Upozorenje koje "ledi krv": "Putin gotov? Ne zavaravajte se..."

"Blic" podseća da je Moskva zaoštrila retoriku, a predsednik Rusije Vladimir Putin je izneo šokantnu prognozu po kojoj bi Ukrajina mogla potpuno da ostane bez svojih zapadnih teritorija u korist Poljske, Mađarske i Rumunije. Takođe je imenovao nove komandante i formirao novi rod vojske.

Stručnjaci kažu da je Moskva u ratu protiv Ukrajine "daleko od poraza". 

Sofija Slonovska iz Centra za analizu evropske politike (CEPA), koja se bavi evropskom bezbednošću, ratom u Ukrajini i transatlantskim odnosima, smatra da zapadni saveznici Kijeva "ne bi trebali previše da se zanose" i da se nedavni uspesi Ukrajine "odvijaju paralelno sa mnogo mračnijom stvarnošću u kojoj Rusija nastavlja da nanosi ogromnu štetu svojoj žrtvi".

Stanje na frontu

Iako Rusija nije ostvarila brzi proboj na frontu kojem se nadala, a njeno napredovanje je sporo i skupo, ona vrši snažan pritisak na ukrajinski odbrambeni pojas u Donjecku, posebno oko gradova Konstantinovka, Družkivka, Kramatorsk i Slovjansk.

Rusija istovremeno održava pritisak i na pravcima Sumi, Harkov, Liman i Zaporožje, primoravajući Ukrajinu da ionako ograničene ljudske i PVO resurse odbrane raspoređuje duž linije fronta duge oko 1.200 km.

Moskva je takođe pojačala svoju vazdušnu kampanju, lansirajući kombinacije dronova, mamaca, krstarećih i balističkih raketa i klizećih bombi. 

Iako Ukrajina može da se suprotstavi mnogim pretnjama, balističke rakete i dalje su ozbiljan problem jer su presretači američkog sistema "Patriot" ograničeni i ne mogu da zaštite svaki grad, industrijski objekat ili stratešku lokaciju.

Takođe, Rusija se sve više usmerava na civilnu infrastrukturu i gađa benzinske pumpe. Iako to još nije dovelo do nestašice goriva na nivou nacije, takvi napadi usporavaju lokalno kretanje i čine ga opasnijim. 

Sličnu ulogu imaju skladišta, poštanski objekti i distributivni centri, koji omogućavaju dopremanje hrane, lekova, elektronike, rezervnih delova i generatora u ugrožene regione.

Luke su deo iste kampanje, a u ruski napadima pogođeni su gradovi Odesa, Čornomorsk, Izmail i Mikolajev, kao i lučka skladišta i civilni brodovi. Više od 90% ukrajinskog poljoprivrednog izvoza otprema se preko luka u oblasti Odese, što znači da čak i ograničeni poremećaji povećavaju troškove osiguranja, odvraćaju prevoznike i slabe glavni izvozni koridor zemlje.

Šira vojna logika Rusije, kako je navela, zasniva se na tome da se u ratu iscrpljivanja ograničeni teritorijalni dobici i kontinuirana razaranja vremenom nagomilavaju.

Rusko napredovanje u mesečnim analizama često deluje zanemarljivo - njihove snage osvoje tek nekoliko kilometara, uz ogromne gubitke ljudstva i opreme. Ali, Moskvi nije potrebno da svaka ofanziva donese trenutni proboj.

Dovoljno je da nastavi da vrši pritisak sve dok pojedini položaji, linije snabdevanja i gradovi ne postanu neodrživi za ukrajinsku odbranu, ističe Slonovska, navodeći kao primere pad Mariupolja 2022, Bahmuta 2023. i Avdijevke u februaru 2024.

Rusija može da podnese velike gubitke i da se osloni na znatno veći mobilizacioni potencijal i vojnu industriju, što joj omogućava da lakše nadoknađuje ljudstvo i opremu nego Ukrajina.

Tek ukoliko Ukrajina bude nanosila Rusiji više poginulih i ranjenih nego što ruski sistem regrutacije može da nadoknadi - kao što je bio slučaj u junu i julu - Kremlj bi mogao da se suoči sa ozbiljnom krizom ljudstva, navodi se.

To bi moglo da dovede do nove ruske mobilizacije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je krajem jula da njegove obaveštajne službe očekuju da će Rusija nakon izbora za Dumu u septembru mobilisati još 300.000-500.000 ljudi.

Bez obzira na to, Moskva i dalje ima resursе da održi - i potencijalno proširi - rat, oslanjajući se na daleko veću populaciju i kapacitete nego što ih ima Ukrajina za nadoknadu ljudstva i opreme.