AfD je spremna; "Vodićemo Nemačku"

Na kraju skupa u Erfurtu, ponovo izabrana kopredsednica Alis Vajdel poručila je da je ta stranka "najjača politička snaga sa 30 odsto podrške".

"I mi ćemo da vladamo", rekla je Vajdel pozivajući se na poslednja istraživanja javnog mnjenja, prenosi Dojče vele.

Prethodno su delegati potvrdili tandem na čelu stranke - Vajdel, koja je na izborima za Bundestag 2025. bila nosilac liste AfD-a, malo je poboljšala svoj rezultat u odnosu na izbore pre dve godine i osvojila 81,3 odsto glasova, dok je njen kopredsednik Tino Krupala, s druge strane, izgubio znatan deo podrške i dobio samo 70 odsto glasova, što se smatra upozorenjem za njega, s obzirom da ovaj dvojac nije imao protivkandidate.

Za Vajdel je još važnije to što su na izborima za predsedništvo izabrane brojne njene pristalice, delom i u direktnim nadmetanjima između kandidata, čime je ona dodatno učvrstila uticaj na političko usmerenje AfD-a, navodi DW i dodaje da se unutar stranke i u medijima već duže vreme raspravlja o njenoj ambiciji da u budućnosti sama vodi AfD.

Sastav predsedništva ukazuje na to da će AfD i ubuduće politički insistirati na radikalnom distanciranju od ostalih stranaka - čak šest od 14 članova novog sastava predsedništva dolazi iz pokrajinskih organizacija koje nemačke službe za zaštitu ustavnog poretka vode kao dokazano desničarsko ekstremističke.

U stranački vrh ulazi Žan-Paskal Hom, političar krajnje desnice koji je ujedno i predsednik novog stranačkog podmlatka "Generacija Nemačka", a koji je u prošlosti zbog veza sa ekstremističkim krugovima morao da napusti posao u poslaničkom klubu AfD-a u parlamentu savezne pokrajine Brandenburg.

Član predsedništva će bitii i Štefan Meler iz Tiringije, jedan od najbližih političkih saradnika Bjerna Hekea poznatog po tome što je u dva navrata pravosnažno osuđen na novčane kazne jer je više puta koristio slogan zločinačke SA iz perioda nacizma.

Njegov bliski saradnik Meler u predsedništvu trebalo bi da bude zadužen za odnose sa nemačkim bezbednosnim službama.

Kako se navodi u pet saveznih pokrajina - Brandenburgu, Donjoj Saksoniji, Saksoniji, Saksoniji-Anhalt i Tiringiji - AfD je klasifikovan kao dokazano ekstremistička organizacija, a u još šest pokrajina, kao i na saveznom nivou, stranka se vodi kao sumnjiv slučaj desnog ekstremizma i nalazi se pod nadzorom.

Razlog su omalovažavajuće izjave brojnih članova stranke usmerene protiv parlamentarne demokratije i nezavisnog pravosudja, a posebno je značajno to što političari AfD-a dovode u pitanje pravnu jednakost nemačkih građana, naročito kada je reč o migrantima, muslimanima ili crncima.

I novi član saveznog stranačkog odbora Štefan Meler u prošlosti je dovodio u pitanje jednakost nemačkih građana - tako je, na primer, 2023. na platformi Tviter, napisao da "o tome da li je neko Nemac odlučuje ono što ima između ušiju, a ne ono što piše na papiru".

Za razliku od prethodnih godina, političke borbe za moć na stranačkom kongresu ovog puta protekle su bez ozbiljnijih sukoba i podela - na ranijim skupovima AfD-a dolazilo je do žestokih obračuna i otvorenih napada na bini, a u više navrata predsednici stranke bili su posle oštrih verbalnih sukoba prinudjeni da podnesu ostavku.

U Erfurtu je, međutim, sve bilo podređeno disciplini.

Ali izostankom otvorenih sukoba izostale su i političke rasprave, a ponovo izabrana Alis Vajdel uglavnom se uzdržala od konkretnih izjava i ostala pri opštoj kritici politike nemačkih vlada tokom poslednjih 20 godina.

"Spasavanje evra, spasavanje izbeglica, spasavanje klime, spasavanje Ukrajinaca, uz istovremenu doslednu deindustrijalizaciju i katastrofalnu energetsku politiku, previše opterećuju ljude u našoj zemlji", rekla je Vajdel.

U prošlosti su ona i AfD tražili povratak nuklearnoj energiji, obnovu isporuka ruskog gasa, ukidanje mera zaštite klime i prestanak nemačke podrške Ukrajini, koju je Rusija napala 2022. i koja se od tada brani od agresije.

Na kongresu se Vajdel zadržala na tvrdnji da AfD želi da preuzme odgovornost za vođenje države, ali nije predložila nikakve konkretne mere.

Stranački kongres AfD-a u Erfurtu pratili su uglavnom mirni protesti mada je deo demonstranata pokušao da blokira ulazak delegata AfD-a u salu pa je intervenisala i policija.

Proteste su organizovali sindikati, Katolička i Protestantska crkva, političke stranke i brojne druge organizacije.