Nolanova "Odiseja" ruši rekorde, ali poruka filma izaziva ozbiljne polemike VIDEO

Ovaj film ostavlja trag, pre svega u ušima. Zahvaljujući Ludvigu Goransonu, kompozitoru filmske muzike za "Odiseju", gitaristi i basisti širom sveta dobili su novu omiljenu zanimaciju. Na Instagramu kruže brojni snimci ljudi koji svojim žičanim instrumentima imitiraju zvuk koji se čuje kada Odisej zateže svoj lovački luk.

Na digitalnim platformama, uz zvuke luka se preko kanti za smeće razapinju kese za otpatke. Ili preko kreveta - čaršavi. Sve što može da se zategne preko nekog okvira, može da posluži kao mim.

Istina, mimovi se pojavljuju uvek kada nešto postane uspešno. Ali sa dosadašnjom zaradom od 1,1 milijarde američkih dolara, kako izveštava časopis "Dedlajn", ekranizacija Homerovog dela već je nakon samo mesec dana nadmašila dosad najuspešniji Nolanov film, "Uspon mračnog viteza". Veću zaradu u 2026. godini za sada je ostvario samo "Spajdermen: novi dan".

Odisej kao ratni zločinac

Razlog bi mogao biti u tome što se reditelj svesno udaljava od klasične Homerove priče. Novi Odisej nije lukavi junak, već ratni zločinac koji se suočava sa posledicama svojih dela u Troji, u ratu koji je samo naizgled vođen kako bi bila vraćena prelepa Helena. Grčki kralj Agamemnon zapravo je želeo da kazni Trojance zbog blokade trgovačkih puteva. Tako u filmu tvrdi Odisej.

Centar za bezbednosne studije ETH Cirih u jednoj aktuelnoj analizi zaključuje da se u "Odiseji" na potpuno nov način razmišlja o međunarodnoj politici. Autorka Sabina Štajn pritom se poziva na "Zevsov zakon" prema kojem strance treba gostoljubivo primati jer bi mogli biti bogovi. Odisej krši to za Grke veoma važno civilizacijsko pravilo trojanskim konjem. Poklon gostu pretvara se u ratnu varku, odnosno sredstvo za masovno ubistvo.

A tu ratnu varku je smislio upravo čovek koji pre borbe ispaljuje upozoravajuće hice kako bi obezbedio fer uslove. Sabina Štajn sa ETH uverena je da bi arhitekte današnjeg sveta iz ovog primera trebalo da izvuku upozorenje.

Film je alegorija zapadnog poretka zasnovanog na pravilima, piše slično i britanski poslanik Laburističke partije Piter Svoulo u "Gardijanu". Njegova teza glasi da se "Zevsov zakon" i danas ponovo krši.

"To se odnosi na suverenitet država u pogledu Rusije", piše Svoulo, "na međunarodno pomorsko pravo koje Kina podriva, kao i na prezir Donalda Trampa prema globalnoj, multilateralnoj saradnji."

I sam reditelj je u brojnim intervjuima naglašavao koliko "Zevsov zakon" smatra aktuelnim. On je "kičma civilizacije", naročito kada je reč o međunarodnom pravu i ljudskim pravima, rekao je Nolan za BBC.

Kršenje pravila vodi brutalizaciji

I ekspertkinja ETH Štajn smatra da onaj ko krši poredak zasnovan na pravilima rizikuje urušavanje civilizacije. Zbog zločina koje su Grci počinili u Troji, u "Odiseji" se brutalizuje i njihovo društvo, kod kuće na Itaki. Tamo sebični prosci pljačkaju i ubijaju u Odisejevom starom domu. Mnogi obožavaoci zato u filmu vide kritiku dvostrukih standarda Zapada.

Kritike, međutim, nisu usmerene samo na poruku filma. Šef Tesle Ilon Mask već nedeljama napada "Odiseju". Najpre je najavio da će uz pomoć svog generatora video-sadržaja zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, "Grok imedžin", napraviti "istorijski tačnu verziju" filma.

Kasnije je Mask komentarisao da želi da konzervativnom reditelju Melu Gibsonu stavi na raspolaganje 100 miliona dolara za produkciju nove "Odiseje".

Na udaru kritika je i Nolanova produkcija. Delovi "Odiseje" snimani su, naime, u Zapadnoj Sahari, koju je anektirao Maroko. To, između ostalih, kritikuje američki trust mozgova Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), jedan od najznačajnijih svetskih istraživačkih centara za spoljnu politiku.

Ta institucija navodi da je Međunarodni filmski festival Zapadne Sahare zatražio od Nolana da obustavi snimanje zbog kršenja ljudskih prava na licu mesta. Dakle, još jedno odstupanje od "Zevsovog zakona"? Sam reditelj Nolan do sada se o tome nije izjasnio.