Na današnji dan, 23. jun

1501 - Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otadžbinu sa putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugalije. 1611 - Engleskog istraživača Henrija Hadsona, koji je prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena posada njegovog broda &quot;Diskaveri&quot; je sa osmoricom pristalica ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i zime. Tokom četiri putovanja istraživao je Severni ledeni okean, poku&scaron;avajući da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, pri čemu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz. 1668 - Rođen je italijanski filozof, istoriograf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča etnologije. Rođen kao sin siroma&scaron;nog knjižara, na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi &quot;opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste&quot;. Napuljski kralj Karlo imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Kao filozof istorije zastupao je neku vrstu ciklične teorije. Dela: &quot;Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija&quot;, &quot;Univerzalno pravo&quot;, &quot;Autobiografija&quot;. 1785 - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud pa&scaron;e Bu&scaron;atlije prodrla je u Cetinje, gde pa&scaron;a nije po&scaron;tedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema predanju njegov predak. Manastir u kojem se nalazila prva srpska &scaron;tamparija (prva u južnoslovenskim zemljama takođe) obnovio je 1786. vladika Petar I. U njoj su od 1493. &scaron;tampane ćirilične knjige, uključujući &quot;Oktoih prvoglasnik&quot;. 1848 - Zbog dekreta o ukidanju &quot;narodnih radionica&quot; otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848. u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih, u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugu&scaron;io general Luj Kavenjak. 1894 - Rođen je engleski kralj Edvard VIII, koji je na presto stupio 1936. ali se krune odrekao iste godine pod pritiskom vlade i Parlamenta, zbog ženidbe Amerikankom Volis Simpson, koja je za sobom već imala dva braka, u korist mlađeg brata Džordža VI. Potom je do smrti 1972. živeo u inostranstvu, pod titulom vojvoda od Vindzora. 1929 - Rođen je francuski modni kreator Ted Lapidus. Proslavio se &scaron;ezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen u Parizu, kao sin ruskog emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958. Oblačio je brojne poznate ličnosti, kao Brižit Bardo i Alen Delon. 1945 - Japanski komandant, general Micuru U&scaron;iđima izvr&scaron;io je samoubistvo posle poraza od strane američkih trupa na ostrvu Okinava, popri&scaron;tu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvanično je saop&scaron;teno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila. 1947 - U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju &scaron;trajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. &Scaron;efu države je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku &scaron;trajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost. 1960 - Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo. 1970 - Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog &quot;Pakta o bezbednosti&quot;. 1980 - Upravljajući avionom poginuo je Sanđaj Gandi, sin &scaron;efa indijske vlade Indire Gandi, za kog se verovalo da će je naslediti u vrhu indijske političke scene. 1985 - Iznad Atlantskog okeana eksplodirala je bomba koju su podmetnuli Siki teroristi u avion tipa &quot;Boing 747&quot; kompanije &quot;Er Indija&quot; na liniji Toronto-Bombaj, usmrtiv&scaron;i svih 329 putnika i članova posade. 1993 - Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida poni&scaron;tio je predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije. 1994 - Južnoafrička republika se, posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, vratila u Generalnu skup&scaron;tinu Ujedinjenih nacija. 1995 - Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. prona&scaron;ao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti. 1996 - Umro je grčki državnik i ekonomski stručnjak Andreas Papandreu, prvi socijalistički &scaron;ef vlade u Grčkoj. Bio je predsednik vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996. kada se povukao zbog bolesti. Predavao je na američkim univerzitetima Harvard i Berkli, a u politički život Grčke u&scaron;ao je 1961. kao član Unije centra, stranke svojeg oca Georgiosa. U očevoj vladi bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim strujama u partiji, a 1965. je napustio zemlju. Po povratku, posle vojnog puča 1967. zatvaran je kao protivnik vojne uprave, a 1968. je dobio dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegrčki socijalistički pokret (PASOK) s kojim je dobio izbore 1977. a na čelo vlade je do&scaron;ao četiri godine potom kad je PASOK ponovo dobio izbore. 