Otkriven gen koji produžava zdrav život: Tajna dugovečnih porodica konačno na vidiku

Dug život ne znači nužno i zdrav život. Mnogi danas žive znatno duže od prethodnih generacija, ali te dodatne godine često prate hronične bolesti, kognitivni pad ili op&scaron;ta slabost.Taj raskorak između životnog veka i perioda provedenog u dobrom zdravlju jedno je od najvećih pitanja sa kojima se suočavaju istraživanja starenja.Međutim, naučnici koji proučavaju porodice sa neuobičajeno dugovečnim članovima sada sugeri&scaron;u da se ključ zdravijeg starenja možda ne krije samo u pojedincima, već se proteže kroz generacije.Tragovi u porodičnoj istorijiNovo istraživanje, predstavljeno na godi&scaron;njoj konferenciji Evropskog dru&scaron;tva za humanu genetiku u Geteborgu, fokusiralo se na dugovečne porodice koje učestvuju u Studiji dugovečnosti iz Lajdena. Umesto da posmatraju samo pojedince koji su dostigli izuzetnu starost, istraživači su proučavali grupe braće i sestara iz porodica u kojima se dugovečnost pojavljuje kao zajednička osobina.Takav pristup je važan jer starenje oblikuje vi&scaron;e faktora, a ne samo DNK. Način života, socioekonomsko poreklo, pona&scaron;anje i okruženje mogu uticati na to da li će neko ranije razviti bolest ili duže ostati zdrav. Zbog toga je te&scaron;ko razdvojiti nasleđenu za&scaron;titu od okolnosti u kojima ljudi žive. Ipak, porodični obrasci mogu pomoći istraživačima da suze potragu.Genetski potpis dugovečnostiPaskvale Piter, doktorand u grupi profesorke Eline Slagbum na Medicinskom centru Univerziteta u Lajdenu u Holandiji, izjavio je da je raniji rad tima pokazao upečatljivu razliku između potomaka dugovečnih porodica i njihovih partnera. Osobe srednjih godina čiji su roditelji bili dugovečni razvijale su kardiometaboličke bolesti u proseku 13 godina kasnije od partnera čiji su roditelji imali kraći životni vek.&quot;To je jasno pokazalo da se njihov duži zdravi životni vek prenosio na sledeće generacije&quot;, rekao je on. U potrazi za mogućim genetskim obja&scaron;njenjima, istraživači su analizirali genome 212 grupa dugovečne braće i sestara.To im je omogućilo da identifikuju četiri regiona genoma koji verovatno sadrže gene povezane sa dužim životom. &quot;To je značilo da smo se mogli fokusirati na 350 gena umesto na njih oko 20.000&quot;, objasnio je Piter.PintoArt/ShutterstockUloga gena CGASDalja analiza ukazala je na 12 retkih genetskih varijanti koje menjaju proteine, a koje bi mogle biti uključene u mehanizme koji ljudima omogućavaju duži i zdraviji život. Jedna varijanta, pronađena u dve dugovečne porodice, nalazila se u genu CGAS, koji je i ranije povezivan sa starenjem.Gen CGAS ima ulogu u upalnim procesima. Pomaže da se pokrene odgovor organizma kada se DNK nađe na pogre&scaron;nom mestu unutar ćelije, &scaron;to se može dogoditi tokom infekcije ili o&scaron;tećenja ćelija. Istraživači veruju da ova varijanta može smanjiti upalni odgovor, ali bez njegovog potpunog isključivanja.&quot;Verovatno je da su članovi ovih porodica imali samo jednu aktivnu kopiju gena CGAS, umesto dve, i da je to smanjilo upalni odgovor u njihovim telima, dok je i dalje bilo dovoljno za uklanjanje infekcija i popravku o&scaron;tećenja, čime je doprinelo za&scaron;titnim mehanizmima koji omogućavaju produžen zdrav životni vek i preživljavanje&quot;, rekao je Piter.Ta ravnoteža je ključna. Naučnici upozoravaju da bi potpuno blokiranje puta CGAS moglo povećati osetljivost na infekcije i rak, dok prekomerna aktivacija može doprineti hroničnoj upali i o&scaron;tećenju tkiva.Sledeći koraci u istraživanjuSledeći korak je testiranje ove mutacije na kili ribama, kratkovečnim kičmenjacima čiji prirodni životni vek traje od tri do devet meseci.&quot;Kili ribe su najkratkovečniji kičmenjaci, sa prirodnim životnim vekom između tri i devet meseci. Njihova upotreba kao modela omogućiće nam da utvrdimo da li mutacija doprinosi produženju životnog veka u poređenju sa kontrolnim grupama, kao i da istražimo njene zdravstvene efekte na tkiva&quot;, najavio je Piter.Profesor Aleksandr Rejmon, predsednik konferencije koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da bi ovi nalazi mogli pomoći naučnicima da se fokusiraju na biologiju zdravog starenja. &quot;Ovi rezultati omogućavaju na&scaron;oj zajednici da se usredsredi na faktore povezane sa dugovečno&scaron;ću i, &scaron;to je jo&scaron; važnije, ukazuju na to &scaron;ta bi mogli biti ključni elementi za produženje zdravog životnog veka svih&quot;, rekao je Rejmon.Za porodice koje, čini se, stare sporije od drugih, obja&scaron;njenje verovatno nije jednostavno. Ipak, ovo istraživanje sugeri&scaron;e da retke nasledne promene mogu pomoći u otkrivanju za&scaron;to neki ljudi ne samo da žive duže, već i ostaju zdraviji.

Otkriven gen koji produžava zdrav život: Tajna dugovečnih porodica konačno na vidiku

0 Komentari