Epstajnova afera dobija novi zaplet: Istražuju se sporazumi koji su žrtvama zabranjivali da govore

Članovi Odbora za nadzor američkog Predstavničkog doma razmatrali su izdavanje sudskih poziva osobama koje bi mogle da svedoče o tajnim nagodbama između pojedinih prijatelja osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna i žena koje su ga optužile za seksualno zlostavljanje, izjavili su neimenovani izvori.Prema rečima troje ljudi koji imaju saznanja o takvim sporazumima, među kojima je i advokat Bred Edvards, koji je zastupao vi&scaron;e od 200 Epstajnovih tužiteljki, nagodbe uključuju sporazume o poverljivosti koji ženama zabranjuju da javno govore o svojim iskustvima, prenosi Politiko.Odbor za nadzor Predstavničkog doma istražuje način na koji je američko Ministarstvo pravde vodilo istrage povezane sa Epstinom i planira da u narednim nedeljama obavi dobrovoljne razgovore sa njegovim saradnicima. Ti razgovori neće biti vođeni pod zakletvom, a učesnici neće biti zakonski obavezni da odgovore na svako pitanje.Sudski pozivi mogli bi da primoraju svedoke da odgovore na pitanja čak i ako su potpisali sporazum o poverljivosti, mada bi za njihovo izdavanje bila potrebna podr&scaron;ka većine članova odbora. Portparol demokrata u Odboru izjavio je da se o tome razgovaralo, dok je portparol republikanaca, koji imaju većinu, rekao da su upoznati sa postojanjem nagodbi između Epstajnovih tužiteljki i njegovih saradnika, ali je odbio da iznese komentar.Za sada se ne zna koliko je Epstajnovih tužiteljki potpisalo vansudske nagodbe niti sa koliko njegovih saradnika. Za te sporazume ne postoje javno dostupni dokumenti. Jedan izvor rekao je za Biznis insajder da ima neposredna saznanja o nagodbama sa četvoricom Epstajnovih prijatelja koje je za seksualno nedolično pona&scaron;anje optužilo vi&scaron;e od 20 žena. Prema navodima izvora, žene su te mu&scaron;karce optužile da su ih prisiljavali na seksualne odnose bez pristanka i na druge oblike zlostavljanja.Sama nagodba ne predstavlja dokaz krivice, niti je neuobičajeno da se strane odluče na takvo re&scaron;enje radi bržeg okončanja spora, navodi portal. Iako nagodbe mogu da posluže za re&scaron;avanje građanskopravnih zahteva, one ne mogu da spreče Odbor za nadzor otvorio je pitanje tajnih nagodbi i tokom razgovora sa Bilom Gejtsom ranije ovog meseca. Jedan republikanski službenik upitao je biv&scaron;eg izvr&scaron;nog direktora kompanije Majkrosoft da li je ikada sklopio nagodbu &quot;u vezi sa Džefrijem Epstajnom, Gislejn Maksvel ili bilo kojom od njihovih žrtava&quot;, prema transkriptu objavljenom u utorak, &scaron;to je on negirao.Postojanje ovih nagodbi dospelo je u žižu javnosti zahvaljujući podnesku koji je sudu uputila Gislejn Maksvel, koja je 2021. godine osuđena zbog svoje uloge u vrbovanju i pripremanju maloletnih devojaka za seksualno zlostavljanje od strane Epstajna.U decembru je Maksvel podnela zahtev za preispitivanje zakonitosti pritvora, &scaron;to predstavlja poslednji poku&scaron;aj da bude pu&scaron;tena iz zatvora nakon &scaron;to je Vrhovni sud SAD odbio njenu žalbu. U podnesku je navela intervju iz podkasta iz 2024. godine, u kojem je Edvards rekao da su njegove klijentkinje mogle da podnesu tužbe protiv 10 do 15 Epstajnovih prijatelja. Neki od tih mu&scaron;karaca, prema njegovim rečima, zaključili su poverljive nagodbe sa njegovim klijentkinjama zbog optužbi za zlostavljanje.&quot;Jo&scaron; postoje ljudi za koje lično smatram da je trebalo da budu razotkriveni, ali ne po cenu želja mojih klijenata&quot;, rekao je Edvards u epizodi podkasta &quot;Interesantni advokati&quot;, koja je pro&scaron;la uglavnom nezapaženo.Edvards je objasnio da su njegove klijentkinje u tim slučajevima želele da nastave dalje sa svojim životima, umesto da pokreću javne sudske postupke. &quot;Nisam veliki pristalica poverljivosti, ali ona u određenim okolnostima ima svoju svrhu, a ovo su bile upravo takve okolnosti&quot;, rekao je on u podkastu.Maksvel je u svom podnesku tvrdila da bi se ti mu&scaron;karci &quot;podjednako mogli smatrati saučesnicima&quot; i da joj nije bilo omogućeno pravično suđenje, jer bi ih pozvala da svedoče da je znala za postojanje nagodbi.U razgovoru za Biznis inasajder, Edvards je odbio da odgovori na pitanja o poverljivim sporazumima između svojih klijentkinja i Epstajnovih prijatelja. On je naveo, međutim, da je Epstin od 1990-ih godina pa sve do svog drugog hap&scaron;enja 2019. godine &quot;ustupio&quot; oko 50 devojaka i žena približno 30 mu&scaron;karaca.&quot;Neki od tih mu&scaron;karaca bili su sa vi&scaron;e Epstajnovih žrtava, dok su drugi bili povezani samo sa jednom&quot;, rekao je on.

Epstajnova afera dobija novi zaplet: Istražuju se sporazumi koji su žrtvama zabranjivali da govore

0 Komentari