1996 - &Scaron;eik Hasina, vođa Avami lige i kćerka prvog predsednika Banglade&scaron;a &scaron;eika Mudžibura Rahmana, vođe borbe za nezavisnost te zemlje, preuzela je dužnost predsednika vlade posle pobede na parlamentarnim izborima. 1998 - Umrla je američka filmska glumica irskog porekla Morin O&#39;Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu. 2002 - U zemljotresu na jugu Perua poginulo je najmanje 97 osoba. 2004 - U napadu čečenskih terorista u Ingu&scaron;etiji poginule su 92 osobe, uključujući policajce, graničare i 25 civila. 2005 - Poslanici Parlamentarne skup&scaron;tine Saveta Evrope (P&Scaron;E) usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograničenja prava glasa, po kojoj zemlje članice SE treba da omoguće građanima koji žive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima. 2007 - Umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. Diplomirao je na Akademiji za pozori&scaron;te i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a potom u Televiziji Beograd. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu &quot;Čekajući Godoa&quot; S. Beketa kojom je to pozori&scaron;te otvoreno. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, BITEF-a, saradnik Nolita, RTV Beograd. Autor je vi&scaron;e knjiga, romana, eseja, kritika, drama, i dobitnik je niza nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu. 2012 - Preminuo je Aleksandar Zlatović, jedan od najistaknutijih srpskih scenskih umetnika, scenograf i kostimograf. Zlatović se ubraja u red najznačajnijih scenografa biv&scaron;e Jugoslavije, koji je operske i dramske predstave radio s brojnim domaćim i inostranim rediteljima. 2016 - U Britaniji je održan referendum na temu statusa te zemlje u Evropskoj Uniji. Prilikom referenduma, na kojem je zabeležena izuzetno visoka izlaznost građana, tesnom većinom izglasano je istupanje Britanije iz EU. Za ostanak u EU izjasnilo se 48.1 odsto glasalih, a za istupanje 51.9 odsto. Teritorijalno, Engleska i Vels su se većinski izjasnili za istupanje, a &Scaron;kotska i Severna Irska za ostanak u EU. U samom Londonu većina se opredelila protiv istupanja iz EU. 2017 - Preminuo je Milo Gligorijević, novinar, literata, izdavač. Diplomirao je književnost na Filolo&scaron;kom fakultetu u Beogradu. Bio je novinar listova &quot;Borba&quot;, &quot;Mladost&quot;, &quot;Nin&quot; u kojem je bio i glavni urednik. U potonjem periodu posvetio se izdava&scaron;tvu. Dela: &quot;Nestor iz vode&quot;, &quot;Odgovor Miće Popovića&quot;, &quot;Rat i mir Vladimira Dedijera&quot;, &quot;Izlazak Srba&quot;, &quot;Srbija na zapadu&quot;. 2019 - Vaterpolo reprezentacija Srbije u finalu Svetske lige pobedila je reprezentaciju Hrvatske sa 12:11, čime su srpski vaterpolisti osvojili 12. titulu u ovom takmičenju i obezbedili plasman na Olimpijske igre u Tokiju. 2023 - U Rusiji se dogodila pobuna Vagner grupe, privatne vojne kompanije Jevgenija Prigožina. Prethodno, on je optužio rusko vojno rukovodstvo da je napalo Vagnerov vojni kamp, za &scaron;ta je okrivio ministra odbrane Sergeja &Scaron;ojgua i načelnika General&scaron;taba Valerija Gerasimova. Prigožin je pohod na Moskvu nazvao &quot;mar&scaron; pravde&quot; &scaron;to je odmah protumačeno kao poku&scaron;aj državnog udara. Procenjuje se da je u pobuni učestvovalo oko 8.000 pripadnika Vagner grupe, ali nisu svi učestvovali u mar&scaron;u na Moskvu. Tokom večeri narednog dana, mar&scaron; je obustavljen a Prigožinu je obezbeđen egzil u Belorusiji. Jevgenij Viktorovič Prigožin poginuo je mesec dana potom, u avionskoj nesreći. 2024 - Prilikom napada Ukrajinaca na Sevastopolj, na Krimu, četiri osobe su poginule a 144 su ranjene odnosno povređene, među njima 82 ozbiljnije. 2024 - U vi&scaron;e terorističkih napada u večernjim satima u Derbentu, Sergokali i Mahačkali, u Dagestanu, Rusija, poginulo je 27 osoba, među njima i pet napadača, a 45 je ranjeno. Teroristički akti bili su motivisani islamskim ekstremizmom, a meta napada je bila policija, dve crkve i dve sinagoge.

Na današnji dan, 23. jun

0 Komentari