Da li je realan povratak na stare cene kafe? Tržište između dve moćne sile

Od klimatskih promena i poremećaja u lancu snabdevanja do carina i finansijskih spekulacija, gotovo svi glavni globalni trendovi sada se mogu i&scaron;čitati iz cene &scaron;oljice va&scaron;eg omiljenog napitka, pi&scaron;e Poslovni dnevnik.Trži&scaron;te kafe poslednjih godina prolazi kroz jedan od najturbulentnijih perioda u svojoj istoriji. Iako su se cene povukle sa rekordnih nivoa zabeleženih pro&scaron;le godine, referentna cena sirove arabike na svetskom trži&scaron;tu je i dalje 22 do 25 odsto vi&scaron;a nego pre dve godine, a stručnjaci ne očekuju da će se značajno smanjiti u bliskoj budućnosti.Đuzepe Lavaca, praunuk osnivača čuvenog italijanskog brenda Lavaca, smatra da se trži&scaron;te suočava sa neviđenim izazovima. Uprkos rastućim cenama, potražnja za kafom je ostala izuzetno stabilna.&quot;Poslednje godine obeležila je složenost i broj problema koje ranije nismo videli&quot;, rekao je Lavaca za BBC, dodajući da ne očekuje pad cena u skorije vreme. Prema njegovim rečima, trži&scaron;te bi se moglo stabilizovati tek nakon najmanje dve veoma dobre žetve u Brazilu i Vijetnamu, najvećim svetskim proizvođačima kafe.Nisu samo vremenski uslovi i poremećaji u snabdevanju ti koji utiču na povećanje cena. Lavaca upozorava da finansijske spekulacije takođe igraju sve važniju ulogu.Mnogi proizvođači odlučuju da svoje žito nakon žetve drže u skladi&scaron;tu umesto da ga odmah prodaju, računajući na dalja povećanja cena. Time praktično preuzimaju ulogu trži&scaron;nih spekulanata, smanjujući količine dostupne na trži&scaron;tu i dodatno podržavajući rast cena.Iako se očekuje da će julska žetva u Brazilu obezbediti veću ponudu arabike i moguće smiriti cene u kratkom roku, analitičari upozoravaju da bi potencijalni El Ninjo mogao ponovo da poremeti trži&scaron;te tokom jeseni i ograniči izglede za održiviji pad cena.Situaciju je dodatno zakomplikovala američka trgovinska politika. Tarife koje je pro&scaron;le godine uveo američki predsednik Donald Tramp izazvale su snažne poremećaje na svetskom trži&scaron;tu kafe. Vijetnam se suočio sa carinom od 46%, Indonezija sa 32%, dok je brazilska kafa pogođena carinom od 50%.Posledice nisu bile ograničene samo na američko trži&scaron;te. Promena u trgovinskim tokovima uticala je i na evropske kupce, jer su proizvođači i trgovci morali da se prilagode novim uslovima snabdevanja. Brazilski izvoz u SAD se skoro prepolovio, dok je Evropa postala jedna od ključnih alternativnih destinacija, a Nemačka je pro&scaron;le godine preuzela mesto najvećeg uvoznika brazilske kafe. Istovremeno, sektor se suočava i sa novim evropskim pravilima protiv krčenja &scaron;uma koja povećavaju administrativne tro&scaron;kove i zahteve za praćenje proizvoda.Pod pritiskom rastućih cena i nezadovoljstva trži&scaron;ta, američka administracija je potom izuzela kafu od carina, &scaron;to su mnogi analitičari protumačili kao pokazatelj ograničenja protekcionističkih mera u globalizovanoj ekonomiji.Problemi se ne zavr&scaron;avaju samo trgovinskim odnosima. Globalni logistički lanci su takođe pod velikim pritiskom. Zbog bezbednosnih pretnji u regionu Crvenog mora, brodovi koji prevoze kafu iz Vijetnama u Evropu sve vi&scaron;e biraju duže rute oko Afrike, &scaron;to povećava tro&scaron;kove transporta i vreme isporuke.Trži&scaron;te kafe danas je uklje&scaron;teno između dve moćne sile. S jedne strane, postoje rastući tro&scaron;kovi, a sa druge strane, potražnja, koja uprkos vi&scaron;im cenama, pokazuje izuzetnu otpornost. Dok cene sirove kafe i dalje snažno utiču na maloprodajno trži&scaron;te, sektor ugostiteljstva sve vi&scaron;e prodaje iskustvo, a ne samo piće. Sve dok je potražnja jaka, a proizvodnja izložena klimatskim i geopolitičkim rizicima, trži&scaron;te te&scaron;ko može računati na povratak na prethodne cene.

Da li je realan povratak na stare cene kafe? Tržište između dve moćne sile

0 Komentari