Vučić u autorskom tekstu za "Vašington Egzaminer": "Obama nam je dao pamflet, Vens nudi ispovest vernika"

Vučićev autorski tekst za &quot;Va&scaron;ington egzaminer&quot; prenosimo u celosti:&quot;Osvrćući se na karijeru biv&scaron;eg predsednika Baraka Obame, autor Endru Ferguson je žalio da smo &#39;izgubili pisca, a dobili jo&scaron; jednog političara&#39;. Može li se isto reći i za potpredsednika Džej Di Vensa?Sličnosti između 44. predsednika i 50. potpredsednika Sjedinjenih Država su zapanjujuće: razoreni domovi, odsutni očevi i stabilno prisustvo snažnih baba i deka koji su zračili bezgraničnom naklono&scaron;ću. Obojica su videli izlaz kroz američku meritokratiju, stekav&scaron;i diplome na prestižnim univerzitetima , i svaki je prona&scaron;ao katarzični izlaz u pisanju. Katapultirani u pažnju javnosti svojim prvim knjigama, napravili su kvantni skok na visoke funkcije.Njihove druge knjige otkrivaju &scaron;ta ih zaista razdvaja. Obamina &#39;Drskost nade&#39; bila je tečna i lepa, ali je bila pamflet za političara. Ne kažem ovo pogrdno &ndash; i sam sam političar. Ono &scaron;to mislim jeste da je, uprkos svoj svojoj eleganciji, &#39;Drskost&#39; na kraju umanjena sekularnom oprezno&scaron;ću njenog autora.&#39;Priče&scaron;će&#39; , Vensova druga knjiga, je traktat za vernike. On manje pripada kategoriji predizborne literature, a vi&scaron;e tradiciji duhovne autobiografije, žanru koji se proteže od &#39;Iznenađeni rado&scaron;ću&#39; K. S. Luisa do iskrenih ispovesti običnih obraćenika. U stvari, ne mogu da se setim druge knjige aktuelnog političara &ndash; a kamoli nekoga ko zauzima drugu najvi&scaron;u funkciju u najmoćnijoj zemlji sveta &ndash; koja tako intimno i bez ikakve naivnosti otkriva autorove duhovne strepnje, svetovne nezainteresovanosti, lične mane, neuspehe i sumnje.&#39;Hilbilli elegija&#39; nas je upoznala sa Vensovim te&scaron;kim ranim životom, a većina čitalaca je knjigu zatvorila diveći se odlučnosti kojom se emancipovao od toga. U &#39;Priče&scaron;ću&#39; otkrivamo duhovnu prazninu koja ga je proganjala na vrhuncu njegovog uspeha kao javnog intelektualca. Spolja, on je bio model dostignuća - preplavljen pozivima na večeru sa milijarderima, mi&scaron;ljenjem na televiziji i komentarima u novinama. Unutra, bio je zapu&scaron;ten. Elitne institucije poput Jejla, koje su Vensu omogućile pristup visokom dru&scaron;tvu, podsticale su konformizam i kažnjavale intelektualnu i političku jeres. Postoji odjek Vilijama F. Baklija u Vensovom razočaranju Jejlom.Vens detaljno opisuje svoju sporu hidžiru od pentekostalizma u mladosti, prekinutog kratkim periodom ateizma u dvadesetim godinama, do preobraćenja u rimokatolicizam sredinom tridesetih. Usput se de&scaron;avaju natprirodna iskustva &ndash; događaji koje je nemoguće lako objasniti &ndash; poput trenutka kada se njegov automobil koji je jurio misteriozno zaustavio na samo nekoliko centimetara od barijere na ivici planine. Da nije bilo tako, vozilo bi se sru&scaron;ilo, gotovo sigurno usmrtiv&scaron;i svog putnika.Sumnjam da Vensova vera &ndash; delom nasleđe, delom način života &ndash; nikada nije zaista nestala. Postala je uspavana. Katolička crkva, sa svojim bogatim duhovnim nasleđem, institucionalnim kontinuitetom i drevnim poreklom, ponovo ju je probudila i obdarila obnovljenom svrhom. Kao član srpske pravoslavne crkve, to instinktivno prepoznajem. Vera je dublja od same doktrine: održava je sećanje, zajednica, liturgija i akumulirana mudrost generacija. G. K. Česterton je čuveno opisao tradiciju kao &#39;demokratiju mrtvih&#39; jer odbija da li&scaron;i prava onih koji su bili pre nas. Vensova