Kraj jedne ere i početak nove

Klub iz Kneževine, koji je u najjače evropsko takmičenje stigao kao šampion Evrokupa 2021. godine, vraća se upravo u takmičenje u kojem je započeo svoj uspon i iz kojeg je napravio jedan od najvećih iskoraka u modernoj evropskoj košarci.

Iako je rastanak sa Evroligom sigurno veliko razočaranje za ambiciozni projekat Monaka, iza kluba ostaje period koji će zauvek ostati upisan u istoriji ovog tima. Za samo pet godina Monako je od debitanta postao stalni učesnik završnica, kandidat za titulu i klub koji je stekao ogromno poštovanje širom Evrope.

Od šampiona Evrokupa do respektabilnog evroligaša

Maksim Bogodvid / Sputnik / Profimedia

Monako je 2021. godine osvojio Evrokup i izborio istorijski plasman u Evroligu. Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će već u debitantskoj sezoni biti konkurentan najmoćnijim evropskim velikanima.

Već u sezoni 2021/22. pokazalo se da Kneževi nisu došli samo da učestvuju. Regularni deo završili su na sedmom mestu i izborili plasman u plej-of, gde ih je čekao Olimpijakos.

Usledila je jedna od najuzbudljivijih serija te sezone. Monako je bio na samo jednu pobedu od plasmana na Fajnal-for, ali je grčki velikan posle pet utakmica slavio sa 3:2 i zaustavio debitanta praktično na korak od istorijskog uspeha.

Iako eliminisan, Monako je tada poslao jasnu poruku da će u godinama koje dolaze biti ozbiljan kandidat za najveće domete.

Fajnal-for – treće mesto, pa finale

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Već naredne sezone usledio je novi iskorak. Monako je napravio još jedan veliki rezultat i prvi put u istoriji stigao na Fajnal-for Evrolige.

U polufinalu ga je ponovo sačekao stari poznanik – Olimpijakos. Grčki tim je još jednom bio koban za francuskog predstavnika, ali Monako nije dozvolio da sezona bude završena porazom. U utakmici za treće mesto savladana je Barselona, pa je klub iz Kneževine ostvario najbolji rezultat u svojoj istoriji.

Bio je to dokaz da više niko nije mogao da Monako naziva iznenađenjem.

Treća sezona donela je još jedan plasman u plej-of. Ovoga puta rival je bio Fenerbahče.

Serija je, baš kao i godinu dana ranije protiv Olimpijakosa, otišla do odlučujuće pete utakmice. Monako je ponovo bio nadomak plasmana među četiri najbolja tima Evrope, ali je turski velikan uspeo da slavi sa 3:2 i prekine još jedan veliki san ekipe iz Kneževine.

Drugi put u tri godine Monako je zaustavljen tek u majstorici, što je još jednom pokazalo koliko je malo nedostajalo da klub napravi još veći iskorak.

Četvrta sezona predstavljala je vrhunac čitavog projekta. Posle godina u kojima je ekipu sa klupe vodio Saša Obradović, Monako je u završnicu ušao pod vođstvom Vasilisa Spanulisa. Legendarni grčki plejmejker uspeo je da odvede tim do najvećeg uspeha u istoriji kluba – plasmana u finale Evrolige.

U borbi za evropsku krunu rival je ponovo bio Fenerbahče. Monako je sanjao prvi trofej prvaka Evrope, ali nije uspeo da napravi poslednji korak. Turski gigant bio je bolji u finalu i ostavio Kneževe bez istorijske titule.

Ipak, samo igranje finala predstavljalo je potvrdu da je Monako postao član najužeg evropskog košarkaškog vrha.

Kraj jedne ere

Michele Nucci / AFP / Profimedia

Poslednja sezona u Evroligi završena je tamo gde je praktično i počela – protiv Olimpijakosa.

Grčki velikan još jednom se isprečio na putu Monaka koji je ove sezone imao velike turbulencije, od povreda do odlaska Spanulisa, ali ovoga puta nije bilo neizvesnosti kao prethodnih godina.

Olimpijakos je slavio u četvrtfinalnoj seriji sa ubedljivih 3:0 i tako zatvorio jedno veliko poglavlje u istoriji kluba iz Kneževine.

