ni namera, odnosno podr&scaron;ka teroristima od strane pojedinih pripadnika SUP Hrvatske, uspeli da pređu reku Cetina 15. jula preko brane Peruća, između ostalog zahvaljujući i tome &scaron;to je upravo u tom trenutku &bdquo;slučajno&ldquo; do&scaron;lo do nestanka struje, a samim tim i osvetljenja. Dvojica terorista su ipak 21. jula likvidirana u blizini Cetine, pri čemu je jedan od njih bio i vođa grupe Ambroz Andrić, a nakon toga su 24. jula u blizini sela Gornje Ogorje likvidirana jo&scaron; trojica. Poslednja četvorica su likvidirana u periodu od 25. do 28. jula. Trojica su li&scaron;ena slobode, osuđena na smrt pred Vojnim sudom u Sarajevu i streljana 17. marta 1973. godine, dok je samo jednom teroristi, zbog toga &scaron;to je bio mlađi punoletnik, smrtna kazna preinačena u kaznu od 20 godina strogog zatvora. Time je na ovaj poku&scaron;aj oživljavanja Nezavisne Države Hrvatske definitivno stavljena tačka, te su naredne aktivnosti sa tim ciljem odložene za nekih dvadesetak godina. Ironijom sudbine, jedini preživeli iz ove grupe je iz zatvora oslobođen 1991. godine, upravo u vreme otpočinjanja narednog poku&scaron;aja obnavljanja tzv. NDH, te je ubrzo zatim i poginuo, boreći se za tu ideju. View this post on Instagram A post shared by VOJNA BEZBEDNOST (@vojna_bezbednost)Obim akcije &bdquo;Radu&scaron;a&ldquo; veoma slikovito opisuje krajnje interesantna faktografija, koja jasno ukazuje i na to koje su sve metode i u kom obimu preduzimane. Naime, u poteri za teroristima je bilo angažovano ukupno preko 10.000 pripadnika TO, SUP i JNA, pri čemu je poginulo 13 pripadnika snaga bezbednosti, a isto toliko ih je bilo i ranjeno. U toku akcije &#39;Radu&scaron;a&#39; legitimisano je 716.489 lica, izvr&scaron;ena je kontrola 376.985 motornih vozila, obavljeni su informativni razgovori sa 23.271 licem, a upozoravajući sa 29.506 lica, utvrđen je identitet 11.407 lica, izvr&scaron;ena je provera za 8.811 lica, oduzete su 644 putne isprave, raspisano je 180 poternica, otkazan je boravak za 113 stranaca, zaveden je nadzor nad 9.487 lica, izvr&scaron;en je pretres 5.491 lica i 1.098 stanova, uhap&scaron;eno je 830 i privedeno 8.168 lica, a podneto je 1.310 krivičnih i 6.918 prekr&scaron;ajnih prijava.Iako se istorija retko ponavlja u istom obliku, njeni odjeci često zvuče zastra&scaron;ujuće poznato. U trenutku kada se globalni bezbednosni poredak raspada, a radikalne ideologije ponovo pronalaze plodno tle &scaron;irom sveta, priča o ovom davno osujećenom poku&scaron;aju nasilnog prevrata dobija obrise svevremenog upozorenja. U periodu najvećih bezbednosnih i političkih poremećaja od zavr&scaron;etka hladnog rata, kada Balkan ponovo figurira kao prostor prelamanja interesa velikih sila, akcija &bdquo;Radu&scaron;a&ldquo; ne predstavlja samo puku istorijsku referencu, već lekciju o tome kako brza, odlučna i beskompromisna reakcija bezbednosnih organa čini razliku između opstanka države i op&scaron;teg haosa, a to je lekcija koju u ova osetljiva vremena nikako ne treba zaboraviti.&quot;

Željski za "Kompas": "Akcija 'Raduša' – lekcije prošlosti poučne za budućnost"

0 Komentari