Hladan tuš za Trampa; Iran dobio ono što je tražio?

Karakterističan haos američkog predsednika Donalda Trampa oko potpisivanja Memoranduma o razumevanju bio je očekivan. Tokom vikenda 13. i 14. juna tvrdio je da je sve dogovoreno i da će potpisivanje uslediti. Iran nije želeo da pristane na potpisivanje na njegov rođendan, pa je ceremonija potpisivanja pomerena za petak, 19. jun, u Švajcarskoj.

Zapadni mediji tragaju za tekstom; saudijska televizija Al-Arabija objavila je verziju na svojoj veb stranici, a zatim i CNN. Brojni predstavnici Republikanske stranke zahtevali su dogovoreni tekst, i konačno, u sredu, Tramp potpisuje sporazum u Versaju, tokom večere koju je organizovao francuski predsednik Emanuel Makron kako bi ga zablistao sjajem i zlatom. Čin koji je, umesto da bude medijski spektakl, postao samo još jedan element još jednog događaja.

Sa iranske strane, potpisnik je predsednik Masud Pezeškijan.

Napadi na Liban se nastavljaju

U petak je objavljen sporazum o primirju između Izraela i militantnog šiitskog pokreta Hezbolah, ali Jerusalim zaključuje da je to previše i nastavlja napade na Liban u subotu. Međutim, pregovori između Irana i SAD nastavljaju se u nedelju u Švajcarskoj. Pakistan i Katar, posrednici, objavili su u ponedeljak saopštenje u kojem se govori o pozitivnim dešavanjima. Cene nafte na svetskom i cene gasa na evropskom tržištu padaju. Može da odahne. Za sada.

• Tramp poručio: "Pristaće na sve..."
• Vojsci izdato novo naređenje; Ovo menja pravila igre

Tekst sporazuma i događaji iz protekle nedelje potvrđuju da je Tramp bio pod snažnim pritiskom da okonča potpuno nepotreban rat, nakon čega je Iran doveden na nivo ravnopravnog pregovarača, što nije bio krajem februara tokom pregovora. Teheran je tada bio slabija strana, zabrinut da bi mogao svakog trenutka da izbije u protest zbog novog pogoršanja životnih uslova, dok su SAD u rukama imale alat pritiska koji nikada nisu koristile, a koga se Islamska Republika plašila: napad.

Nakon više od 100 dana sukoba i prekida vatre, postalo je jasno da SAD ne mogu da koriste vazdušne napade da bi srušile režim koji sada deluje sa pozicije, ako ne pobede, onda neporaženosti – Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu nisu ostvarili nijedan od zadatih ciljeva operacije koja je počela 28. februara.

EPA/ILIA YEFIMOVICH / POOL

Iran je svestan Trampove slabosti i dozvoljava sebi da postavlja uslove sa kojima SAD nemaju drugog izbora nego da pristanu: napad je sada fraza bez suštine. Pretnja da će Iran zatvoriti Ormuski moreuz potkopava svaki američki argument. Sve više izvora izveštava da će Iran uvesti modele naplate troškova isporuke nakon isteka 60 dana predviđenih sporazumom, iako je to potez koji bi mogao dodatno otuđiti kupce od Zaliva: Pre rata, 11 odsto ukupne svetske pomorske trgovine prolazilo je kroz Ormuski moreuz (samo Malajski moreuz prolazi više, sa 24 odsto), prema podacima kompanije Clarksons Research i izveštaja Konferencije UN o razvoju trgovine.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, kako je izvestio CNBC, zaključuje nakon razgovora da je Iran obezbedio izuzeća za izvoz nafte i petrohemijskih proizvoda, ukidanje blokade luka, oslobađanje dela zamrznutih sredstava (od 24 milijarde dolara) i pokretanje plana obnove. Ova izjava, koju američka strana nije opovrgla, vodi nas ka još jednom američko-izraelskom porazu.

