Obrazovni sistemi širom sveta znatno se razlikuju, a novo istraživanje otkrilo je koje zemlje mogu da se pohvale titulom "najpametnijih“.
Analiza je uzela u obzir niz faktora, uključujući broj nominacija za Nobelovu nagradu, prosečan koeficijent inteligencije (IQ) i procenat visokoobrazovanog stanovništva, a na samom vrhu našla se Švajcarska, piše Dejli mejl (Daily Mail).
Najpametnije zemlje sveta
Švajcarska
Ujedinjeno Kraljevstvo
Sjedinjene Američke Države
Holandija
Belgija
Švedska
Nemačka
Poljska
Danska
Finska
Evropske zemlje na vrhu
Ova planinska evropska država nadmašila je konkurenciju sa impresivnim rezultatom od 92,02 od 100. Švajcarska ima čak 1.099 nominacija za Nobelovu nagradu, a prosečan IQ njenih stanovnika iznosi 99,24. Uz to, može da se pohvali najvišim udelom odraslih sa najmanje osnovnim akademskim stepenom – 40,02 odsto, dok 18,05 odsto ima i master diplomu.
U trenutku kada klimatske promene ozbiljno ugrožavaju zimsku sezonu širom Alpa, Laax se pozicionira kao jedan od najinovativnijih i najodrživijih ski centara u Evropi.
Švajcarski Bern pobedio je u svim kategorijama, a ocenjeni su infrastruktura, kvalitet vazduha, pristup zdravstvenoj zaštiti, lična sigurnost, stanovanje, komunalne usluge…
Na drugom mestu našlo se Ujedinjeno Kraljevstvo sa ukupnim rezultatom 89,4. Britanci imaju 2.393 nominacije za Nobelovu nagradu, prosečan IQ od 99,12, a gotovo 40 odsto odraslih poseduje fakultetsku diplomu.
Sjedinjene Američke Države zauzele su treće mesto sa rezultatom 89,18, pre svega zahvaljujući čak 5.717 nominacija za Nobelovu nagradu – najviše od svih analiziranih zemalja. SAD su i dom najvećeg broja univerziteta sa nobelovcima (256), dok prosečan IQ iznosi 97,43.
Shutterstock/DaLiu
U prvih pet plasirale su se i Holandija, na četvrtom mestu sa prosečnim IQ-om od 100,74, kao i Belgija, koja je peta sa prosečnim IQ-om od 97,49. Evropske zemlje dominiraju listom i zauzimaju čak devet od deset prvih mesta.
Zanimljivo je da Finska ima najviši prosečan IQ na rang-listi – 101,20, dok Poljska prednjači po procentu stanovnika sa master diplomom, čak 22,31 odsto.
Ulaganje u znanje se isplati
Holger Sindbaek, osnivač portala World of Card Games, koji je sproveo istraživanje, komentarisao je rezultate:
"Ove rang-liste pokazuju kako zemlje grade pametne i sposobne građane kroz dugoročna ulaganja u obrazovanje i istraživanje. Najuspešnije države istovremeno se fokusiraju na više oblasti – od univerziteta svetske klase do obezbeđivanja da što veći broj ljudi stekne akademske diplome."
Albinen je prelepo, ali izolovano švajcarsko selo u kantonu Vale (Valais), poznato po drvenim brvnarama iz 17. i 18. veka i statusu zaštićenog kulturnog dobra.
"Prvo mesto Švajcarske pokazuje kako mala zemlja može da ostvari veliki uticaj fokusirajući se na kvalitet, a ne na veličinu. Snažni rezultati evropskih zemalja pokazuju da, kada regioni ulažu u obrazovanje, koristi su višestruke", zaključio je on.
O kakvom je istraživanju reč?
World of Card Games je međunarodni internet portal primarno posvećen kartaškim igrama, koji pored zabavnog sadržaja povremeno objavljuje i analitičke tekstove zasnovane na javno dostupnim podacima. Istraživanje o "najpametnijim zemljama sveta" nije akademska studija, već komparativna analiza u kojoj su objedinjeni različiti statistički pokazatelji u jedinstveni indeks.
Autori su koristili podatke o broju nominacija za Nobelovu nagradu, prosečnom koeficijentu inteligencije i nivou obrazovanja odraslog stanovništva, pri čemu su se oslanjali na međunarodne baze podataka i zvanične statistike. Na osnovu tih elemenata svakoj zemlji dodeljen je ukupni skor, koji je poslužio za rangiranje.
Depositphotos/swisshippo
Važno je naglasiti da ovakve liste imaju svoja ograničenja. Pojam "pamet" teško je jednoznačno definisati, a prosečan IQ, Nobelove nominacije ili nivo formalnog obrazovanja ne mogu u potpunosti obuhvatiti stvarne sposobnosti, kreativnost i potencijal stanovništva jedne zemlje.
Rezultate zato treba posmatrati kao zanimljiv pregled i ilustraciju globalnih razlika u obrazovanju i naučnom uticaju, a ne kao konačnu ili naučno potvrđenu ocenu inteligencije pojedinih nacija.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Čak šest balkanskih zemalja plasiralo se u finale Evrovizije 2026 u Beču. U završnici takmičenja našle su se: Grčka, Srbija, Hrvatska, Albanija, Bugarska i Rumunija, što je izazvalo ogromnu pažnju fanova širom regiona.
Sudije izvode dvoje takmičara – Negicu i Ognjena. Jedno od njih dvoje je napravilo najbolji desert, dok će se drugo pozdraviti sa daljim učešćem u najpopularnijem kulinarskom šouu.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Krpelji mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja značajno smanjuju rizik od infekcije, navodi se u saopštenju "Batuta".
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist saopštila je danas da su svi kontakti osoba koje su bile pozitivne na hantavirus u Francuskoj testirani i imali negativan rezultat "bez izuzetka".
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određeni tipovi bola mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja.
Zdravstvene vlasti potvrdile su izbijanje virusnog gastroenteritisa na kruzeru usidrenom u luci Bordo, uz delimično ukidanje ranije uvedenih mera karantina za deo putnika.
