Ljajić pravi Partizan 2.0; Mijatović pun žara: "Radićemo za džabe"; Danko: "Dužni 60 miliona" VIDEO

Hvala što ste bili uz B92.sport.

"Jedan od uslova Peđe Mijatovića je bio da Danko Lazović bude deo tima", završio je Rasim Ljajić

Danko Lazović je jedno 50 puta veči Partizanovac od mene, u smislu ludila. Ja sam ogroman Partizanovac, ja znam zašto je tu sa nama jer će da da sve što je u njegovoj moći da uradi sve da vrati stari sjaj Partizanu. 

"Mislim da ste i vi stekli utisak koliki je Peđa Mijatović brend, našeg fudbala u celini i šta to znači za imidž kluba u celini. Isto tako i sa Dankom. Da imam privatnu firmu, sve ove ljude bih doveo ovde, i ove sportiste, i biznismene i advokata koji će nam pomoći. Svi ćemo raditi na rebrendiranju i unutrašnjoj organizaciji Partizana. Naš cilj je da radimo na Partizanu 2.0. Mi smo tu da ono što je moderno u fudbalu primenimo ovde.

"Ko radi danas džabe? E, mi ćemo da radimo! Jer nemamo nikakav interes osim onog partizanskog što imamo u sebi. Pa će navijači shvatiti, pa ćemo se ispričati sa svim igračima, pa ću ja nekom igraču da objasnim i da ga pitam nešto što će mi dati neku ideju. Moramo biti transparentni, komunikativni, iskreno. Evo ja ću sada reći zašto sam došao. Jer je Rasim bio iskren. Ja sam ti prekjuče postavio tri pitanja, da si mi bilo šta odgovorio, ne bih bio tu. Kako možemo nešto novo da postignemo. Ja ne vredim, ja sam u problemu, pomozi mi. Ako glumiš, niko neće da ti pomogne".

Meni je Partizan  tom periodu kada sam došao došao sam na velika vrata, To je bio najveći transfer u istoriji jugoslovenskog fudbala. Na početku je bila kriza adaptacije, pa su onda Zeka i ljudi iz kluba mislili da sam najveći promašaj u istoriji Partizama. Šta me je tada otkočilo? Otkočio me je pozitivan ambijent, posebno Gordana Petrića koji mi je kao brat. Ja sam tad shvatio da moram da počnem da radim, da se osvestim, jer sam živeo u nekom iracionalnom svetu. To nema veze te dovodi u situaciju kada moraš da se osvestiš. Moraš još više da radiš na svemu, dođe neki bum, krene sve to. Ovde je bilo komotno sve. Svi su bili komotni ovde. Idemo, nema para? Nema para. Nema titula? Nema, Zvezda je superiornija. U seriji, sedam titula zaredom, Nas nema nigde. Kad se osvrneš, naravno da ovde preko puta čuješ huk Lige šampiona... Mi ovaj period treba da iskorisitmo da sredimo našu kuću, da nas ne intersuje komšija. Mislim da možemo. A da ćemo da kupimo metle i sve preparate hemijske da počistimo to hoćemo."

"Prema Partizanu se odnosilo nedomaćinski. Dok sam ja ovde, insistiraću da se ovo nikada više ne desi. Ja ne mogu da dam odgovor da ćemo u januaru biti jači. Ne znamo kako će biti sutra ujutru. Između 55 i 60 miliona je dug. Kako i koga da dovedemo. I šta ćemo još naći, Treba nam vreme da ustanovimo probleme i da pomognemo Partizanu da opstane. Jer je ugrožen na današnji dan."

"Partizan isplaćuje 319 plata, 55 fudbalera, 33 igrača stipendista, ostalo su radna zajednica i ljudi zaposleni u ostalim oblastima. 

Kao u svakoj firmi, morate da štedite tamo gde se to može. U sportskom sektoru će Danko i Peđa videti da li može i koliko da se smanji. To je 10.000.000 evra godišnje za plate igrača. Mora da se smanjuje, ali što je više moguće socijalno pravednije. Ne da skrešemo onom što ima 300 evra platu, lakše će podneti onaj koji ima 10.000 evra platu. Ne može se lečiti neko od teške bolesti čajem od nane. Čak i da nam neko donese pun džak para, opet ne bi bilo dovoljno.