Trampov definitivni cilj je bio, prateći model Venecuele, da sruši režim za jedan dan, postavi nove lidere i preuzme kontrolu nad industrijom fosilnih goriva. Totalni neuspeh. Umesto toga, na delu je bio neumoljivi zakon nenamernih posledica, koji je naneo ozbiljnu štetu američkoj – i globalnoj – javnosti kroz rast cena goriva i ekonomske posledice. Profit su ostvarile određene energetske kompanije, uključujući rafinerije i akcionare, jer je vrednost naftnih giganata porasla.

EPA/FABRICE COFFRINI / POOL

Ništa od ovoga nije uticalo na javni dug SAD. Postoje i naslovi koji cinično, ali tačno zaključuju da je Tramp, koji negira klimatske promene i protivi se zelenoj tranziciji, sada delovao kao nesvesni akcelerator ovih politika, dok se EU, na primer, vraća spoznaji da je energetska nezavisnost, zasnovana na obnovljivim izvorima energije uz podršku nuklearne energije, neophodna. Kina je globalni lider u ovoj oblasti. Više od stotinu velikih svetskih kompanija, uključujući Nestle i Ikeu, u ponedeljak je pozvalo vlade da elektrifikaciju stave u centar ekonomskih strategija kako bi smanjile izloženost nestabilnim troškovima fosilnih goriva i ojačale energetsku bezbednost.

A kada pomenem nuklearnu energiju, ta tema će biti glavni kamen spoticanja u pregovorima. Nepoznato je kako će se SAD pozicionirati prema aksiomatskom stavu Irana da nije pred odustajanjem od procesa obogaćivanja uranijuma. Nije isključeno da je Tramp zadovoljan rečenicom sporazuma: "Islamska Republika Iran potvrđuje da neće sticati niti razvijati nuklearno oružje", jer se u istoj, osmoj tački navodi: "Dve strane se takođe slažu da razgovaraju o pitanju obogaćivanja i drugim međusobno dogovorenim pitanjima u vezi sa nuklearnim potrebama Islamske Republike Iran, na osnovu zadovoljavajućeg okvira dogovorenog u konačnom sporazumu." Početni dokument uvodi tezu o "nuklearnim potrebama Islamske Republike", koju će iranski pregovarači znati da iskoriste.

Izrael i Hezbolah glavna pretnja

Teheran se nalazi u situaciji u kojoj će, ako oseti da pregovori idu u pravcu koji vodi na njegovu štetu, naložiti Hezbolahu kratak napad na Izrael – ako se rat u Libanu uopšte završi – što će izazvati vojni odgovor. U takvim okolnostima, Iran preti da će prekinuti pregovore i SAD moraju da popuste. Arakči je nakon razgovora najavio da će novoosnovani mehanizam koordinacije aktivnosti u Libanu, sa sedištem u Švajcarskoj, biti "prvi pravi test" sporazuma, ističući zabrinutost da bi kontinuirano nasilje u zemlji moglo da ugrozi šire diplomatske napore.

Već sada možemo zaključiti da će Iran dobiti većinu onoga što želi u procesu pregovora, ako uspe da izbegne unutrašnje sukobe oko pregovaračke pozicije. Još jedan rizik je psihološki efekat pobede na slabiju stranu, koja onda ne zna kako da pronađe meru u zahtevima. Do sada su iranski pregovarači pokazali da su svesni ograničenja. Amerikanci – podsetimo vas da su to Trampov zet Džared Kušner i Stiv Vitkof, predsednikov prijatelj – ne mogu da pariraju njihovom znanju o ovoj materiji.

Treba dodati još jedan element slagalice: potpredsednik Dž. D. Vens je postao lice iranskog sporazuma, što ga čini nezadovoljnim, jer unutar pokreta MAGA i velikog dela Republikanske stranke tinja nezadovoljstvo onim što je potpisano. Proces koji će, ako Iran postigne većinu svojih ciljeva, naštetiti Vensovim planovima za nominaciju na predsedničkim izborima 2028. godine. Dodatni argument koji otkriva koliko su važni predstojeći pregovori.