Da li se zaista možemo razboleti od klime? Stručnjaci objašnjavaju da li je ovo mit ili istina

U jeku leta i voskih temperatura, stručnjaci preporučuju da se najtopliji deo dana provodi u zatvorenom prostoru. Međutim, i u zatvorenim prostorima vrućina može biti nepodno&scaron;ljiva, zbog čega mnogi ne mogu da zamisle leto bez klima-uređaja.Ipak, postoji i druga strana &ndash; gotovo svako poznaje barem jednu osobu (ili se i sam prepoznaje u tome) koja ne može da podnese ni pola sata u klimatizovanom prostoru. Već nakon desetak minuta javljaju se glavobolja, a već sledećeg jutra moguće su grlobolja, ukočen vrat ili slični simptomi.Zbog toga se postavlja pitanje: da li se zaista možemo &quot;razboleti&quot; od klime ili je reč o jo&scaron; jednom mitu, poput onog da treba izbegavati promaju?Možemo li se razboleti od klime?Prema stručnjacima, u ovim tvrdnjama ima određene istine.&quot;Vi&scaron;e studija pokazuje da predugo zadržavanje u klimatizovanim prostorima može dovesti do učestalijih respiratornih simptoma&quot;, objasnio je za magazin Time dr Vilijam Čekli, pulmolog i specijalista intenzivne medicine i profesor na Johns Hopkins School of Medicine.Grebanje u grlu, suve oči, usne i koža među najče&scaron;ćim su tegobama koje ljudi prijavljuju nakon boravka u klimatizovanim prostorima. Uzrok je često suv vazduh &ndash; dugotrajno kori&scaron;ćenje klime smanjuje vlažnost u prostoriji, &scaron;to dovodi do isu&scaron;ivanja sluzokože nosa i grla, kao i kože, pa prirodna za&scaron;titna barijera organizma postaje osetljivija na iritacije.Zbog toga se simptomi poput peckanja, nelagodnosti i osećaja prehlade često pogre&scaron;no pripisuju samoj klimi, iako je zapravo reč o reakciji tela na promenjene uslove u vazduhu.Ipak, klima sama po sebi ne može izazvati virusne infekcije poput prehlade, gripa ili upale grla &ndash; za njih su odgovorni virusi. Dakle, ne možemo se zaraziti samo zato &scaron;to sedimo u hladnom vazduhu.Prljavi filteri &ndash; najveći problemIpak, postoji jo&scaron; jedan važan faktor. Iako hladan vazduh ne izaziva bolesti, čest problem su prljavi i neodržavani filteri. Ako se ne čiste redovno, u njima se mogu nakupljati pra&scaron;ina, polen, buđ i drugi alergeni, koji se potom cirkulacijom &scaron;ire prostorijom.Kod osetljivih osoba to može izazvati ili pogor&scaron;ati simptome poput kijanja, zapu&scaron;enog nosa, ka&scaron;lja, iritacije očiju i otežanog disanja. Posebno su ugroženi ljudi sa alergijama ili astmom, kod kojih prljavi filteri dodatno opterećuju disajni sistem. Zbog toga je redovno či&scaron;ćenje i servisiranje klime važno ne samo za rad uređaja, već i za zdravlje.Klima i temperaturni &scaron;okOsim samog hladnog vazduha, problem može biti i nagla promena temperature. Kada iz spolja&scaron;njih 35&ndash;37 &deg;C uđemo u prostor koji je rashlađen na 18&ndash;19 &deg;C, organizam mora brzo da se prilagodi novim uslovima kako bi održao stabilnu telesnu temperaturu.Takav temperaturni &scaron;ok kod nekih ljudi može izazvati glavobolju, umor, vrtoglavicu, pa čak i napetost u mi&scaron;ićima. Jo&scaron; izraženiji efekat može imati obrnuta situacija &ndash; izlazak iz snažno klimatizovanog prostora na spolja&scaron;njih 37 &deg;C, &scaron;to posebno može biti rizično za decu i starije osobe.Kako koristiti klimu bez rizika po zdravljeStručnjaci savetuju da se klima nikada ne pode&scaron;ava na preniske temperature. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je tokom toplotnih talasa cilj održavati unutra&scaron;nju temperaturu ispod oko 32 &deg;C tokom dana, a idealno u nižem rasponu koji ne stvara preveliki stres za organizam.Preporučuje se da razlika između spolja&scaron;nje i unutra&scaron;nje temperature ne bude veća od 6 do 8 &deg;C, kako bi se telo lak&scaron;e prilagodilo i izbegao temperaturni &scaron;ok. Dakle, ako je napolju 35 &deg;C, unutra&scaron;nja temperatura ne bi trebalo da bude niža od oko 27 &deg;C.Na kraju, jasno je da je klima jedan od najvažnijih saveznika tokom letnjih vrućina. Iako sama po sebi ne može izazvati bolesti, kod osetljivijih osoba treba je koristiti umereno, uz redovno održavanje i izbegavanje prevelikih temperaturnih razlika. Kombinacija pravilne upotrebe klime, provetravanja noću i za&scaron;tite od sunca i dalje je najbolji način da se lak&scaron;e prebrode letnji talasi vrućine.

Da li se zaista možemo razboleti od klime? Stručnjaci objašnjavaju da li je ovo mit ili istina

0 Komentari