Betovenfest budi osećaj zavičaja

Četrnaest trubača, raspoređenih širom koncertne dvorane, svira uz pratnju orgulja. Najavljuju veliki muzički doživljaj u novouređenoj Betoven hali u Bonu.

Kompoziciju "A Call to the Heavens" Štefan Beriš komponovao je posebno za otvaranje Betovenfesta. Londonski simfonijski orkestar, kojim na otvaranju festivala 4. septembra diriguje njegov šef-dirigent ser Antonio Papano, izvodi i Betovenovo delo "Posveta kuće" (Die Weihe des Hauses), kao i Bruknerovu Devetu simfoniju.

Devet godina Betoven hala u Bonu, koja je pod zdanje pod zaštitom, nije bila na raspolaganju festivalu.

"Sada ponovo imamo veliku koncertnu dvoranu s dobrom originalnom akustikom", objašnjava Filip Zeliger, portparol Betovenfesta.

"Ponovo možemo da pozivamo velike i renomirane orkestre, jer sada imamo odgovarajuću binu i infrastrukturu", dodao je.

To je i mađarskog pijanistu svetskog glasa Andraša Šifa podstaklo da ove godine nastupi na festivalu.

Muzički dom za sve ljude

Međutim, nova dvorana treba da pruži osećaj doma ne samo zvezdama i velikim orkestrima, već i publici i muzičarima iz okruženja. Za njih je posebno osmišljen "Festival-salon", u kojem zajednice i bendovi iz regiona mogu da kreiraju sopstveni program.

U projektu "Meet your Band" svako može da dođe i učestvuje. Reč je o besplatnoj i lako dostupnoj ponudi namenjenoj ljudima koji inače ne bi dolazili u klasične koncertne dvorane.

Betovenfest, međutim, odlazi i među ljude, u različite delove grada, tamo gde je njihov dom. Među učesnicima su i Juri de Marko i "Community-Chor". Juri de Marko već više od godinu dana okuplja ljude da zajedno pevaju i improvizuju, čak i ako ne znaju da čitaju note.

"Domovina je za mene više osećaj nego mesto. To je tamo gde možete da se oslonite na pravu društvenu mrežu, gde ljudi primete kada vas nema", kaže umetnički direktor festivala Stiven Valter, koji je i sam živeo na različitim mestima širom sveta.

"Svuda je osećaj blagostanja zavisio od uključenosti u društvo."

EPA/FRIEDEMANN VOGEL

Betoven iznova interpretiran

Ludvig van Betoven rođen je u Bonu 1750. godine, a umro je u Beču 1827. Povodom 200. godišnjice njegove smrti naredne godine, pijanista Kit Armstrong i dirigent Jan Kajers sa svojim orkestrom "Le Concert Olympique" pokreću veliki Betovenov ciklus "Betoven 27". Na devet koncerata oni će na sasvim nov način izvesti Betovenovih devet simfonija, kao i sonate i klavirske koncerte. Prva tri koncerta će biti održana već ove godine na Betovenfestu.

Jan Kajers se Betovenom detaljno bavio ne samo kao dirigent već i kao muzikolog, a između ostalog je napisao i obimnu biografiju "Betoven – usamljeni revolucionar". Ipak, o Betovenu još uvek nije sve naučio, kaže Kajers u intervjuu za DW.

"Kada se bavim Betovenom, iznova se otvaraju neočekivana vrata i to me fascinira." Slično iskustvo ima i pijanista Kit Armstrong: "Ne postoji samo jedan Betoven, već postoji toliko različitih slika i perspektiva o Betovenu koje su nastale i nakon njegove smrti. I te perspektive trebalo bi da budu deo današnje interpretacije."

EPA/CHRISTIAN BRUNA

Projekat "Campus" – Gruzija

Neki od umetnika i umetnica koji nastupaju na Betovenfestu donose muziku iz svojih domovina. Među njima su svirač kore Momi Majga iz Senegala i palestinsko-sirijski pijanista Ahem Ahmad, koji je postao poznat po tome što je tokom sirijskog građanskog rata svirao klavir ljudima među ruševinama.

I violinistkinja Liza Batijašvili iz Gruzije donosi zvuke svog zavičaja. Ona je ove godine umetnica u rezidenciji Betovenfesta. S Drezdenskom filharmonijom violinistkinja će, pod naslovom "City Lights", izvesti i dela iz Gruzije – ličnu posvetu svojoj domovini.

Gruzija je ove godine u središtu pažnje festivala. U okviru tradicionalnog omladinskog i programa razmene "Campus", na festivalu se susreću mladi muzičari i muzičarke iz Gruzije i Nemačke. Betovenova muzika smenjuje se sa delima velikih gruzijskih kompozitora. Svi članovi hora pevaju i petoglasni motet Hajnriha Šica "Podari nam milostivo mir".

Zajedničke probe muzičara iz Saveznog omladinskog orkestra i Omladinskog orkestra iz Tbilisija održane su još u junu, kako bi zajedno razvili sopstvenu viziju i program za Betovenfest. Važna tema projekta je i način na koji mladi umetnici doživljavaju sebe u zemlji koja se nalazi u političkoj krizi i čiji put ka Evropi iznova skreće sa zacrtanog pravca.

Cotne Zedginidze, sedamnaestogodišnji kompozitor i pijanista, smatra se izuzetnim gruzijskim talentom. On je preuzeo zadatak da komponuje delo po narudžbini za projekat "Campus". Njegova kompozicija za klavir i kamerni orkestar nosi naziv "Chmebi: Georgian Fantasia", pri čemu reč "chmebi" na gruzijskom znači "glasovi" i označava višeglasje, kako u doslovnom tako i u prenesenom značenju.

Ne samo kod kuće u klasičnoj muzici

Krosover, fjužn i novi koncepti muzičke budućnosti – na to se Betovenfest oslanja i ove godine. Tako se dva različita sveta zvuka susreću kada svirač kore Momi Maiga zajedno sa gudačkim orkestrom "Ensemble Resonanz" improvizuje na Betovenovu klasičnu muziku.

Američka umetnica Britani Dž. Grin u svojoj kompoziciji "gLitchED dreams//invisible BEINGS" eksperimentiše sa veštačkom inteligencijom i vizuelnim efektima. Zajedno sa muzičkim kolektivom "Alarm Will Sound" želi da stvori zvučnu panoramu našeg digitalnog doba.

"Tražimo Betovene našeg vremena", kaže Filip Zeliger, "koji više nisu samo kompozitori i kompozitorke klasične muzike".