Oglasio se Batut: Izdate jasne smernice, mogu biti teške posledice

Najbolja zaštita od bolesti koje prenose krpelji je sprečavanje uboda i brzo uklanjanje krpelja sa kože. U tom smislu, osobe treba da izbegavaju boravak u predelima u kojima ima krpelja, a ukoliko borave u prirodi, preporučuje se da nose odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, i to tako da pre odlaska u prirodu uvuku košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape.

Savet je i nositi samo "zatvorene" cipele tokom boravka u prirodi, izbegavati hodanje u sandalama ili bosim nogama po gustim travnjacima. Preporučuje se da se pregled kože na prisustvo krpelja vrši kako tokom boravka na području, tako i nakon povratka kući.

"Tokom boravka na područjima gde ima krpelja preporučuje se pregled kože na svaka 3–4 sata. Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga, kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja, preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojas, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata", navodi se u saopštenju.

Krpelj se može uneti u domaćinstvo putem odeće ili kućnih ljubimaca. Iz tih razloga preporučuje se četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja krpelja koji kasnije mogu da pređu sa odeće na nekog od članova domaćinstva, kao i pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpelja pre ulaska u kuću.

"Nakon povratka iz prirode, kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli. Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari, stočari, pripadnici vojske itd.) potencijalno izložene ubodima krpelja treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin)", navodi se.

Opšte mere zaštite

U blizini kuća, parkovima i izletištima treba redovno kositi travu, orezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće. U dvorištima privatnih kuća treba pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev van delova dvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.

Savetuje se i uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama. Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama uz upotrebu insekticida od kraja aprila do oktobra meseca.

Šta uraditi nakon uboda krpelja

Važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.) u toku prvih 24 sata od uboda. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi, poručuju iz "Batuta".