Ruski napad na NATO počeo bi na Baltiku? Analitičar: "Treba im samo jedan most"

Samo ovog leta, piše "Telegraf", Kremlj je bio osumnjičen da stoji iza eksplozija u fabrikama oružja u Italiji i Bugarskoj, kao i pokušaja napada dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu u Lajpcigu, koji je propao samo zbog kvara detonatora. Planiran je i atentat na nemačkog direktora kompanije koja posluje u industriji naoružanja.

Može se, stoga, zaključiti da je Moskva eskalirala svoje hibridne napade na Zapad. Iznenadna Retklifova poseta sugeriše da su obaveštajne službe ozbiljno zabrinute zbog mogućnosti još snažnijeg testiranja odbrane NATO-a. U julu su SAD upozorile Poljsku na potencijalnu invaziju, navodeći da bi mogla da se dogodi već za nekoliko meseci.

Izvor upoznat sa Retklifovim putovanjem rekao je da je njegova glavna svrha bila da upozori Moskvu na "bilo kakvu eskalaciju protiv baltičkih država". Letonija, Litvanija i Estonija potencijalno su privlačne mete, kao bivše članice Sovjetskog Saveza koje su postale simbol širenja zapadne demokratije nakon Hladnog rata.

Geografski gledano, one takođe predstavljaju najizloženiji blok NATO saveza jer se graniče sa Rusijom.

"Moramo ostati mirni, ali i oprezni", rekao je jedan baltički bezbednosni izvor upoznat sa odbranom i strateškim planiranjem za "Telegraf".

Narva kao moguća tačka pritiska

Rasprava o potencijalnom ruskom napadu često se usredsređuje na Narvu, estonski pogranični grad veličine Smedereva po broju stanovnika, u kojem se govori ruski. Taj grad često je na meti moskovske propagande. Tokom poslednjih nekoliko meseci, kanali na Telegramu počeli su da pominju "Narvsku Narodnu Republiku", nezavisnu državicu za rusku manjinu u Estoniji.

Jezički nazivi podudaraju se sa onima koji su se u prošlosti koristili za uspostavljanje ruskih posredničkih snaga u istočnoj Ukrajini. Moskva bi, hipotetički, mogla da izvede napad u kojem bi estonske bezbednosne snage bile optužene za ubistvo ili ranjavanje građana ruskog porekla. Potom bi Kremlj mogao da iskoristi taktiku iz invazije na Krim 2014. godine, kada su se pojavili "mali zeleni ljudi".

Tvrdilo se da su to bili stanovnici Krima koji su preduzeli korake za odbranu stanovništva ruskog porekla, ali se kasnije ispostavilo da je reč o ruskim vojnicima. Nadimak "mali zeleni" dobili su zbog zelenih uniformi bez oznaka, kako bi se stvorila distanca od Moskve.

Kako bi Rusija mogla da testira NATO

Džastin Bronk, viši istraživački saradnik u tink-tenku Kraljevski ujedinjeni institut za odbrambene studije, smatra da napad na Baltik ne bi nužno morao da bude velika vojna operacija poput one za zauzimanje Krima.

On objašnjava da bi Moskva potencijalno mogla da zauzme "prilično malu količinu teritorije na granici", tek toliko da testira zajedništvo NATO-a i spremnost za aktiviranje člana 5, koji zahteva od svih članica da priskoče u pomoć napadnutoj državi.

Umesto cilјanja čitavog grada Narve, kaže stručnjak, napad bi mogao da bude usmeren na most, pistu ili električnu trafostanicu. Mali broj ruskih snaga mogao bi da bude podržan protivvazdušnom odbranom i opremom za elektronsko ratovanje postavljenom preko granice.

"Ako NATO ne bi aktivirao član 5, to bi bio ogroman i potencijalno fatalan udarac kredibilitetu saveza", dodaje Bronk za "Telegraf".

Odbrana bi u velikoj meri zavisila i od spremnosti Sjedinjenih Američkih Država da odgovore oružanom silom, jer samo Vašington poseduje precizne udarne sposobnosti potrebne za uništavanje ruskih sistema protivvazdušne odbrane. Bez njih, Moskva bi lako mogla da obara NATO avione.

"Nekoliko evropskih zemalja naporno radi na razvoju ili nabavci većih sposobnosti u toj oblasti, ali je to zasad i dalje uglavnom američka specijalnost", objašnjava Bronk.

Talin bi u tom hipotetičkom scenariju mogao odmah da odluči da odgovori na napad, bez čekanja odobrenja NATO-a. Estonska vlada uložila je ogromna sredstva u artiljeriju, uključujući američki sistem HIMARS i dronove.

"Mislim da bi njihova reakcija bila brza i oštra i to na osnovu nacionalne bezbednosti. Ne bi čekali da im NATO da 'zeleno svetlo'", rekao je za "Telegraf" bivši visoki oficir britanske vojske sa iskustvom u Estoniji.

Prema još jednom scenariju, Moskva bi mogla da se odluči za lansiranje dronova preko granice.

"Mogli bi lako da pogode neke prilično značajne ciljeve. Dajmo ovome još jednu perspektivu – umesto ruskih 'šaheda' koji prelaze granicu, šta ako pošalju dron koji su oduzeli Ukrajini? Mogu da dignu ruke i kažu: 'Nije naš!'", dodaje bivši visoki oficir britanske vojske.

Većina analitičara smatra da su ekstremniji oblici ruske invazije, poput direktnog vojnog napada na Baltik, malo verovatni. Decenijama se NATO brinuo zbog potencijalnog napada na Suvalki koridor, pojas kopna preko Baltika koji povezuje rusku enklavu Kalinjingrad sa savezničkom Belorusijom.

"Bio bih pomalo iznenađen da Rusija tamo pokrene napad. To je klasičan stari ruski ratni plan za pokušaj zauzimanja celog Baltika. Takav bi rat, po definiciji, bio velikih razmera. Zemlje započinju ratove jer misle da će biti brzi i laki ili jer misle da nešto mogu da urade bez vojnog odgovora druge strane. Često greše.

Ne verujem da bi Rusija napala Suvalki koridor jer bi to garantovalo potpuni rat sa NATO-om, a, iskreno, Rusija bi izgubila taj rat osim ako uspešno ne upotrebi nuklearno oružje, što je sulud rizik, jer ako pogreše, i sami će umreti", kazao je Bronk za "Telegraf".