Tajne službe na nogama; Kreću prikrivene akcije u "sivoj zoni"

Kako piše španski list Pais, sukob u "sivoj zoni" uključuje akcije kao što su sajber napadi, kampanje dezinformacija, sabotaže, a takođe i masovni ulazak migranata, kao što se dogodilo na granici između Maroka i Seute 2021. i 2026. godine i na granici Poljske i Belorusije 2021. godine.

Iako ove akcije mogu sprovoditi države ili nedržavni akteri, one uvek teže političkim ciljevima, stvarajući društvenu napetost i destabilizujući protivnika, bez potrebe da se dođe do otvorenog sukoba.

Ipak, u izveštajima se navodi da je pre 30. jula i u danima posle najvećeg upada izbeglica, kada se dobrovoljno vratilo do 90 odsto ilegalanih migranata koji su ušli, njihov stav bio saradnički prema španskim vlastima.

Obaveštajne službe identifikovale su neke od osoba koje su upravljale Fejsbuk ili Votsap grupama koje su podsticale juriš na Seutu širenjem lažnog tumačenja presude Vrhovnog suda od 8. jula, koja je zabranjivala vraćanje onih koji stižu morem i pružale praktične informacije o rutama ili mestima gde se mogu nabaviti oprema za prelazak granice, ali priznaju da je nemoguće dokazati koji je konkretan akter, poput strane tajne službe, stajao iza tih grupa.

Španska ministarka odbrane Margarita Robles otkrila je prošle nedelje u Kongresu da je španska obaveštajna služba CNI 29. jula upozorila delegaciju španske vlade u Seuti na poziv za prelazak u Španiju narednog dana, koji su širile preko društvenih mreža grupe koje su imale do 180.000 pratilaca na Fejsbuku.

Okidač je bilo širenje videa, posebno na TikToku, na kojima se vide Marokanci koji trijumfalno slave ulazak u Seutu bez ikakvih prepreka, a koji su postali viralni i izazvali ogroman efekat poziva.

Nakon pasivnosti krajem jula, delovanje marokanskih snaga bezbednosti potpuno se promenilo sprečilo novi juriš na Seutu zakazan za 15. avgust uprkos koristi koju je Maroku donelo stavljanje u prvi plan njegove pretenzije na Seutu i Melilju jer je to imalo značajno pozitivne efekte za medjunarodnu reputaciju Maroka.

Iako je špansko ministarstvo odbrane rasporedilo više od 3.000 vojnika u patrolama nadzora po gradu, odgovor ne može biti samo vojni, već bi trebalo da bude diplomatski i evropski, upozoravaju stručnjaci.

Smatra se da je veoma malo verovatna marokanska vojna akcija u kratkom ili srednjem roku sa ciljem zauzimanja ova dva španska grada na severu Afrike.