Putin će udarati na Baltik?; Ovo je najverovatnija meta

Šef CIA Džon Retklif je ove nedelje otputovao u Moskvu kako bi upozorio Vladimira Putina da ne napada bilo koju članicu alijanse – nešto sa čime se ruski predsednik sve više oseća udobno, prema nedavnim obaveštajnim izveštajima.

Zaglavljena u Ukrajini, Moskva je pojačala hibridne napade na Zapad. Samo ovog leta, sumnja se da Kremlj stoji iza eksplozija u fabrikama oružja u Italiji i Bugarskoj, zavere za atentat na zvaničnika nemačke industrije naoružanja i pokušaja napada dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu u Lajpcigu, koji je propao samo zato što detonator nije radio.

Retklifova iznenadna poseta ukazuje na ozbiljnu zabrinutost zbog dramatičnijeg testiranja odbrambenih sistema NATO-a. U julu je "Telegraf" objavio da su SAD upozorile Poljsku na moguću invaziju koja bi mogla da dođe već u narednim mesecima. Jedan izvor upoznat sa Retklifovim putovanjem rekao je za "Politiko" da je glavna svrha bila da se Moskva upozori na "bilo kakvu eskalaciju akcije protiv baltičkih država".

Mete: Letonija, Litvanija i Estonija?

Letonija, Litvanija i Estonija su atraktivne mete. Danas simbolizuju širenje zapadne demokratije nakon Hladnog rata. Geografski gledano, one su najizloženiji bok NATO-a – graniče se sa Rusijom i premale su za "dubinsku odbranu", u kojoj se vojske povlače na bezbednu udaljenost pre kontranapada. Baltičke države odgovaraju na nova upozorenja sopstvenom verzijom britanskog ratnog slogana "ostanite mirni i nastavite dalje".

"Moramo ostati hladni, ali oprezni", rekao je jedan baltički bezbednosni izvor upoznat sa odbranom i strateškim planiranjem na istočnom krilu. Diskusije o potencijalnom ruskom napadu često se fokusiraju na Narvu, mali estonski pogranični grad u kome se govori ruski.

Poslednjih meseci, Telegram nalozi su počeli da pozivaju na "Narvsku Narodnu Republiku" – nezavisnu državu za rusku manjinu u Estoniji. Jezički obrasci se podudaraju sa onima koji su se u prošlosti koristili za uspostavljanje ruskih posredničkih snaga u istočnoj Ukrajini. Da bi dodatno pojačala tenzije, Moskva bi mogla da pokrene napad pod lažnom zastavom u kojem bi estonske snage bezbednosti bile optužene za ubijanje ili ranjavanje etničkih ruskih građana. Kremlj bi tada mogao da koristi svoj set alata iz invazije na Krim 2014. godine, kada su se "mali zeleni ljudi" – navodno Krimljani koji su preduzeli akciju u odbrani etnički ruskog stanovništva, ali su kasnije prepoznati kao ruski vojnici – naoružali.

Vojnici su dobili nadimak zbog svojih običnih zelenih uniformi, bez ikakvih obeležja, kako bi držali distancu od Kremlja.

Testiranje Člana 5 NATO

Upad u Baltik ne bi bio toliko velika vojna operacija kao zauzimanje Krima, rekao je Džastin Bronk, viši istraživač u istraživačkom centru Kraljevskog instituta za ujedinjene službe. Moskva bi "potencijalno mogla da zauzme prilično malu količinu teritorije na granici", rekao je on, tek toliko da testira spremnost NATO-a da aktivira Član 5, koji zahteva od svih članica da priteknu u pomoć napadnutoj zemlji. Umesto celog grada Narve, upad bi se mogao fokusirati na most, pistu ili podstanicu. Mali broj tajnih snaga bi bio podržan artiljerijom, protivvazdušnom odbranom i opremom za elektronsko ratovanje stacioniranom preko ruske granice. Moskva bi mogla da odluči da pojača svoje posrednike pošiljkama "pomoći", nadajući se da će iskoristiti svaku neodlučnost unutar NATO-a kako bi konsolidovala uticaj u tom teritorijalnom uporištu.

