Mali o minimalnoj zaradi: "Predložili smo rast na 600 evra"

Mali je, nakon današnjeg sastanka sa predstavnicima poslodavaca i sindikata, za Tanjug rekao da je ranijim planovima, predviđeno da sledeće godine prosečna zarada bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, a da minimalna zarada do kraja naredne godine dođe do nivoa od 650 evra.

"Mi ono što obećamo, to i uradimo. U okviru toga smo izašli sa današnjim predlogom, da se minimalna zarada sa 550 evra, poveća na 600 evra, što je korak do obećane cifre, i da do kraja naredne godine ona bude 650 evra", rekao je Mali.

Podsetio je da je 2010. godine minimalna zarada bila oko 15.000 dinara, a primalo ju je oko 350.000 do 400.000 radnika.

"Danas je to već 550 evra, a naš plan je da povećamo za 9,2 odsto, dakle sa 550 na 600 evra. U istom trenutku, što mi je veoma važno, hoću da poslodavci znaju da će najveći deo tereta tog povećanja minimalne zarade preuzeti država na sebe. To nam je takođe bio predlog danas, videćemo da li će ga socijalni partneri prihvatiti ili ne. Dakle, da za 9,2 odsto povećamo i neoporezivi deo dohotka, kako bismo ublažili uticaj povećanja minimalne zarade kada su poslodavci u pitanju", rekao je on.

Naveo je da u ovom trenutku Srbija ima najveću stopu rasta privrede u Evropi, kao i da se očekuje da on do kraja ove godine bude ne manji od 3,3 odsto, a da je drugi kvartal sa 3,6 odsto bio odličan.

"To nam je izuzetno važan parametar i kada određujemo visinu minimalne zarade. Inflacija je, videli ste u julu, samo 1,9 odsto, dakle potpuno pod kontrolom. Svi ti faktori koji su važni i za donošenje odluke, i kada je naša makroekonomska situacija u pitanju, su dobri", naglasio je Mali.

On je za utorak najavio sednicu Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj se očekuje donošenje konačne odluke o minimalcu za sledeću godinu.

Pojasnio je da je Zakonom o radu precizirano da ukoliko ne bude saglasnosti o povećanju minimalne zarade između socijalnih partnera, onda je Vlada Srbije ta koja tu odluku donosi.

"Očekujem da će sindikati podržati naš predlog, jer prvi put u istoriji idemo na 600 evra minimalne zarade, što je bila misaona imenica do pre samo par godina. S druge strane su poslodavci, pošto ćemo povećati taj neoporezivi deo dohotka, najveći teret tog povećanja preuzećemo mi, nadam se da će to biti i njima prihvatljivo", naveo je ministar Mali.

Dodao je da su sva makroekonomska kretanja u zemlji u ovom trenutku dobra i da se sa povećanjem minimalne zarade naredne godine utiče i na povećanje prosečne zarade u Srbiji.

Srbija po kupovnoj moći minimalne zarade ispred sedam članica EU

Srbija je po kupovnoj moći minimalne zarade nadmašila sedam članica Evropske unije, pokazuje izveštaj Evrostata.

Bruto minimalna zarada u Srbiji dostigla je 743 evra, a kada se uračunaju razlike u cenama između evropskih država, vredi 1.094 PPS, čime je zauzela 17. mesto među posmatranim evropskim zemljama, navodi se u izveštaju.

Srbija je tako po kupovnoj moći minimalca ispred sedam članica Evropske unije, pošto je u odnosu na prošlu godinu napredovala za šest pozicija, a iza nje su Malta, Slovačka, Mađarska, Češka, Bugarska, Letonija i Estonija, ali i Crna Gora i Albanija.

Minimalne zarade u zemljama Evropske unije i dalje se veoma razlikuju i kreću se od 620 evra mesečno u Bugarskoj do 2.771 evra u Luksemburgu, pokazuju podaci Evrostata od 1. jula.

U šest država Evropske unije bruto minimalac je iznad 1.500 evra, a to su Luksemburg, Irska, Nemačka, Holandija, Belgija i Francuska. 

U toj grupi minimalna zarada se kretala od 1.867 evra u Francuskoj do 2.771 evra u Luksemburgu, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.

Kada se minimalne zarade prilagode razlikama u cenama između zemalja, odnosno izraze u standardima kupovne moći (PPS), rangiranje se menja.

Nemačka je tada na prvom mestu sa 2.164 PPS, ispred Luksemburga, Holandije, Belgije, Irske i Francuske.