Film "Dan razotkrivanja" otvara pitanje: Šta ako otkrijemo vanzemaljski život? VIDEO

To je peti Spilbergov film koji se bavi vanzemaljskom tematikom, što je njegova dugogodišnja fascinacija još od dečačkih dana. I dok su mišljenja kritičara o filmu "Dan razotkrivanja" podeljena, ponovo je oživela rasprava o tome kako bismo reagovali u trenutku kada bi se pojavili konačni dokazi o inteligentnom životu negde daleko u svemiru. Za razliku od Spilbergovog filma, u čijem je fokusu skrivanje poverljivih podataka o postojanju vanzemaljskog života, u stvarnosti su naučnici okupljeni u programu SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) znatno otvoreniji.

Međunarodni protokoli i SETI

Međunarodna astronautička akademija (IAA) još 1989. godine objavila je protokol o tome šta bi naučnici i njihove institucije trebalo da urade u slučaju kontakta sa vanzemaljskom civilizacijom. U aprilu ove godine IAA je usvojila ažuriranu verziju tog protokola.

"Nema nastojanja da se to drži u tajnosti. Ako dobijemo signal, on će biti objavljen. Sledeći korak je transparentnost. Naša zajednica se u principu složila da je to etički ispravna stvar", rekla je za Scientific American doktorka Kerol Oliver, profesorka naučne komunikacije i astrobiologije na Univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji i jedna od autorki najnovije verzije SETI post-detekcionih protokola.

Šta je SETI?

Program SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) obuhvata brojna istraživanja u kojima se radio-teleskopima proučavaju obližnje i udaljene zvezde u potrazi za signalima koji bi mogli da ukazuju na inteligentan život.

SETI je nastao 1960. godine, kada je američki astronom Frenk Drejk (Frank Drake) u blizini mesta Grin Bank u Zapadnoj Virdžiniji postavio 25-metarski radio-teleskop i usmerio ga ka zvezdama Epsilon Eridani i Tau Ceti, udaljenim oko 11 svetlosnih godina. Tokom četvoromesečnog projekta nije uspeo da pronađe signal inteligentnog života.

U Mountain Viewu u Kaliforniji 1984. godine osnovan je SETI institut, neprofitna istraživačka organizacija čija je misija da istražuje, razume i objasni poreklo i prirodu života u svemiru. Danas je globalna SETI zajednica znatno veća, a važan učesnik u potrazi za "E. T.-jem" postala je i Kina.

"Wow!" signal

Američki astronom Džeri Eman 1977. godine, koristeći teleskop Big Ear, zabeležio je tzv. "Wow!" radio-signal. Signal je stigao iz pravca sazvežđa Strelca, trajao je 72 sekunde i nikada više nije ponovljen.

Nazvan je "Wow!" jer je Eman pored podataka crvenom olovkom napisao tu reč kada je primetio signal koji je bio oko 30 puta jači od uobičajenog kosmičkog pozadinskog šuma. Do danas njegovo poreklo nije razjašnjeno, iako se danas smatra da je verovatno imao prirodno objašnjenje.

Zašto postoje međunarodne smernice?

Međunarodna astronautička akademija objavila je 1989. godine (neobavezujući) protokol prema kojem "ne bi trebalo odgovoriti na signal ili druge znake vanzemaljske inteligencije dok se ne sprovedu međunarodne konsultacije".

Procedura predviđa da se o eventualnom signalu obavesti generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Ako se signal nezavisno potvrdi, ta informacija treba da bude podeljena "odmah, otvoreno i široko putem naučnih kanala i javnih medija". Takođe se navodi da bi pre slanja bilo kakvog odgovora trebalo održati međunarodne konsultacije.

SETI istraživači su zatim ažurirali protokol 2010. godine, a ponovo i ove godine. Smernice nisu obavezujuće, već služe za koordinaciju među istraživačima.

Zašto nova pravila?

"Naučnici su danas dostupniji nego ikad pre putem društvenih mreža", rekao je za Scientific American Majkl Geret, astronom sa Univerziteta u Mančesteru u Engleskoj i koautor ovogodišnjeg protokola.

On upozorava da bi objavljivanje kontroverznih nalaza moglo izazvati snažne reakcije javnosti, širenje dezinformacija i političke pritiske, što dodatno komplikuje naučni proces.

Geret ističe i da nove smernice priznaju potrebu da institucije zaštite istraživače od potencijalnih napada i teorija zavere koje bi mogle nastati nakon objave takvih otkrića.

Zašto još nismo pronašli vanzemaljce?

Jedno od objašnjenja je hipoteza o retkoj Zemlji, prema kojoj je nastanak složenog života izuzetno redak zbog specifične kombinacije astrofizičkih i geoloških uslova.

Prema toj hipotezi, bilo je potrebno 13,8 milijardi godina kosmičke evolucije i 4,6 milijardi godina Zemljine istorije (uključujući najmanje pet velikih izumiranja) da bi se razvio inteligentan život.

Britanski fizičar Brajan Koks ističe da su civilizacije poput naše možda izuzetno retke, jer je za njihov razvoj potrebna veoma duga i složena evolucija.

"Ako uništimo našu civilizaciju, moguće je da uništimo i jedini oblik inteligentnog života u galaksiji sa oko 400 milijardi zvezda", rekao je on.

Zaključak

Postoje i druga moguća objašnjenja zašto još nismo sreli E. T.-ja: možda još nismo detektovali signale vanzemaljskih civilizacija, ili su one jednostavno suviše daleko od nas.