Objavljen ekskluzivan izveštaj: EU zvaničnici u raljama špijuna

Dokument iz aprila ove godine sažima rezultate istrage koju je vodio poverenik za borbu protiv prevara Piotr Serafin. 

Njegova je zadatak bio da ispita navode da su mađarski obaveštajci, raspoređeni u stalnom predstavništvu Mađarske pri EU sredinom prošle decenije, pokušavali da vrbuju zvaničnike evropskih institucija.

Istraga je utvrdila da su mađarske obaveštajne službe između 2013. i 2016. godine u stalno predstavništvo poslale više svojih operativaca pod diplomatskim pokrićem.

Aktivnosti tih obaveštajnih oficira u Briselu u početku su bile diskretne, ali od 2015. postajale su sve otvorenije - navodi se u dokumentu.

Zbog pojačanih aktivnosti postojanje obaveštajne mreže postalo je poznato i među mađarskim zvaničnicima zaposlenim u evropskim institucijama, što je, prema oceni Komisije, oslabilo uspešnost njihovog delovanja. 

"Prema našim saznanjima, te aktivnosti su prestale 2016. godine",  stoji u izveštaju.

Nije moguće utvrditi pojedinačnu odgovornost?

U vreme kada je mreža navodno delovala, mađarsko stalno predstavništvo od 2015. vodio je Oliver Verheji, tadašnji mađarski ambasador pri Evropskoj uniji, a danas evropski poverenik za zdravstvo i dobrobit životinja. 

U predstavništvu je radio još od 2011. godine.

Kada su mediji prošle godine prvi put objavili optužbe da je mađarska ambasada bilo baza obaveštajne mreže, Verheji je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen rekao da nije znao ništa o navodnim aktivnostima mađarskih službi.

Svoj je stav ponovio i u januaru ove godine tokom saslušanja u Evropskom parlamentu, kada su ga poslanici ispitivali o toj aferi.

Ni Serafinova istraga nije identifikovala pojedince koji bi mogli biti direktno odgovorni za tu operaciju.

"Na osnvovu prikupljenih informacija i s obzirom na ograničena ovlašćenja kojima Komisija raspolaže, nije moguće utvrditi pojedinačnu odgovornost ili umešanost bilo koga osim samih obaveštajnih oficira", navodi se u dokumentu.

Izveštaj, koji je dostavljen poslanicima Evropskog parlamenta, istovremeno navodi da Komisija nije pronašla dokaze o "ozbiljnim sigurnosnim propustima".

Mađari ćute

Shutterstock/Denis Shitikoff

Ipak, prvi put se službeno potvrdilo da je obaveštajna mreža postojala i da su njena meta bili zaposleni u institucijama EU.

Obaveštajni oficiri koristili su svoj službeni položaj kako bi izvršavali posebne zadatke koji su očigledno nadilazili uobičajene diplomatske aktivnosti stalnog predstavništva, stoji još u dokumentu.

Posebno se navodi da su uspostavljali kontakte s zvaničnicima Evropske komisije mađarskog porekla i od njih pokušavali da prikupe detaljne informacije o radu Komisije na temama koje su bile od posebnog interesa za mađarsku vladu.

Mađarsko stalno predstavništvo u Briselu nije odgovorilo na upit za komentar, preneo je Jutarnji list.

Evropska komisija uputila je Politico na izjavu portparola Balaza Ujvarija, koji je nakon zaključenja istrage u aprilu poručio:

"Komisija je zaključila da u vezi s navodima objavljenim u medijima nije utvrđeno postojanje ozbiljnog sigurnosnog propusta."