Hrvatska oborila rekord u potrošnji struje: Najviše troše uveče

Megavat-sat, odnosno MWh, jedinica je za količinu potrošene ili proizvedene električne energije. Jedan MWh jednak je 1000 kilovat-sati (kWh), jedinici koju građani najčešće vide na računima za struju.

Podaci pokazuju da se poslednjih godina promenio odnos između letnjih i zimskih vrhunaca potrošnje. Nekada je potrošnja bila najveća zimi, ali se ta razlika postepeno smanjivala zbog toplijih zima, sve toplijih leta i veće turističke potrošnje. Letnji maksimumi u međuvremenu su premašili zimske, ističu iz HOPS-a.

Najveća satna potrošnja tokom zime 2023/2024. iznosila je 2905 MWh, zime 2024/2025. porasla je na 3052 MWh, a prošle zime na 3264,2 MWh. Letnji maksimum 2024. iznosio je 3362,8 MWh, prošle godine 3150,1 MWh, dok je u avgustu ove godine dostignut istorijski maksimum od 3400,5 MWh. Zabeležen je u 21 čas.

Potrošnja u prvih sedam meseci raste treću godinu zaredom

Iako ovogodišnji jul nije doneo rekordnu mesečnu potrošnju, podaci za prvih sedam meseci pokazuju da potrošnja električne energije postepeno raste. Od januara do kraja jula 2024. u Hrvatskoj je potrošeno 10,436 miliona MWh električne energije. U istom periodu 2025. potrošnja je iznosila 10,530 miliona MWh, a ove godine 10,632 miliona MWh.

Potrošnja je tako u prvih sedam meseci ove godine bila oko jedan odsto veća nego prošle godine i 1,9 odsto veća nego u istom periodu 2024. Među pojedinim mesecima ipak postoje značajne razlike. Ovogodišnja potrošnja bila je posebno visoka u januaru, kada je iznosila 1,834 miliona MWh. To je oko 7,7 odsto više nego u januaru prošle godine i 10,5 odsto više nego u januaru 2024.

U letnjim mesecima slika je nešto drugačija. Potrošnja u junu tokom poslednje tri godine gotovo se nije menjala. Iznosila je 1,441 milion MWh u 2024, 1,454 miliona MWh u 2025. i 1,466 miliona MWh ove godine.

Ni rekordne vrućine nisu oborile julski rekord

Uprkos ovogodišnjem rekordnom toplotnom talasu, ni julska potrošnja nije dostigla rekord iz 2024. U julu ove godine potrošeno je 1,662 miliona MWh električne energije, neznatno više od 1,654 miliona MWh u julu 2025, ali oko osam odsto manje nego u julu 2024, kada je potrošnja iznosila 1,806 miliona MWh.

Podaci za ceo avgust još nisu dostupni, pa se uticaj ovogodišnjih vrućina na ukupnu mesečnu potrošnju zasad ne može uporediti s prethodnim godinama.

„Toplotni talasi sigurno utiču na porast potrošnje, ali je nezahvalno upoređivati ih s prosečnim danima jer potrošnja zavisi od dana u nedelji, trajanja toplotnog talasa, vlažnosti, vetra, preklapanja s praznicima, pa čak i od sportskih događaja kao što je svetsko prvenstvo u fudbalu“, ističu iz HOPS-a.

Klima-uređaji i toplotne pumpe dodatno opterećuju sistem

Jedan od razloga rasta letnje potrošnje jeste sve raširenija upotreba klima-uređaja. Operatori sistema, međutim, nemaju podatke o broju ugrađenih klima-uređaja i toplotnih pumpi, pa njihov pojedinačni uticaj nije moguće precizno izdvojiti. Takvi uređaji sve češće se koriste i za grejanje, pri čemu inverter klima-uređaji i u kontinentalnoj Hrvatskoj mogu biti dovoljni za grejanje tokom zime.

Podaci HEP-a pokazuju da se tokom leta veći deo opterećenja elektroenergetskog sistema seli prema područjima s velikim brojem turista. Lokalno opterećenje distributivne mreže raste tamo gde se istovremeno povećavaju broj korisnika, turistička aktivnost i potreba za hlađenjem. U pojedinim područjima odnos između letnje i zimske potrošnje zbog toga može biti čak 5:1.

HEP navodi da je opterećenje prenosne i distributivne mreže leti najveće između 20 i 22 časa. Slična stvarna potrošnja može se pojaviti i između 12 i 15 časova, ali tada deo potreba potrošači pokrivaju sopstvenom proizvodnjom, uglavnom iz solarnih elektrana na krovovima. Zbog toga se ta potrošnja ne vidi u istoj meri kao opterećenje mreže.

U periodima povećane potrošnje HEP proizvodnju iz hidroelektrana prilagođava dotocima, stanju akumulacija i potrebama sistema. Snabdevanje se obezbeđuje kombinacijom raspoloživih domaćih izvora i, prema potrebi, kupovinom električne energije na tržištu.

Solarne elektrane kao rešenje za opterećenja

U HEP-u smatraju da bi letnje vrhunce potrošnje mogla da ublaži kombinacija solarnih elektrana, baterijskih skladišta i pametnog upravljanja potrošnjom. Solarne elektrane tokom dana smanjuju količinu energije koja mora da se preuzme iz mreže, dok baterije mogu deo proizvedene struje da sačuvaju i koriste u večernjim satima, kada je opterećenje najveće.

HEP zato najavljuje razvoj projekata baterijskih skladišta na lokacijama solarne elektrane Korlat, priključne snage 75 MW, koja je nedavno počela redovno da proizvodi električnu energiju, te solarne elektrane Sukošan, snage 45 MW, koja je u visokoj fazi pripreme.

Dugoročnom povećanju fleksibilnosti sistema trebalo bi da doprinesu i novi kapaciteti akumulacionih jezera i reverzibilnih hidroelektrana. HEP među njima navodi projekte HES Kosinj i RHE/CHE Vinodol, a u budućnosti računa i na proizvodnju i primenu vodonika.

Privreda raste brže od potrošnje struje

Bez obzira na nova baterijska skladišta i obnovljive izvore koje razvijaju HEP i privatne kompanije, Hrvatska privredna komora (HGK) očekuje dalji rast potrošnje električne energije. Razlozi su elektrifikacija saobraćaja i grejanja, digitalizacija i razvoj data centara.

Potpredsednica HGK Marija Šćulac ističe da je hrvatska privreda u poslednjih desetak godina znatno ojačala, ali potrošnja električne energije nije rasla istom brzinom kao BDP. Reč je o takozvanom „decouplingu“, odnosno razdvajanju privrednog rasta od rasta potrošnje električne energije, što se smatra pozitivnim trendom.

Dok hrvatski BDP poslednjih godina raste oko tri do četiri odsto godišnje, ukupna domaća potrošnja električne energije u 2025. iznosila je nešto više od 19 TWh i porasla za manje od jednog odsto. Šćulac razloge vidi u većoj energetskoj efikasnosti, ali i promenjenoj strukturi hrvatske privrede.