Pitanje je trenutka kada će Rusija udariti – velesila novi Putinov neprijatelj broj 1

Tenzije između Velike Britanije i Rusije postaju sve izraženije.

Britanski bezbednosni izvori upozoravaju na mogućnost novih ruskih hibridnih napada, a kao potencijalne mete pominju britansku odbrambenu i bezbednosnu infrastrukturu.

Prema njihovim procenama, Moskva bi mogla da pribegne dronovima, podmetanju požara, sabotaži ili sajber napadima.

Upozorenja dolaze nakon što je britanski premijer Endi Bernam predao poverljive planove za rakete "Storm Šedou" ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom tokom nedavne posete Kijevu. Ova britansko-francuska krstareća raketa već je korišćena u Ukrajini, uključujući i napad 2023. godine u kojem je teško oštećena ruska podmornica "Rostov na Donu" na Krimu.

Moskva je veoma oštro reagovala na podnošenje nacrta. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija taj potez vidi kao izuzetno negativan i optužio je London da "doliva ulje na vatru" i pokušava da spreči napredak mirovnog procesa. Jedan bezbednosni izvor je za list "The Sun" rekao da je pitanje moguće ruske odmazde samo pitanje vremena.

Prema njegovoj proceni, napad na britansku odbrambenu ili bezbednosnu infrastrukturu bio bi očekivana posledica snažne britanske podrške Ukrajini.

"Napad na britansku odbrambenu i bezbednosnu infrastrukturu je neizbežan, s obzirom na našu veoma istaknutu podršku Ukrajini", tvrdi izvor, dodajući da Rusija možda želi da pošalje poruku delima, a ne rečima. Kao mogućnosti navodi napad dronom ili podmetanje požara.

Britanski stručnjaci ne govore nužno o klasičnom vojnom napadu. Veliki deo zabrinutosti odnosi se na takozvanu sivu zonu, odnosno aktivnosti koje se nalaze između mira i otvorenog rata.

Bivši britanski poslanik i vojni veteran Bob Sili smatra da bi Rusija mogla da pokuša da pokrene napad koji ne bi bio dovoljno veliki da automatski pokrene Član 5 NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Među mogućim scenarijima, on navodi sabotažu i napade na podvodne komunikacione kablove. Prema njegovim rečima, oko 95 odsto britanskih informacija ulazi u zemlju putem 65 internet kablova. Oštećenje velikog broja ovih kablova moglo bi izazvati ozbiljne probleme.

Druga mogućnost bi bio veliki sajber napad. Kao hipotetički scenario, pominje se napad koji bi paralisao ključne javne sisteme na duže vreme, poput zdravstvenog sistema.

Prema ovim procenama, Rusija bi takođe mogla da pokuša da izvrši atentat, napad na brodove povezane sa Ujedinjenim Kraljevstvom ili druge operacije za koje bi bilo teško nedvosmisleno dokazati ko stoji iza njih.

Britanske vlasti godinama upozoravaju na aktivnosti povezane sa Moskvom.

U maju je šefica GCHQ-a, An Kist-Batler, upozorila da Rusija povećava svoje svakodnevne hibridne aktivnosti protiv Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope.

Šef MI6, Blez Metreveli, ranije je opisao situaciju kao prostor "između mira i rata", odnosno sivu zonu u kojoj države koriste različite oblike pritiska, zastrašivanja i destabilizacije.

Kao primer, "The Sun" navodi slučaj iz 2024. godine, kada je ruska plaćenička grupa Vagner angažovala Britance putem Telegrama da zapale skladište u londonskom Lejtonu koje je pružalo pomoć Ukrajini.

U junu ove godine, dvojica muškaraca ukrajinskog porekla osuđena su za paljenje dve nekretnine i automobila povezanog sa tadašnjim premijerom Kirom Starmerom. Prema pisanju lista "The Sun", operacija je organizovana iz Rusije.

Tenzije su se osećale i na moru i u vazduhu poslednjih meseci. U aprilu su dva ruska borbena aviona Su-27 više puta prošla ispred britanskog izviđačkog aviona RAF-a iznad Crnog mora, a jedan im se približio na samo nekoliko metara. U junu je ruska fregata "Admiral Grigorovič" ispalila upozoravajuće hice u blizini jahte u Lamanšu.

Sili smatra da Rusija koristi britansku podršku Ukrajini kao izgovor za dalje podizanje tenzija.

"SAD su glavni protivnik Rusije, ali Putin trenutno ne želi da Ameriku učini svojim glavnim neprijateljem. Britanija je sada njihov neprijatelj broj jedan. Postoji duga istorija hladnih ratova između dve zemlje, koja datira još iz 1820-ih", podsetio je Sili.

"The Sun" podseća da ruska pretnja dolazi u vreme kada London pokušava da pronađe dodatna sredstva za jačanje svojih oružanih snaga. Bivši vojni lideri i poslanici pozivaju na povećanje vojne potrošnje na tri procenta BDP-a do 2030. godine. Prema trenutnim planovima, potrošnja bi trebalo da dostigne 2,68 procenata, a deo ovog povećanja, vredan oko 4,7 milijardi funti, još uvek treba da se finansira.