Putin promenio taktiku; Evo zašto je napad na Kijev bio toliko razoran

Ukrajina je do sada pretrpela stotine velikih vazdušnih napada, ali ovaj je bio posebno razoran, između ostalog zbog izbora meta – stambenih zgrada – kao i korišćenog naoružanja, uključujući balističke rakete i mlazne dronove.

Mlazni dronovi poput bespilotne letelice "Geran-4" relativno su novo oružje u ruskom arsenalu i prvi put su primećeni početkom godine. Oni mogu da lete brzinom do 500 kilometara na sat, što otežava ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Takođe su prebrzi za mobilne vatrogasne i protivdronske jedinice i mogu biti oboreni samo raketama zemlja–vazduh ili borbenim avionima.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat izjavio je da Rusija sve češće koristi ove dronove, što dodatno opterećuje ukrajinske resurse.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky (STF)

"Neprijatelj ih sve češće koristi, a procenat mlaznih Šaheda u njihovom arsenalu raste, što iscrpljuje naše resurse", rekao je Ihnat.

"Rusija nastoji da maksimizuje štetu po civile"

Analitičari Instituta za proučavanje rata (ISW), američkog centra za praćenje sukoba, ocenili su da Rusija ovakvim inovacijama u upotrebi dronova nastoji da "maksimizuje štetu po civile tokom napada na Ukrajinu".

Prema njihovoj proceni, brži dronovi koje je teže presresti verovatno će dovesti do još većeg broja civilnih žrtava.

Ihnat je naveo i da je napad bio neobičan jer je čak 28 od 77 ispaljenih raketa bilo balističkog tipa, što je ocenio kao "veoma, veoma visok broj".

Ukrajina ima ograničene zalihe raketa 

Ukrajina, međutim, ima ograničene zalihe raketa za ove sisteme, što dodatno otežava odbranu. Kijev je zbog toga zatražio od gotovo 40 zemalja hitnu isporuku raketa iz postojećih zaliha, uz obećanje da će one biti nadoknađene budućim isporukama.

ISW navodi i da je Rusija verovatno unapred pripremala napad, akumulirajući dronove i rakete tokom juna, sa ciljem da u određenim trenucima izvrši masovne udare i dodatno iscrpi ukrajinsku odbranu.

Tokom napada pogođeno je oko 25 lokacija u Kijevu, uglavnom u stambenim područjima, što je doprinelo visokom broju žrtava. Jedna raketa uništila je stambenu zgradu sa 64 stana, pri čemu je više ljudi poginulo, a desetine porodica ostale bez domova.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su mete bili vojno-industrijski i energetski objekti, što ukrajinska strana negira, navodeći da su pogođeni isključivo civilni ciljevi.

U napadu oštećeno više od 130 zgrada

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je u napadu oštećeno više od 130 stambenih zgrada i optužio Rusiju za svakodnevne napade na civilnu infrastrukturu.

"Teror je jedini argument koji im je ostao da ne zaustave rat", rekao je Zelenski.

Spasilačke ekipe nastavile su potragu za nestalima i narednog dana, dok su hiljade stanovnika Kijeva noć provele u skloništima metroa nakon upozorenja o mogućem napadu.