Ako NATO ne bi aktivirao Član 5, "to bi bio ogroman udarac za kredibilitet alijanse i potencijalno fatalan", rekao je Bronk.

Shutterstock/e-crow

Mnogo toga bi zavisilo od spremnosti SAD da se oslone na oružani odgovor – nešto što se evropski posmatrači nadaju da je Retklif naglasio svojim kolegama iz Kremlja. Samo Vašington ima kapacitete preciznih udara potrebne za eliminisanje ruske protivvazdušne odbrane. Bez njih, Moskva bi lako mogla da obori avione NATO-a poslate da iskoreni invazione snage.

"Nekoliko evropskih zemalja vredno radi na razvoju ili sticanju većih kapaciteta u ovoj oblasti, ali za sada to ostaje uglavnom američka specijalnost", rekao je Bronk.

Velika Britanija ima borbenu grupu od 900 vojnika stacioniranih u Estoniji kao deo pojačanog prisustva NATO-a. Ali možda neće imati "vatrenu moć ili masu" da odbije ograničeni ruski upad bez američke podrške ako bi moskovske osvajače podržavale "veoma značajne ruske snage", dodao je Bronk. Talin bi mogao da odluči da odmah odgovori na bilo koji upad, bez čekanja odobrenja NATO-a. Estonska vlada je značajno uložila u artiljeriju, uključujući američki sistem HIMARS, i dronove. Troši pet odsto BDP-a na oružane snage, kao i sve baltičke države. "Mislim da bi njihova reakcija bila brza i oštra", rekao je bivši visoki oficir britanske vojske sa iskustvom u Estoniji.

Alternativno, Moskva bi mogla da se odluči za lansiranje dronova preko granice. Prošlog meseca, tri baltička evropska komesara potpisala su pismo Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, upozoravajući na rastuću pretnju ruskih vazdušnih upada.

"Potrebna je vidljiva i blagovremena akcija", navodi se u pismu, pozivajući na investicije od 115 milijardi dolara (91 milijardu funti) kako bi se poboljšala bezbednosna situacija u pograničnim državama. Svakoj od njih nedostaju sistemi protivvazdušne odbrane potrebni za efikasno odbijanje rojeva ruskih dronova.

Shutterstock/zef art

Ranije ove godine, letonska vlada je pala usred javnog negodovanja zbog neuspeha da obori dva ukrajinska drona koja su očigledno bila preusmerena ruskim elektronskim ometanjem. Moskva bi mogla da pokuša da iskoristi takva kolebanja. Većina analitičara smatra ekstremnije oblike ruske invazije, poput direktnog vojnog udara na Baltik, malo verovatnim.

Decenijama su strateški planeri NATO-a bili zabrinuti zbog potencijalnog napada na Suvali prevoj, pojas zemlje dug 64 km koji povezuje rusku enklavu Kalinjingrad sa njenim saveznikom Belorusijom. Udar sa bilo kog kraja mogao bi potencijalno da blokira sposobnost NATO-a da pojača baltičke saveznike kopnom. Nemački Bundesver je rasporedio novu oklopnu formaciju u Litvaniji, 45. Pancer brigadu, kako bi odbio takav napad.

"Bio bih malo iznenađen ako bi Rusija pokrenula invaziju tamo", rekao je Bronk. "To je klasičan stari ruski ratni plan u slučaju da pokušaju da preuzmu ceo Baltik. Takav rat, po definiciji, bio bi velikih razmera", dodao je. 

"Zemlje započinju ratove zato što misle da će biti brzo i lako ili zato što misle da mogu nešto da urade i da neće biti vojnog odgovora. Često greše", dodao je Bronk. "Ne verujem da bi Rusija napala Suvalski moreuz jer bi to garantovalo sveopšti rat sa NATO-om, i iskreno, Rusija gubi taj rat osim ako uspešno ne upotrebi nuklearno oružje, a to je lud rizik", zaključio je Bronk.