Nova jeziva serija na Netfliksu šokira gledaoce: Komšijske svađe koje se završavaju morbidno VIDEO

Posle uspešnih serija "Worst Roommate Ever" i "Worst Ex Ever", stiže novo ostvarenje iz iste franšize koje se fokusira na ljude s druge strane ograde.

"Worst Neighbor Ever" je antologijska dokumentarna serija koja se bavi sa četiri različita slučaja u kojima su svakodnevne komšijske svađe prerasle u uznemiravanje, zastrašivanje i smrtonosno nasilje. Sve četiri epizode prve sezone, koje potpisuje produkcijska kuća Blumhouse, dostupne su na Netfliksu.

Kroz svedočenja očevidaca, razgovore sa predstavnicima policije i snimke sa kamera koje policajci nose na uniformama, serija donosi neverovatne, ali istinite priče o običnim ljudima čije su živote uništile komšije iz pakla. Mračne scene dopunjene su animiranim rekonstrukcijama događaja, a rediteljka je Sintija Čajlds, koja je radila i na seriji "Worst Ex Ever".

Oprez! Tekst može sadržati spojlere.

Šta se događa u seriji?

Prva epizoda vodi gledaoce u Kentaki, gde se preseljenje Šone Skot i njenog supruga Dejvida Skota pretvara u pravi pakao. Njihova nova komšinica Fransis Zajer, koja je ujedno i stara porodična prijateljica, započinje kampanju uznemiravanja koja se završava tragedijom.

Fransis pokreće rat lažnim optužbama i neprestanim pozivima policiji. Sve kulminira kada sa pištoljem dolazi do njihove kuće, ubija Dejvida i puca Šoni u lice. Kasnije je osuđena na 35 godina zatvora.

Druga epizoda prati priču Monserat Širli, poznate kao Monsi, iz Indijane. Nakon razvoda, u njen dom se useljava novi partner Mark Lenard. Njih dvoje 10. novembra 2012. godine namerno izazivaju eksploziju u kući kako bi naplatili osiguranje.

U eksploziji pogibaju njihove komšije Dion Longvort i Dženifer Longvort, desetine ljudi bivaju povređene, a više od 30 kuća je uništeno, što zauvek menja život u mirnom predgrađu.

Podeljene kritike

Reakcije na seriju su podeljene. Portal Decider preporučuje gledaocima da je obavezno pogledaju.

U recenziji navode da "Worst Neighbor Ever" uspešno funkcioniše zahvaljujući dobro ispričanoj priči, efikasnom građenju napetosti i vizuelnom stilu kakav većina dokumentarnih serija ovog tipa nema. Posebno su pohvalili animirane rekonstrukcije događaja, ocenivši ih kao osvežavajuću promenu u ovom žanru.

S druge strane, The Guardian je znatno kritičniji, nazivajući seriju eksploatatorskom, a priče uznemirujućim. Autorka Lusi Mengan smatra da se ogromne, traumatične životne tragedije ljudi koji su u njima učestvovali svode na puku senzaciju zbog zahteva savremenih medija.

Ona zamera autorima što nisu dublje analizirali sistemske probleme, poput moguće rasne pristrasnosti u reakciji policije u slučaju porodice Armsted. Zaključuje da serija ne postavlja važna pitanja, već gledaoce samo poziva da "zure, upiru prstom i šapuću".

Uprkos kritikama, emotivna snaga priča ostavlja snažan utisak.