Ljajić: "Smučilo mi se što moj trud nije vrednovan"

Ljajić je, gostujući u podkastu "Wish and Goal" pričao o tome da je imao velikih problema u svom gradu, ali nešto drugačije prirode nego što ih sada ima u Partizanu.

"Tamo je prošle sezone budžet bio 500.000 evra, sad je 1.000.000. Bili smo deveti u ligi, a nedavno smo izgubili od Partizana 3:4, koji godišnje troši 22.000.000 evra. Svakog igrača smo proveravali deset puta, raspitivali se kod njegovih bivših saigrača i trenera, sveli mogućnost greške na minimum, ponašali smo se domaćinski, ali... Smučilo mi se u Pazaru što toliki moj trudi nije vrednovan i cenjen od ljudi i javnosti. Nikad ne govorim u prvom licu, ali radili smo na mišiće. Misle da novac s neba pada, a ne znaju da su u klubu zaposlena svega petorica ljudi i da smo nas dvojica, trojica držali sve na leđima. A ovde (u Partizan, op. au) ih ima 300", rekao je Ljajić i nastavio:

"Daješ sebe, daješ sve što znaš i možeš, ali mi se smučilo, što samo minus imam od toga. Svaki incident koji se dole desio meni se fakturisao, a ja ni’ luk jeo, nit’ luk mirisao. Stanite ljudi! Stalno je bilo nekih nezadovoljstva, podbadanja, stavljanja klipova u točkove. Taman krenemo oni (navijači) napadnu golmana, posle toga bacaju baklje, zatim uđu u svlačionice i ne možete da igrate, jer je FSS kaznio Novi Pazar. Umesto podrške imao sam kontra situaciju“.

Novi Pazar kao grad nema veći brend od fudbalskog kluba, ističe Rasim Ljajić.

"Ni famerke, to je umrlo devedesetih godina. Ima ljudi kojima nije interes da FK Novi Pazar bude brend. Ima do mentaliteta, ali je nekad i lično. Kombinacija svega i svačega. Imate one koji su bili ranije, pa su doveli klub do nivoa da igra niže lige, a onda smo ga mi podigli. Kad je neko uspešan, a neko nije, onda – ruši. Imate i aspekt roditelja. Dok je klub bio u nižim rangovima igrala su uglavnom pazarska deca i to je normalno. Sad, kad je u Superligi, dovodimo sa strane, ali se javlja nezadovoljstvo, kroz pitanje „što moje dete ne igra?“. Kao da je neko lud da ne stavi naše dete ako je kvalitetno, a mi dovodimo igrače iz Konga i Nigerije. To je kombinacija svega i svačega. Na sve to navijačke grupe, razlilite grupacije koje su se nameračile da preuzmu klubu i govore hajde da pravimo što je moguće više problema ne bili smo se mi tu ušetali“.

Pre nekoliko godina je naišao na blokadu kada je trebalo da postane predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

"Hteo sam, ali drugi nisu hteli da dođem. Bila je brana. Video sam ogroman otpor, više sportski, a ne politički. Stvarno nije bilo politički. Menjali su Statut da ne bih mogao da se kandidujem, napisali da ne može neko ko se bilo kad bavio politikom ili bio član bilo koje stranke. Posle su to brisali. Stani, da ja s nekim lomim ruku, da ulazim u nešto. Za šta? Za muku...“

Kakva je situacija danas u srpskom fudbalu?

"Sportske radnike – nemamo. Apsolutno. Za četiri, pet godina, pitanje je da li ćemo imati bilo koga da se bavi ovim poslom. Sve što sad imamo jesu oni priučeni iz nužde. Malo ko se time bavi na profesionalan način“.

Dobio je i pitanje o sudijskim greškama, koje se, indirektno, "preliva" i na Crvenu zvezdu, Partizan i reprezentaciju Srbije.

"Ima ko zna da sudi, samo im valja reć da to čine po pravilima. Razumem šta je greška, ali nemojte da me kradete. Aut nemojte da nam poklonite, međutim, nemojte da nas kradete. Dok sam bio u Novom Pazaru dešavalo se da nas sudija ošteti, posle utakmice mu priđem, njemu neprijatno, uginje ramenima, kaže 'Meni je rečeno'. Hajde da oslobodimo ljude, jer ima dobrih. Plus, ima ideja da šef sudijske organizacije bude stranac. Cilj je potpuna regularnost takmičenja. Ovako, šta znače Zvezdi titule sad i Partizanu sutra, ako na međunarodnoj sceni ne mogu ništa da naprave. Sve ovo radimo i zbog reprezentacije. Da ne bude uspeh svih uspeha ako se plasiramo na EURO ili Mundijal, kao nekad Bojan Križalj 'izvanredno 68. mesto'. Mi otišli na EP, dali jedan gol i kažemo – uspeh. Nije. Nema više Kubertenovo pravilo 'važno je učestvovati'", zaključio je Rasim Ljajić.