Putin sve opasnije provocira Evropu

Nemački zvaničnici su optužili Rusiju da stoji iza napada na ukrajinske teretne avione na aerodromu u Lajpcigu početkom avgusta, kada je jedan dron sa eksplozivom udario u ukrajinski Antonov na pisti, a drugi je, kako se čini, udario u avion prilikom poletanja. U oba slučaja eksploziv nije detonirao. Da je napad bio uspešan, mogao je nekoga da ubije i dovede do nepredvidivih posledica.

Bio je to najdramatičniji u nizu takvih napada, među kojima su i neuspešni pokušaj podmetanja zapaljive naprave u DHL-ov avion, dizanje u vazduh železničkih šina u Poljskoj i podmetanje požara u skladištima i tržnim centrima širom Evrope.

Ti napadi deo su napora ruskog predsednika Vladimira Putina da rat prenese na Zapad, piše NYT. Ono što je novo jeste da su ti napadi odnedavno postali učestaliji i intenzivniji, navode izvori iz zapadnih obaveštajnih službi.

Frustracija na frontu

Uzrok intenziviranja napada delom leži u Putinovoj frustraciji situacijom na frontu u Ukrajini, smatraju američki analitičari. Napredovanje je sporo, a žrtve ogromne, dok ruska privreda trpi sve veće štete zbog ukrajinskih napada na rafinerije nafte i logističke centre.

U Putinovoj glavi Rusija nije samo u ratu sa Ukrajinom. Putin se bori protiv onoga što naziva "kolektivnim Zapadom" – protiv zemalja koje Ukrajini šalju oružje, tehnologiju i obaveštajne podatke.

Ove nedelje Zapad je nazvao "psima imperijalizma" i zapretio da će neprijatelji Rusije dobiti ono što zaslužuju. "Ako nas neko pokuša ugristi, mogao bi da dobije udarac u zube", poručio je.

U nekom trenutku neko će u nekom takvom napadu biti povređen, a to će NATO savez staviti pred drugačiju dilemu, upozorila je Džulijan Smit, bivša američka ambasadorka pri NATO-u.

"Ne mislim da žele treći svetski rat, ali moraju svima da pokažu da nije vreme da se petljaju s njima", rekao je Pjotr Krafčik, bivši direktor poljske spoljne obaveštajne službe.

Podeljena Nemačka

Članice NATO-a mogu malo toga da učine kako bi kaznile Rusiju za sabotaže, osim uvođenja sankcija i proterivanja diplomata. Zato odgovaraju jačanjem obaveštajne podrške Ukrajini, sajber-napadima i potkopavanjem ruskih interesa u drugim delovima sveta.

U avgustu je nemačka vlada donela nacrt zakona kojim bi obaveštajnim službama bilo omogućeno da organizuju sabotaže i sajber-napade.

Tanjug/Hendrik Schmidt/dpa via AP

Nemačka je podeljena i oko stava prema Rusiji i oko pomoći Ukrajini. Većina Nemaca Rusiju vidi kao veliku ili veoma veliku pretnju Nemačkoj, njih 56 odsto, pokazuje nova anketa ARD-a. Tako misli 59 odsto ispitanika u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, dok je taj stav zastupljen kod samo 42 odsto stanovnika na području bivšeg DDR-a.

Četiri i po godine od ruske invazije, otprilike polovina Nemaca podržava isporuke oružja Ukrajini: 38 odsto ih smatra primerenim, dok bi 14 odsto želelo da one budu povećane. Međutim, čak 42 odsto smatra da isporuke oružja idu predaleko – što je najviše od početka rata u Ukrajini.