Na simboličan način završena je petogodišnja era tokom koje je upravo Olimpijakos bio rival koji je najviše puta stajao na putu Monakovih najvećih ambicija.

Era Majka Džejmsa

EPA/SEBASTIEN NOGIER

Ako postoji jedno ime koje će zauvek biti sinonim za Monakov uspon, onda je to Majk Džejms.

Američki bek bio je zaštitno lice ovog projekta od prvog dana u Evroligi. Bio je lider ekipe, najbolji strelac, čovek koji je rešavao najveće utakmice i igrač oko kojeg je građena čitava filozofija kluba.

Tokom boravka u Monaku postao je najbolji strelac u istoriji Evrolige, osvojio priznanje za najkorisnijeg igrača (MVP) regularnog dela sezone i izrastao u apsolutnu ikonu kluba. Njegove partije donele su Monaku brojne istorijske pobede protiv najvećih evropskih timova, a navijači će ga zauvek pamtiti kao košarkaša koji je promenio identitet kluba.

Uz Džejmsa, kroz Monako su prošli brojni vrhunski igrači poput Elija Okoba, Džordana Lojda, Alfa Dijaloa, Donatasa Motiejunasa, Džona Brauna, Danijela Tajsa, Nikole Mirotića i drugih, dok su važnu ulogu u razvoju projekta imali treneri Saša Obradović i kasnije Vasilis Spanulis.

Iako se Monako vraća u Evrokup, iza njega ostaje pet sezona koje su potpuno promenile status kluba u evropskoj košarci. Od debitanta, postao je redovan učesnik plej-ofa, učesnik Fajnal-fora, osvajač trećeg mesta (dok se igrala utakmica za treće mesto) i finalista Evrolige.

Nova snaga iz Istanbula – Alimpijevićev Bešiktaš stiže kao zamena

ahmetozkanphotography / Alamy / Profimedia

Dok se Monako posle pet godina oprašta od Evrolige, njegovo mesto u elitnom društvu zauzima jedan od klubova koji je poslednjih sezona napravio veliki iskorak u evropskoj košarci – Bešiktaš.

Velikan iz Istanbula u Evroligu dolazi kao vicešampion Evrokupa, nakon što je dve godine zaredom bio među najboljim ekipama tog takmičenja.

Najpre je stigao do polufinala, da bi već naredne sezone napravio novi iskorak i izborio veliko finale, čime je potvrdio da njegov uspon nije bio slučajnost.

Najveće zasluge za preporod crno-belih pripadaju srpskom stručnjaku Dušanu Alimpijeviću, aktuelnom selektoru reprezentacije Srbije i nekadašnjem treneru Crvene zvezde.

Kada je preuzeo Bešiktaš, klub nije bio među favoritima ni u domaćem prvenstvu ni na evropskoj sceni, ali je za kratko vreme izgradio tim prepoznatljiv po agresivnoj odbrani, brzoj tranziciji i velikoj disciplini.

Alimpijević je uspeo da od Bešiktaša napravi ekipu koja se ravnopravno nosila sa znatno bogatijim rivalima. Njegov rad nije prošao nezapaženo, pa je klub postao jedna od najlepših priča evropske košarke u poslednje dve godine. Upravo zahvaljujući kontinuitetu rezultata u Evrokupu, Bešiktaš je zasluženo dobio poziv za elitu.

Za klub iz Istanbula ovo predstavlja novu priliku da se vrati na veliku scenu. Bešiktaš je poslednji put bio standardni učesnik Evrolige pre više od decenije, a sada dolazi sa znatno ozbiljnijim projektom nego ranije. Stabilna organizacija, jasna vizija i trener koji je dokazao da ume da izvuče maksimum iz svog tima ulivaju optimizam da crno-beli neće imati epizodnu ulogu u najjačem evropskom takmičenju.

Sa Dušanom Alimpijevićem na klupi i ambicioznim planovima uprave, Bešiktaš će u novu sezonu Evrolige ući sa željom da ne bude samo učesnik, već tim sposoban da pomrsi račune favoritima i postane jedno od najprijatnijih iznenađenja elitnog takmičenja, ako bude upola kao Monako, biće izuzetno zanimljivo. Ostaje da vidimo kakav će tim izgraditi Bešiktaš u pripremnom delu sezone.