Senka koja je zaplašila gospodu

"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu", glase čuveni stihovi koji se, bilo to tačno ili ne, pripisuju Gavrilu Principu.

Bez imalo želje da prizivamo sve što je član "Mlade Bosne" izazvao pre više od jednog veka, ovi se stihovi sami po sebi nameću u nekada carskom gradu. Posebno u situaciji gde je nacionalni tim Srbije bio u totalno podređenom položaju u četvrtak uveče na stadionu "Ernst Hapel".

Otišli su popularni "Orlovi" u Beč kao na giljotinu, bez skoro dvocifrenog broja igrača i unapred prežaljeni. Ali su uspeli u nameri da ostanu neporaženi protiv, objektivno, kvalitetnijeg rivala.

Pronašli su tu jednu senku koja je uistinu zaplašila bečku gospodu i, uz dosta sreće, te ne preterano kvalitetnu partiju, pomešaju osećanja mnogima.

Predrag Milosavljevic/Starsport

Ako bismo isekli momenat iz 62. minuta i majstoriju Lazara Samardžića, mogli bismo da diskutujemo o jednoj od slabijih partija srpskog nacionalnog tima od kako je Dragan Stojković na mestu selektora.

To se može pripisati i nikad većem broju izostanaka bitnih igrača, a od kojih će se većina vratiti u stroj za revanš.

I to je ono što, bez dileme podiže nivo optimizma pred meč odluke u nedelju od 18.00 u Beogradu.

Samardžić nije ni pre, a ni posle evrogola, pokazao gotovo ništa.

Ali, majstorija koju je izveo tada, prosto, briše sve greške i zasigurno će ostati upamćena u mnogim godinama pred nama.

Možda neće toliko, ali svakako vredi ostati zapamćena i bravura Predraga Rajkovića iz 90. minuta.

Tada je na volšeban način zaustavio šut Marka Arnautovića i apsolutno opravdao dobijenu kapitensku traku oko ruke.

Sve drugo sa terena će, bez dileme, ubrzo biti zaboravljeno.

Uz nepobitnu činjenicu da je selektor Stojković, zajedno sa svojim timom, još jednom bio miljenik zavidne doze sreće.

Kao što neko reče, da je do sada uplatio "sedmicu" na lotou, već bismo imali novog milionera.

Mlada Srbija

Ne bi trebalo smetnuti sa uma da je Srbija prinudno nastupila u vrlo mladom sastavu.

Sa nekoliko iskusnih igrača u najboljim godinama, ali i dosta klinaca koji će tek predstavljati (nadamo se) svetlu budućnost fudbala.

Andrija Maksimović (18) je ponovo dobio šansu, Mihajlo Cvetković (17) priliku da upiše debi, a Jan-Karlo Simić (19) poverenje da neutrališe izlazak Nemanje Gudelja iz igre.

Peđa Milosavljević/Starsport

Tu svakako spada i još jedan debitant Ognjen Mimović (20), dok se nešto stariji Stefan Mitrović (22), Strahinja Eraković (24) i Mirko Topić (24) sve više nameću nacionalnom timu.

Mnogi su zaboravili da i sam Lazar Samardžić ima tek 23 godine, a još odavno su mu nametnuli odgovornost i potražnju za magijom, koju je u četvrtak uveče i isporučio.

Njegova je "sjena" lutala Nemačkom do pre nekoliko godina, ali je preovladala želja da igra za Srbiju i hvala mu na tome što je baš u Beču "zaplašio gospodu".

Utisci sa lica mesta

Austrijanci su, pak, zaista pokazali da su gospoda. Od ljubaznosti u samom gradu, preko vrlo profesionalnog dočeka, pa sve do usluge i boravka na samom stadionu.

Nije se mogla osetiti ni trunka animoziteta, nervoze ili bilo kakve neorganizovanosti. Sve je kod njih bilo tačno kao sat, precizno i odmereno.

Jedini koji je bio nervozniji od drugih jeste Marko Arnautović, ali njega možemo više smatrati Srbinom, nego Austrijancem, pa je u tom slučaju gen odradio svoje.

Oprostićemo mu i to što je "iskulirao" srpske novinare u miks zoni, iako je značajan broj njih tu došao samo zbog njegove izjave.

Eto mu prilike da se iskupi već na "Rajku Mitiću".

B92.sport/SS

Vrlo dobri su bili i navijači Srbije. Njih oko 13.000-14.000 skupilo se na južnoj tribini "Ernst Hapela", ali je interesantno da se u "srpskom gradu" nisu organizovano skupljali u većem broju pred meč, niti su na samoj utakmici grupno navijali, izuzev par glasnih povika i ponekih pesama.

Manja grupa momaka je ispred stadiona zapalila samo jednu baklju i odmah bila suočena sa bečkom policijom.

Pretres, lekcija iz lepog ponašanja i instrukcije da se to ovde ne sme, bile su dovoljne da se na kraju navijači i policija rastanu uz rukovanje i osmehe.

Sa druge strane, imali smo na licu mesta priliku da prisustvujemo sjajnom navijanju domaće publike, koja bi komotno mogla da kaže da je bila i na nekom rok koncertu.

Numerama ovog žanra "ubijalo se vreme", podizalo raspoloženje, ali i prozivala Srbija.

Naime, nakon što je Gregorič u 37. minutu razgalio “Hapel”, zvanični spiker je dodatno dizao masu. Činio je to ponavljanjem imena strelaca, ali i sa dva pitanja:

“Koliko golova ima Austrija? Jedan! A koliko ima Srbija? Nula!”, iz sveg glasa odgovarali su navijači.

Na kraju "ajnc" na obe strane, što garantuje još uzbudljiviji revanš i borbu za učešće u eliti.

Ubeležićemo da će Srbija biti pojačana četvoricom povratnika u poslednju liniju tima. To u praksi jeste značajno, ali u praksi "mrtvo slovo" na papiru nikada nije imalo težinu.

Senke su ovog puta prolutale Bečom i zaplašile gospodu.

Ostaje još da ih mirnim putem pošalju nazad u B diviziju, a sebe svim drugim selekcijama pred start kvalifikacija za Mundijal 2026. predstavi kao ozbiljnog takmaca.

Uz nužno drugačiji pristup.