privlačnost prema katolicizmu odražava istu čežnju: da pripada nečemu starijem i mudrijem &ndash; civilizaciji koja povezuje žive sa onima koji su bili pre nas i onima koji će tek doći.Zadivljujuće za nekog nedavnog obraćenika, Vens nije stranački orijentisan. A njegov katolicizam nije ni samopravedan ni uskogrudan. On je skroman i prostran. Materijalni uspeh, postignut uprkos nemogućim izgledima, mogao ga je lako pretvoriti u narcisa sklonog da se hvali da je &#39;samostalno stekao svoje egzistencije&#39;. Umesto toga, čini se da je vera izo&scaron;trila njegovu svest o sopstvenim nedostacima. On opisuje svoju hinduističku suprugu, U&scaron;u, kao &quot;istinitiju, čistiju i pravedniju&ldquo; od njega samog. Ovo je vi&scaron;e od povr&scaron;nog prikazivanja luksuza: Vens joj pripisuje zasluge za to &scaron;to ga je vodila &bdquo;putem koji me je vratio Bogu&ldquo;.Religija inspiri&scaron;e Vensovu politiku na načine koji ga ponekad čine da zvuči vi&scaron;e kao Džordž Orvel nego kao običan američki konzervativac. U delu &#39;Pariz i London&#39;, Orvel je pisao o degradaciji određenih profesija i poniženjima koja nameće kapitalizam. Vens, dok nagla&scaron;ava dostojanstvo rada, dovodi u pitanje konzumerizam koji primorava radnike da žrtvuju praznike sa svojim porodicama i tera inače pristojne ljude na nasilje u potrazi za robom po sniženim cenama. Njegovo poglavlje o ekonomiji, &bdquo;Mračna nauka&ldquo;, nudi originalan i bestidno moralni prikaz rada, potro&scaron;nje i svrhe ljudskog prosperiteta, posmatrano kroz prizmu religioznog verovanja.Kao predsednik onoga &scaron;to ekonomisti nazivaju zemljom srednje veličine sa vi&scaron;im srednjim prihodima, ne mogu da zanemarim važnost rasta. Ipak, ohrabrujuće je videti zapadnog političara kako stavlja Hristova radikalna učenja u centar rasprave o ekonomiji &mdash; da odbije da ljudska bića svede na statistiku ili ljudsko ispunjenje na BDP.U jednom trenutku, Vens upoređuje ljudska bića koja poku&scaron;avaju da shvate božansko sa zlatnim retriverom koji poku&scaron;ava da razume ajfon. Tu leži duboki izazov vere. Ljudska bića su po prirodi radoznala, i reći im da postoje ograničenja onoga &scaron;to možemo znati gotovo je pozivanje na nevericu. Možda se vera na kraju ne može razumeti, a ako se može, to razumevanje se ne može lako preneti sa jedne osobe na drugu. Može se samo osetiti i opisati.Religija Vensovog supružnika kaže da opsesivna vezanost za ishode može potkopati sam čin težnje. Ovo me je naučila pre nekoliko decenija jedna indijska porodica u Londonu. U tom uvidu ima mudrosti. Možda najveća usluga koju vernik može da učini nije da se raspravlja, već da obja&scaron;njava. Opisati svoju veru sa verno&scaron;ću je ubedljivije nego je braniti sa revno&scaron;ću. To je ono &scaron;to Vens radi.Čovek koji može da deluje borbeno na dru&scaron;tvenim mrežama pojavljuje se na stranici kao osoba duboke dubine. Osetio sam blagu srodnost sa njegovom borbom dok sam zavr&scaron;avao knjigu. I ja sam nekada bio čovek vrelog temperamenta. Ali godine, tragedija, patnja i tereti, kompromisi i odluke vladavine imaju način da nas omek&scaron;aju i nauče nas poniznosti. Izazov na ovom putovanju nije da proćerdamo ili odbacimo svoja uverenja.&#39;Priče&scaron;će&#39; je duboko dirljiva knjiga. Čak i oni koji se ne slažu sa Vensom smatraće je ute&scaron;nom jer nam pokazuje da, iako nismo izgubili pisca, Amerika je dobila političara koga je pokretalo ne&scaron;to mnogo veće &ndash; i plemenitije &ndash; od sirove ambicije&quot;.

Vučić u autorskom tekstu za "Vašington Egzaminer": "Obama nam je dao pamflet, Vens nudi ispovest vernika"

1 Komentari