Klimom se borite protiv vrućine? Profesor objasnio gde grešimo pri korišćenju i kako da uštedimo

Najavljeni prvi tropski talas pokrenuće intenzivno hlađenje i u domaćinstvima i poslovnim prostorima, &scaron;to će se odraziti i na na&scaron;e račune za struju.Profesor Ma&scaron;inskog fakulteta Milo&scaron; Banjac rekao je za RTS da je idealna temperatura na koju treba podesiti klima uređaj u stambenim prostorima, između 24 i 26 stepeni Celzijusa.&quot;Savet za građane konkretno je da postave termostat klime na 25 stepeni i onda, ako se znoje ili ako se osećaju neudobno, malo da spuste tu temperaturu, ali da krenu od tih 25 stepeni&quot;, rekao je profesor Banjac, koji je i generalni sekretar &quot;Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju&quot;.Kako je naveo, reč je o kompromisu između energetske efikasnosti, komfora i preporuka Svetske zdravstvene organizacije.&Scaron;to se tiče poslovnog prostora, zavisi od namene i od toga &scaron;ta radimo u njemu.&quot;U tržnim centrima su ne&scaron;to vi&scaron;e temperature su dozvoljene, oko 26 i 27, zato &scaron;to smo tamo isto lagano odeveni, a tamo imamo takozvanu centralnu klimatizaciju, gde se kontroli&scaron;e, odnosno reguli&scaron;e i vlažnost vazduha i temperatura&quot;, rekao je profesor Banjac.Inverter klime je bolje ne isključivati čestoNa pitanje kako pravilno koristiti klima-uređaj, profesor Banjac ističe da ne postoji univerzalno pravilo, jer sve zavisi od spoljnih uslova i vremena provedenog u prostoru.&quot;Kada ne boravimo duže vreme u prostoru, klima-uređaj svakako treba isključiti&ldquo;, navodi Banjac.Međutim, moderni inverter uređaji funkcioni&scaron;u drugačije.&quot;Ako imamo te invertere, onda ih treba držati uključene sve vreme, pa čak i ako malo izlazimo iz prostora. Oni tako rade da najefikasnije rade, prate temperaturu i vrlo fino je pode&scaron;avaju, ne tro&scaron;eći previ&scaron;e energije&quot;, naveo je profesor Banjac.Stare klime koje rade po principu uključi&ndash;isključi treba gasiti svaki put kada se napusti prostor.Gde postaviti klimuLazy_Bear/ShutterstockVažan faktor za efikasnost i udobnost jeste položaj unutra&scaron;nje jedinice.Po&scaron;to se hladan vazduh prirodno spu&scaron;ta, klimu treba postaviti dovoljno visoko kako bi vazduh mogao ravnomerno da cirkuli&scaron;e kroz prostoriju.&quot;Nikako direktno da bude usmerena na mesta gde sedimo &ndash; na radne stolove, trpezarijske stolove ili kauče. Treba je postaviti tako da ne duva direktno na nas, a da ipak može da me&scaron;a vazduh u prostoru&quot;, rekao je profesor.Kada je reč o spoljnim jedinicama, kaže, idealno je da one ne budu izložene direktnom suncu, jer to utiče na energetsku efikasnost sistema. Ističe da postavljanje spoljnih jedinica na krov nije lo&scaron;e re&scaron;enje, ali da postoje tehnička ograničenja.&quot;Razmak između spolja&scaron;nje i unutra&scaron;nje jedinice ne bi trebalo da bude veći od &scaron;est, sedam ili osam metara, a postoje i ograničenja u pogledu visinske razlike&ldquo;, napominje profesor.