Putine, propalo je

Nakon talasa incidenata sa dronovima širom Estonije, Letonije i Litvanije – za koje se krivi rusko elektronsko ratovanje koje je preusmerilo ukrajinske avione u vazdušni prostor NATO-a – Moskva je optužila tri baltičke države da su dozvolile Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor za napad na Rusiju i zapretila je odmazdom.

Baltički zvaničnici su odbacili optužbe.

"Kategorički odbacujemo očiglednu dezinformativnu kampanju Rusije i njene izmišljene optužbe nakon kršenja vazdušnog prostora, koje Rusija bestidno koristi da bi prikrila sopstvene vojne neuspehe", saopštile su tri vlade u zajedničkom saopštenju objavljenom kasno u petak.

• Upozorenje NATO: "Pokažite zube Rusiji"
• Baltičke zemlje u strahu: Rusija preti odmazdom – NATO diže uzbunu

"To je pogrešno", rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za Politiko o optužbama Moskve na konferenciji GLOBSEC, dodajući da "Ukrajina nikada nije tražila korišćenje našeg vazdušnog prostora".

Rekao je da je Estonija zamolila Ukrajinu da bude oprezna u načinu na koji cilja svoje napade na Rusiju, ali je svu krivicu za incidente sa dronovima direktno svalio na Moskvu.

"Razlog za to je agresivni rat Rusije u Ukrajini, a razlog je taj što Rusija koristi elektronsko ratovanje da manipuliše podacima i da utiče na putanje leta ovih dronova", rekao je.

Šef NATO-a: Rusija je kriva

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe je naglasio da je Rusija kriva.

"Ako dronovi dolaze iz Ukrajine, nisu tamo zato što je Ukrajina želela da pošalje dron u Letoniju, Litvaniju ili Estoniju", rekao je novinarima u Briselu u sredu. "Tamo su zbog ruskog bezobzirnog, nezakonitog, sveobuhvatnog napada."

Rute Johan Nilsson/TT / Shutterstock Editorial / Profimedia

Ta poruka je odjeknula širom Evrope. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je pretnje Moskve baltičkim zemljama "potpuno neprihvatljivim", ističući da je pretnja jednoj državi članici EU pretnja celom bloku. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful takođe se oglasio, optužujući Moskvu da cilja baltičke zemlje "apsurdnim ruskim optužbama i opasnim pretnjama".

Govoreći u emisiji "Spikizi" časopisa Politiko, ambasadorka EU u Ukrajini Katarina Maternova tvrdila je da Evropa treba da vidi Ukrajinu ne kao teret, već kao centralni deo svoje buduće odbrambene arhitekture.

"Za mene je to veoma jednostavno. Zamislite suprotan scenario. Zamislite da nisu sa nama, već protiv nas", rekla je Maternova.

Pevkur je ovu poentu još direktnije izneo iz baltičke perspektive: "Podrška Ukrajini nije milosrđe, već investicija u našu sopstvenu bezbednost."

Stvarni incidenti na Baltiku

Solidarnost je važna jer je problem sa dronovima stvaran. Poslednjih nedelja, baltičke zemlje su zabeležile upozorenja protivvazdušne odbrane, privremena ograničenja letova i vojne odgovore.

Ranije ove nedelje, rumunski F-16 koji je delovao kao deo NATO-ove misije vazdušnog nadzora na Baltiku oborio je dron iznad Estonije.

F-16 Shutterstock/Pucs Fongabe

Ove nedelje, Litvanija je privremeno obustavila vazdušni saobraćaj na aerodromu u Viljnusu i poslala zakonodavce u podzemna skloništa nakon upozorenja na dron.

Letonija se suočila sa ponovljenim upadima, a njena vlada se raspala nakon međusobnih optužbi kada su dva drona pogodila naftna postrojenja baltičke države. Ovo podstiče domaći pritisak oko toga da li je njena protivvazdušna odbrana spremna za rat s obzirom na veliki broj dronova viđenih iznad Ukrajine.

Kako Rusija preusmerava dronove?

Ukrajinski dronovi dugog dometa koji se pojavljuju iznad Baltika rezultat su proširene kampanje Kijeva da napadne ciljeve duboko u Rusiji, uključujući energetsku i naftnu infrastrukturu koja pomaže u održavanju ratne ekonomije Moskve.

Da bi ih zaustavila, Rusija koristi sisteme za elektronsko ratovanje koji mogu da ometaju ili falsifikuju satelitske navigacione signale – efikasno dajući dronovima lažne koordinate. Autopilot drona može da misli da se još uvek kreće ka programiranom cilju dok se njegova stvarna ruta promenila.

To može da pošalje dronove ka susednoj teritoriji NATO-a – nešto što baltički i ukrajinski zvaničnici kažu da se sada dešava.

Cilj Rusije i stav Ukrajine

Situacija je osetljiva za Kijev. Ukrajinski zvaničnici su se izvinili zbog incidenata u kojima su učestvovali zalutali dronovi, insistirajući da su udari na ruske vojne i ekonomske ciljeve legitimni činovi samoodbrane.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije pokazao znake da će obustaviti kampanju bombardovanja, koju naziva "sankcijama" usmerenim na to da Rusiju dovedu na kolena.

Zelenski EPA/ROBIN VAN LONKHUIJSEN

Ruska protivvazdušna odbrana postaje sve poroznija, što je podstiče da pokuša da koristi politički pritisak da zaustavi ukrajinske napade.

"Rusija želi da diskredituje Ukrajinu u očima zemalja koje su ključne u smislu direktne i indirektne podrške Ukrajini", rekao je za Politiko Mikola Bjeleskov, viši vojni analitičar inicijative "Vratite se živi" i istraživač u Ukrajinskom nacionalnom institutu za strateške studije. Cilj, rekao je on, jeste stvaranje "tačke spora i podela" između Kijeva i baltičkih država.

Jačanje solidarnosti umesto podela

Do sada se taj efekat nije materijalizovao. Baltički zvaničnici ne krive Ukrajinu za namernu pretnju, a Letonija je signalizirala da neće pokrenuti mehanizam konsultacija NATO-a po članu 4 zbog upada.

Umesto da ošteti odnose između Ukrajine i njenih saveznika, čini se da ih jača.

U postu na X upućenom svojim estonskim, letonskim i litvanskim kolegama, Vadeful je rekao da Nemačka stoji solidarna sa svojim baltičkim saveznicima, dodajući: "Pretnja jednom savezniku je pretnja celoj Alijansi. Nećemo se zastrašiti. Stojimo zajedno."