Direktor FIA o drami Formule 1: "Ne možemo da idemo toliko daleko"

Naprotiv, smatra da bi dovela do još izraženijeg "clippinga", dok je složenost savremenih pogonskih jedinica tolika da je praktično nemoguće da vozač sam odredi idealnu strategiju upravljanja energijom.

Clipping (i super clipping) u Formuli 1 označava trenutak kada hibridni sistem bolida ostane bez električne energije u bateriji na pravcu, ili se namenski prebaci u režim punjenja dok je vozač još uvek do daske pritisnuo gas, što dovodi do iznenadnog i primetnog pada snage i brzine.

Iako Formula 1, pozivajući se na rezultate svog programa Formula 1 Fan Voice, tvrdi da su navijači zadovoljni kvalitetom trkanja, vozači su do sada bili znatno kritičniji prema pravilima koja stupaju na snagu 2026. godine.

Jedna od glavnih tema otvorena je tokom trkačkog vikenda u Spa-Frankoršampu, gde je Oskar Pjastri ukazao na problem da vozače ponekad može da iznenadi sopstvena pogonska jedinica.

Australijanac je tokom kvalifikacija izgubio dosta vremena na pravcima u odnosu na timskog kolegu Landa Norisa, a Meklaren u prvi mah nije mogao da objasni zbog čega.

Tanjug/AP Photo/Darko Bandic

Šef ekipe Andrea Stela kasnije je otkrio da su podešavanja pogonskih jedinica na oba bolida bila gotovo identična, zbog čega je uzrok potražio u takozvanim elementima samoučenja ugrađenim u sistem.

Ne radi se o veštačkoj inteligenciji u klasičnom smislu, već o naprednim algoritmima koji uče iz kruga u krug, pa čak i tokom samog kruga. Ako dođe do odstupanja od idealnog upravljanja energijom, sistem se prilagođava i sam određuje kako će rasporediti električnu energiju do kraja kruga.

Takvo rešenje, međutim, donosi dva problema. Prvi je što vozač nema potpunu kontrolu nad ponašanjem pogonske jedinice. Stela je objasnio da algoritmi jesu osetljivi na vozačeve komande, ali da na njih utiču i spoljašnji faktori koje vozač ne može da kontroliše, poput promene smera vetra ili nivoa prianjanja.

Drugi problem je mogućnost da vozača iznenadi način na koji će pogonska jedinica rasporediti energiju.

"Užasno je. Ne mogu to drugačije da opišem. Kada o plasmanu u kvalifikacijama odlučuje to da li se računar ponaša kako treba ili ne, to je stvarno loš način za trkanje", rekao je Pjastri u Spa.

Govoreći za odabranu grupu novinara, Tombazis je priznao da razume nezadovoljstvo vozača.

"Njihovi komentari su potpuno razumljivi. Problem proizlazi iz činjenice da je količina raspoložive energije ograničena, zbog čega način njenog korišćenja postaje presudan. Sve strategije koje sistemi koriste rezultat su upravo tih ograničenja", objasnio je.

To je otvorilo pitanje da li bi FIA jednostavno mogla da zabrani algoritme samoučenja i prepusti vozačima da sami upravljaju raspodelom energije pomoću dugmeta na volanu.

Na kraju krajeva, sportski pravilnik jasno navodi da vozač mora samostalno i bez pomoći da upravlja bolidom Formule 1.

EPA/Zsolt Czegledi

Ipak, Tombazis smatra da bi takvo rešenje proizvelo još veće probleme.

"Ne mislim da možemo da idemo toliko daleko. Kada bi vozači mogli potpuno slobodno da koriste električnu energiju kad god požele, svi bi je potrošili odmah pri izlasku iz krivine. Tada bi efekti na koje se danas svi žale bili još izraženiji", rekao je.

To bi značilo da bi bolidi maksimalnu brzinu dostizali mnogo ranije na pravcima, nakon čega bi ostajali bez električne energije, odnosno došlo bi do još izraženijeg "clippinga" nego danas.

Pored toga, FIA ograničava količinu energije koja može da se isporuči ili povrati tokom jednog kruga kroz parametre poput takozvanog SOC delta (State of Charge Delta), odnosno promene nivoa napunjenosti baterije.

"Ta ograničenja postoje kako bismo sprečili svojevrsnu trku u razvoju sve većih baterija. Nismo želeli da timovi budu primorani da ugrađuju baterije dvostruko većeg kapaciteta, što bi ponovo dovelo do težih bolida", rekao je Tombazis.

Zbog svih tih ograničenja i složenosti današnjih pogonskih jedinica, smatra da nijedan vozač ne može sam racionalno da upravlja svim parametrima.

"Mislim da je jednostavno nemoguće da čovek sam optimizuje sve te parametre."

Pjastri je nedavno izjavio da ni planirano prebacivanje odnosa snage na 60:40, koje će Formula 1 postepeno uvoditi od 2028. godine, neće rešiti ovaj problem, jer smatra da je on ugrađen u samu filozofiju aktuelnih pravila o motorima.

Tombazis se s tim ipak ne slaže u potpunosti.

"Kada električni deo pogona ima veliki udeo, upravljanje energijom postaje izuzetno važno. Oskar je veoma inteligentan vozač, ali mislim da opisuje situaciju kakva je trenutno. Verujem da će nakon promene odnosa snage stvari biti bolje. Problem neće potpuno nestati, ali će svakako biti manje izražen"

Na kraju je priznao da je upravo upravljanje energijom jedan od najsloženijih delova novih pravila.

"Nema nikakve sumnje da je sve ovo komplikovanije nego što bismo želeli. Sto odsto razumem frustraciju vozača. Međutim, to je posledica osnovne koncepcije ovih tehničkih pravila", zaključio je Tombazis.