Može da naškodi zdravlju: EU zabranjuje BPA u ambalaži za hranu

U bočicama za bebe i termalnom papiru, kao &scaron;to su fiskalni računi, ova hemikalija je već zabranjena, a sada bi trebalo sprečiti i da bisfenol A preko hrane dospe u na&scaron; organizam, pi&scaron;e DW.Zavr&scaron;etkom prelaznog roka od jula 2026. godine, u EU vi&scaron;e neće smeti da se prodaje ambalaža za hranu koja je proizvedena uz upotrebu BPA ili sličnih bisfenola.Bisfenol A je industrijska hemikalija. Koristi se za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Ove smole se nalaze, na primer, u unutra&scaron;njem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće. Tamo imaju ulogu da spreče rđanje lima i rastvaranje metala koji bi potom pre&scaron;li u hranu.BPA se takođe može naći u plastičnim folijama, &scaron;tamparskim bojama ili lepkovima. Prema podacima ekolo&scaron;ke organizacije BUND, samo u Nemačkoj se godi&scaron;nje plasira oko 410.000 tona ove supstance.Zabrana EU se ne odnosi samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete poput fla&scaron;ica za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa.Kako bisfenoli poput BPA mogu da na&scaron;kode na&scaron;em zdravljuKada se hemijske supstance poput BPA koriste u posudama za hranu, male količine mogu preći u namirnice i pića. Prema mi&scaron;ljenju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), bisfenol A predstavlja zdravstveni rizik za sve starosne grupe.Između ostalog, EFSA navodi da BPA može da promeni određene mehanizme imunog sistema i izazove astmu i autoimune bolesti. Takođe postoje indicije da povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i gojaznosti. Pre svega, BPA &scaron;tetno deluje na hormonski sistem: može, na primer, da ugrozi plodnost mu&scaron;karaca i žena, potencijalno poremeti pubertet i povezuje se sa nastankom određenih vrsta karcinoma.Hormonsko delovanje BPA poznato već skoro 100 godinaČinjenica da bisfenol A može da deluje slično kao prirodni ženski polni hormon estrogen nije novo otkriće. BPA je testiran kao ve&scaron;tački estrogen jo&scaron; ranih tridesetih godina pro&scaron;log veka. Ipak, tada je u upotrebu u&scaron;ao derivat estrogena DES (dietilstilbestrol), koji ima veoma sličnu molekularnu strukturu kao BPA.DES se koristio sve do sedamdesetih godina za sprečavanje komplikacija u trudnoći. Međutim, ispostavilo se da je povećavao rizik od raka dojke, dok je kod ćerki lečenih žena rastao rizik od komplikacija pri porođaju, kao i od raka vagine i grlića materice. Propisivanje DES-a kao sintetičkog derivata hormona zabranjeno je 1971. godine.Studije u EU i SAD: Skoro svako ima BPA u organizmuU istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenim u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A je otkriven u urinu kod 92 odsto učesnika. U nacionalnoj zdravstvenoj studiji u SAD iz perioda 2003&ndash;2004. godine, 93 odsto od preko 2500 učesnika imalo je BPA u urinu.U SAD ne postoji savezna zabrana ove hemikalije u ambalaži za hranu. Ipak, od 2012. godine zabranjena je u fla&scaron;icama i &scaron;oljama za bebe, a od 2013. i u ambalaži za hranu za bebe. Pojedine savezne države zabranile su BPA u termalnom papiru, dok u Kaliforniji proizvodi sa visokim sadržajem BPA moraju da nose upozorenja.U Evropi je EFSA zbog toga smanjila podno&scaron;ljivi dnevni unos (TDI) bisfenola A sa 4 mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine &ndash; &scaron;to je količina za koju se pretpostavlja da ne izaziva &scaron;tetu.Iako su bisfenoli poput BPA, ili supstance sličnog dejstva poput BPF i BPS, prisutni u mnogim proizvodima &ndash; uključujući materijale za zubne plombe ili donji ve&scaron; od sintetičkih vlakana &ndash; i nalaze se u vazduhu, pra&scaron;ini i vodi, oni u na&scaron;e telo dospevaju uglavnom preko posuda za hranu i piće. Trudnice ih preko posteljice prenose na fetus.Evropska unija jo&scaron; uvek nije potpuno bez BPANajnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU jeste najstroža na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni rokovi.Tako se hrana koja se već nalazi u ambalaži sa sadržajem BPA može prodavati sve dok se ne potro&scaron;e zalihe, između ostalog i da bi se sprečilo bacanje hrane.Tamo gde jo&scaron; uvek nema odgovarajućih alternativa za BPA, odobreni su prelazni rokovi. To je slučaj sa konzervama za kiselu hranu, kao &scaron;to su riba, voće i povrće. One mogu imati premaz sa BPA do 2028. godine, jer to sprečava da kiselina nagrize lim i pređe u sadržaj konzerve.Bisfenol A može dospeti i u na&scaron;u vodu za piće. To se de&scaron;ava ako su prilikom sanacije vodovodnih cevi kori&scaron;ćene epoksidne smole za unutra&scaron;nji premaz. One vremenom postaju krhke, pa hemikalija može da pređe u vodu. Zbog toga je bolje ne piti toplu vodu iz slavine. Kod hladne vode je rizik znatno manji, dok tu&scaron;iranje toplom vodom ne predstavlja nikakav problem.Kako možemo da izbegnemo bisfenole?U Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na proizvodima. Čak ni oznaka &bdquo;bez BPA&quot; (BPA-free) ne znači mnogo, jer su u proizvodnji mogle biti kori&scaron;ćene druge vrste bisfenola. Ipak, uz nekoliko mera možemo sami da se za&scaron;titimo:Izbegavajte namirnice iz konzervi.Koristite staklene tegle.Umesto plastičnog, koristite kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.Izbegavajte upotrebu plastičnog posuđa u mikrotalasnoj rerni.Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku &quot;bez bisfenola&quot; (Bisphenol-free) &ndash; napomena &bdquo;bez BPA&quot; nije dovoljna.Čak ni na kampovanju nemojte podgrevati hranu direktno u konzervama.Vodu iz slavine načelno pijte samo kada je hladna (&scaron;to &scaron;titi i od te&scaron;kih metala).Takođe, konzumiranje nesvarljivih biljnih dijetetskih vlakana može biti od pomoći. Poznato je da ona vezuju toksične materije i izbacuju ih iz organizma, &scaron;to je dokazano za pojedine supstance iz PFAS grupe. Da li ovaj mehanizam funkcioni&scaron;e i kod bisfenola, jo&scaron; uvek nije dovoljno istraženo.

Može da naškodi zdravlju: EU zabranjuje BPA u ambalaži za hranu

0 Komentari