Bajka o lovu na ljude; Kako je razotkrivena lažna afera "Sarajevo safari"

Novinar Mihael Martens je ranije već objavio članak u kojem se suočava sa ključnim izvorima te priče, a sada, u nedeljnom izdanju uglednog lista, donosi novi tekst.U njemu pi&scaron;e, prenosi DW, da su izvori, jedan dokumentarni film i dve knjige, oslonjene na anonimne, nepouzdane ili mrtve svedoke kojima autori često nadevaju nadimke, pi&scaron;e Politika.&quot;Mogli su ih nazvati i Raja, Gaja i Vlaja&quot;, pi&scaron;e ironično Martens, navodeći imena crtanih likova, nećaka Paje Patka.&quot;Ko se, nasuprot tome, sam raspita u Sarajevu i priča sa ljudima koji su preživeli blokadu, brzo nailazi na protivrečnosti u toj priči&quot;, pi&scaron;e u članku.Franjevci ni&scaron;ta nisu znaliMartens sreće fra Mirka Majdanždića iz franjevačkog reda koji se seća opsade, manjka vode i snajpera.&quot;Za brata Mirka priče o snajperistima nisu nekakve legende. Njihovo prisustvo na brdima bilo je godinama za njega i jo&scaron; stotine hiljada ljudi u obruču deo života, smrtna opasnost&quot;, pi&scaron;e Martens.&quot;Ali te&scaron;ko mi je da poverujem da su tu dolazili silni stranci i plaćali da pucaju&quot;, kaže Majdandžić za nemački list.&quot;&Scaron;to je čovek bogatiji, &scaron;to ima vi&scaron;e moći, to je možda veća njegova potreba da radi perverzne stvari. Ali ta priča o italijanskim lovcima na ljude&hellip; za&scaron;to je nismo čuli tokom rata?&quot;Franjevac Majdandžić negira i ne&scaron;to &scaron;to je italijanski romanopisac Ecio Gavaceni napisao u knjizi &quot;Vikend-snajperisti&quot; &ndash; naime da mu je jedan &quot;svedok&quot; rekao da je tokom rata od jednog franjevca čuo za italijanske obesne snajperiste, prenosi Politika.Iskaz jednog vatrogascaMartens dalje pi&scaron;e da se u Sarajevu često čuje pitanje: &quot;Ali, &scaron;ta je sa onim svedokom?&quot;Tu se, poja&scaron;njava, misli na američkog vatrogasca Džona Džordana koji je bio u opkoljenom Sarajevu, svedočio pred Tribunalom u Hagu i &quot;ovla&scaron;no pomenuo ne&scaron;to &scaron;to bi moglo da se tumači kao potvrda za tvrdnju&quot; o turistima-ubicama.&quot;Tvrdio je da je na sarajevskoj Grbavici, koju su držale srpske snage, posmatrao ljude (ili jednog čoveka &ndash; Džordan u iskazu skače iz jednine u množinu) koji očito nisu upoznati sa terenom i koje vode srpski borci. Džordan govori o &#39;turistima-strelcima&#39;. Dodu&scaron;e, nije ih video da pucaju, ali jeste da ih vode od jedne do druge snajperske pozicije&quot;, pi&scaron;e Frankfurter algemajne.&quot;Ko hoće&quot;, pi&scaron;e Martens, &quot;može u te reči da učita mnogo. A italijanski simulant istraživača Gavaceni je hteo. U svojoj knjizi Džordanov iskaz čak naziva &#39;odlučujućim&#39;.&quot;U Hagu nema ba&scaron; ni&scaron;taMartens dodaje da su mnogi mediji preuzeli Gavacenijevo tumačenje iako je Džordan jedini svedok koji je u Hagu pomenuo navodne do&scaron;ljake-snajperiste, dok 4.649 svedoka tako ne&scaron;to nije pomenulo.Novinar je poku&scaron;ao da kontaktira biv&scaron;e glavne tužioce Karlu del Ponte i Serža Bramerca koji nikada nisu pominjali ni&scaron;ta o &quot;Safariju&quot;. Ali, Del Ponte vi&scaron;e ne odgovara novinarima, a Bramerc, zbog svoje sada&scaron;nje funkcije, ne može da priča o toj temi.Martens navodi da je pričao sa &bdquo;ranijim visokim saradnikom&ldquo; ha&scaron;kog Tužila&scaron;tva koji je zamolio da mu se ne navodi ime. &quot;Čovek je ljut zbog &#39;legende&#39;, kako u telefonskom razgovoru zove ovu stvar. &#39;Ta stvar odvlači pažnju od hitne neophodne potrage za pravim zločincima koji su počinili prave ratne zločine.&#39;&quot;Taj sagovornik kaže da na deset miliona stranica materijala koje je Tribunal skupio, osim Džordanovog iskaza, nema ni&scaron;ta o navodnim ubicama-turistima. Sagovornik dodaje da ni tužioci u BiH, Italiji i Belgiji nemaju ni&scaron;ta osim &quot;rekla-kazala, kao u knjigama&quot;. I jo&scaron; da je Džordanovo svedočenje svojevremeno odbačeno kao &quot;sasvim neverodostojno&quot; i da nije imalo ulogu u presudi.Mediji poverovaliMartens navodi da je za nedeljno izdanje frankfurtskog lista pričao sa vi&scaron;e od deset osoba koje su preživele opsadu Sarajeva te se kasnije bavili tom temom. Niko od njih nema čak ni indicije da je &bdquo;Safari&ldquo; postojao. Novinar zaključuje:&quot;Priča o stotinama bogatih stranaca u bosanskom lovu na ljude je otprilike nerealna koliko i tvrdnja da se tokom rata pojavio King Kong da brani Sarajevo. Sa jednom razlikom &ndash; priča o King Kongu kao spasiocu Sarajeva je tako očito izmi&scaron;ljena da na nju ne bi pali strani mediji kao da se radi o činjenici.&quot;

Bajka o lovu na ljude; Kako je razotkrivena lažna afera "Sarajevo safari"

1 Komentari