&quot;Ukoliko je spoljna jedinica previsoko ili prenisko postavljena, ona opterećuje rad klima uređaja i tro&scaron;i se vi&scaron;e energije, a nekad može i tehnički da ugrozi sam rad sistema. Naravno, u katalozima ćete videti neke veće razlike, i 10 i 12 metara visine. Drugim rečima, oni koji su u potkrovlju ili koji su na onom poslednjem spratu, za njih je izme&scaron;tanje klima uređaja, spoljnih jedinica, na krovu prihvatljivo&quot;, objasnio je profesor Banjac.Či&scaron;ćenje filtera na svake dve do tri nedeljeIstakao je da redovno održavanje klima-uređaja nije važno samo zbog potro&scaron;nje struje, već i zbog zdravlja.&quot;Klima-uređaj nije uređaj koji kupite pa radi večno. On mora da se čisti. Kroz uređaj prolaze velike količine vazduha, a zaprljani filteri smanjuju efikasnost rada i povećavaju potro&scaron;nju energije&quot;, rekao je profesor.Preporuka je da korisnici sami očiste filtere na svake dve do tri nedelje, dok bi jednom godi&scaron;nje trebalo obaviti detaljan servis.&quot;U klima-uređaju se kondenzuje voda koja može da zaostaje kada uređaj ne radi. To je mesto gde mogu da se razviju bakterije i da naru&scaron;e kvalitet vazduha u prostoru u kome živimo&quot;, upozorava Banjac.Pri kupovini obratiti pažnju na energetsku klasuPrilikom izbora klima-uređaja, postoji vi&scaron;e parametra, ali prvo treba voditi računa o veličinu prostora.&quot;Niti preveliki, niti premali uređaj nije dobro re&scaron;enje&quot;, ističe profesor.Takođe, treba obratiti pažnju i na energetsku klasu uređaja, kao i na sezonske koeficijente grejanja i hlađenja.Uređaji sa oznakom A++ spadaju među naj&scaron;tedljivije i najisplativije na duži rok, naveo je profesor.&quot;Imaju jo&scaron; dva parametra koja se tiču sezonskog koeficijenta grejanja i sezonskog koeficijenta hlađenja. Oni treba da budu &scaron;to veći i oni su uglavnom i vezani za tu klasu A++&quot;, rekao je profesor.Roletne, noćno provetravanje i dobra izolacija &scaron;tede energijuEnergetska efikasnost objekta značajno utiče na potrebu za hlađenjem.Banjac savetuje spu&scaron;tanje roletni tokom najtoplijeg dela dana, posebno kada niko ne boravi u stanu, kao i kori&scaron;ćenje noćnog provetravanja.&quot;Kada temperatura padne ispod 20 stepeni, treba otvoriti prozore i provetriti prostor. To su mere kojima možemo značajno da smanjimo potro&scaron;nju energije&quot;, naveo je profesor.Govoreći o zemljama poput &Scaron;vajcarske, gde je ugradnja klima-uređaja strogo regulisana, Banjac obja&scaron;njava da su tamo&scaron;nje zgrade daleko energetski efikasnije i da klimatski uslovi ne zahtevaju toliko intenzivno hlađenje.Situacija u Srbiji je, međutim, drugačija.&quot;Statistika pokazuje da smo od &scaron;ezdesetih do devedesetih godina imali sedam do osam tropskih noći godi&scaron;nje. Danas, u poslednjih deset godina, imamo vi&scaron;e od 40 takvih dana, tako da bez klima uređaja ne možemo&quot;, naveo je profesor. Izme&scaron;tanje klima sa fasadaKwangmoozaa/ShutterstockPrema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2023. godine, spoljne jedinice klima-uređaja postepeno će biti uklonjene sa fasada.Za javne objekte u za&scaron;tićenim zonama rok je već istekao &ndash; 4. avgusta 2025. godine. Za građane koji žive u za&scaron;tićenim celinama ili objektima rok je 2028. godina, dok je za sve ostale predviđen rok do 2033. godine.

Klimom se borite protiv vrućine? Profesor objasnio gde grešimo pri korišćenju i kako da uštedimo

0 Komentari