Od klimatskih promena i poremećaja u lancu snabdevanja do carina i finansijskih spekulacija, gotovo svi glavni globalni trendovi sada se mogu iščitati iz cene šoljice vašeg omiljenog napitka, piše Poslovni dnevnik.Tržište kafe poslednjih godina prolazi kroz jedan od najturbulentnijih perioda u svojoj istoriji. Iako su se cene povukle sa rekordnih nivoa zabeleženih prošle godine, referentna cena sirove arabike na svetskom tržištu je i dalje 22 do 25 odsto viša nego pre dve godine, a stručnjaci ne očekuju da će se značajno smanjiti u bliskoj budućnosti.Đuzepe Lavaca, praunuk osnivača čuvenog italijanskog brenda Lavaca, smatra da se tržište suočava sa neviđenim izazovima. Uprkos rastućim cenama, potražnja za kafom je ostala izuzetno stabilna."Poslednje godine obeležila je složenost i broj problema koje ranije nismo videli", rekao je Lavaca za BBC, dodajući da ne očekuje pad cena u skorije vreme. Prema njegovim rečima, tržište bi se moglo stabilizovati tek nakon najmanje dve veoma dobre žetve u Brazilu i Vijetnamu, najvećim svetskim proizvođačima kafe.Nisu samo vremenski uslovi i poremećaji u snabdevanju ti koji utiču na povećanje cena. Lavaca upozorava da finansijske spekulacije takođe igraju sve važniju ulogu.Mnogi proizvođači odlučuju da svoje žito nakon žetve drže u skladištu umesto da ga odmah prodaju, računajući na dalja povećanja cena. Time praktično preuzimaju ulogu tržišnih spekulanata, smanjujući količine dostupne na tržištu i dodatno podržavajući rast cena.Iako se očekuje da će julska žetva u Brazilu obezbediti veću ponudu arabike i moguće smiriti cene u kratkom roku, analitičari upozoravaju da bi potencijalni El Ninjo mogao ponovo da poremeti tržište tokom jeseni i ograniči izglede za održiviji pad cena.Situaciju je dodatno zakomplikovala američka trgovinska politika. Tarife koje je prošle godine uveo američki predsednik Donald Tramp izazvale su snažne poremećaje na svetskom tržištu kafe. Vijetnam se suočio sa carinom od 46%, Indonezija sa 32%, dok je brazilska kafa pogođena carinom od 50%.Posledice nisu bile ograničene samo na američko tržište. Promena u trgovinskim tokovima uticala je i na evropske kupce, jer su proizvođači i trgovci morali da se prilagode novim uslovima snabdevanja. Brazilski izvoz u SAD se skoro prepolovio, dok je Evropa postala jedna od ključnih alternativnih destinacija, a Nemačka je prošle godine preuzela mesto najvećeg uvoznika brazilske kafe. Istovremeno, sektor se suočava i sa novim evropskim pravilima protiv krčenja šuma koja povećavaju administrativne troškove i zahteve za praćenje proizvoda.Pod pritiskom rastućih cena i nezadovoljstva tržišta, američka administracija je potom izuzela kafu od carina, što su mnogi analitičari protumačili kao pokazatelj ograničenja protekcionističkih mera u globalizovanoj ekonomiji.Problemi se ne završavaju samo trgovinskim odnosima. Globalni logistički lanci su takođe pod velikim pritiskom. Zbog bezbednosnih pretnji u regionu Crvenog mora, brodovi koji prevoze kafu iz Vijetnama u Evropu sve više biraju duže rute oko Afrike, što povećava troškove transporta i vreme isporuke.Tržište kafe danas je uklješteno između dve moćne sile. S jedne strane, postoje rastući troškovi, a sa druge strane, potražnja, koja uprkos višim cenama, pokazuje izuzetnu otpornost. Dok cene sirove kafe i dalje snažno utiču na maloprodajno tržište, sektor ugostiteljstva sve više prodaje iskustvo, a ne samo piće. Sve dok je potražnja jaka, a proizvodnja izložena klimatskim i geopolitičkim rizicima, tržište teško može računati na povratak na prethodne cene.
6.6.2026.
15:11
Da li je realan povratak na stare cene kafe? Tržište između dve moćne sile
Malo je roba koja tako živo pokazuje stanje globalne ekonomije kao kafa.
Izvor: Poslovni dnevnik/Edita Vlahović Žuvela
Podeli:
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar