Jedan potez Ukrajine bi uništio Putina; "Despota u Kremlju više neće biti"

Nekoliko sati kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin je udario na samit i čovečanstvo udarivši u srce ukrajinske kulture i bombardujući najsvetiju katedralu u Kijevu, Kijevsko-pečersku lavru, piše novinarka Dajen Fransis u novoj kolumni za Kijev Post.

Oslobodio je masovnu raketnu i bespilotnu paljbu, izazvala je veliki požar na krovu Uspenske katedrale iz 11. veka, jednog od najsvetijih mesta hrišćanstva. Poglavar Pravoslavne crkve Ukrajine rekao je: "To je bio još jedan ruski zločin protiv čovečanstva, protiv istorije, protiv hrišćanstva." A francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je primetio da je napad na Uspensku katedralu bio "ekvivalent bombardovanju Notr Dama".

Samit G7 u Francuskoj imao je za cilj da usmeri novu pažnju na rat u Ukrajini jer je američki predsednik Donald Tramp bio ometen ratom sa Iranom. Tramp je još jednom rekao na samitu da rat u Ukrajini, za koji se hvalio da može da ga okonča u roku od 24 sata, nije na njegovoj listi prioriteta. Finansijski teret je prebacio na Evropu.

• "Ovo je sve što Putin može da postigne – ali neće mu pomoći" VIDEO
• "Želeli su da Putin ode – da nisu izbacili Rusiju, ne bi bilo rata"

Značajni ustupci Iranu

Ruske vlasti izveštavaju o napadu dronom na rafineriju nafte u Tjumenu u Zapadnom Sibiru, otprilike 1.900 kilometara od ukrajinske granice.

"Slušajte, mi nemamo nikakve veze sa tim", rekao je Tramp. "To nema nikakvog uticaja na nas, osim što prodajemo oružje Ukrajini. Mi smo hiljadama kilometara daleko." To je bila neosetljiva opaska koju je izrekao trgovac oružjem, a ne državnik.

Tramp se takođe hvalio svojim nedavno objavljenim mirovnim sporazumom sa Iranom, za koji je Njujork tajms rekao da je "dao Iranu glavnu ekonomsku pomoć u zamenu za minimalne ustupke". Ali Tramp je bacio kosku ili dve Ukrajini. Najavio je da će ponovo uvesti sankcije na rusku naftu i, što je najvažnije, potpisao je zavet G7 da će "biti ujedinjeni u našoj nepokolebljivoj podršci Ukrajini u odbrani njene slobode, suvereniteta i teritorijalnog integriteta" i "posvećiti se povećanju pritiska na rusku ratnu ekonomiju".

Izjava, jer uključuje podršku SAD, značajan je korak napred za Ukrajinu ako bude usvojena, s obzirom na Trampovo nećkanje oko Putina.

Pažnja ponovo na Ukrajini?

Tramp je potom nagovestio da bi, nakon što se reši pitanje Irana, mogao da ponovo obrati pažnju na sporazum između Rusije i Ukrajine, prema pisanju Politika. Na marginama sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je zatražio od SAD više raketa protivvazdušne odbrane kako bi blokirao ruske balističke rakete koje pustoše Ukrajinu. O ovom sastanku sa Zelenskim, Tramp je rekao: "Imali smo veoma dobar sastanak. Gledajte, Rusija bi trebalo da postigne dogovor."

Ali Tramp nikada nije naterao Putina da postigne dogovor.

2025. godine pokušao je da posreduje u prekidu vatre između Moskve i Kijeva, ali je predložio uslove koji su očigledno bili povoljni za Rusiju, a koji nikada nisu mogli biti prihvatljivi za Ukrajinu. Problem je bio u tome što Tramp nije uradio domaći zadatak, već je odlučio da će Moskva pobediti i da Ukrajina treba da kapitulira kako bi zaustavila borbe, i bio je ubeđen da će SAD unovčiti masovne poslovne sporazume koje su obećali Putinovi pregovarači, a koji se nikada neće ostvariti. Stoga je njegov prioritet uvek bio da ostane u dobrim odnosima sa Putinom.

Čak i ove nedelje, uprkos najnovijem napadu Rusije, Tramp se potrudio da javno pohvali Putina što se nije mešao na strani Irana u vezi sa njegovom blokadom Ormuskog moreuza.

Ubijeno preko milion Rusa i preko pola miliona Ukrajinaca

Trampova dobrota na samitu i Putinovo ugađanje prikrivaju lošu procenu i namerno slepilo prema ruskoj agresiji u Ukrajini, koja je desetkovala zemlju od 40 miliona stanovnika i nagomilala najveće žrtve i raselila najviše izbeglica od bilo kog sukoba na svetu posle Drugog svetskog rata.

To je hitlerovski, piše Kijev post, zbog čega je neobjašnjivo da predsednik Sjedinjenih Država ne bi pomerio nebo i zemlju da zaustavi pokolj i da bi umesto toga ostao prijateljski nastrojen prema počiniocu.

Do danas je ubijeno i ranjeno oko 1,2 miliona Rusa i 600.000 Ukrajinaca. Oko 5,9 miliona Ukrajinaca živi kao izbeglice širom sveta, 5,3 miliona živi u Evropi, a dodatnih 3,7 miliona je interno raseljeno unutar Ukrajine, često više puta. Otprilike 90% izbeglica su žene i deca. Desetine hiljada ukrajinske dece su kidnapovane i date ruskim porodicama na odgajanje. Oko dve trećine ukrajinske energetske infrastrukture je uništeno kako bi se zemlja oslabila sledeće zime.

Tramp nije rekao ništa na samitu G7 o bombardovanju katedrale niti o činjenici da su u maju, neposredno pre početka ovih samita, Rusi eskalirali svoj rat protiv civila ubivši i ranivši više ljudi u Ukrajini nego u bilo kom mesecu od invazije 2022. godine, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Zelenski upozorio G7 i EU

Realnost je da će rat trajati do 2027. i nadalje, zbog čega je Zelenski upozorio G7 i EU ove nedelje da će, ako ne bude prekida vatre pre sledeće zime, Ukrajini biti potrebno više dizel goriva, prirodnog gasa i benzina da bi se odbranila.

Jedini povoljan razvoj događaja je da Ukrajina brzo degradira rusku vojsku, ekonomiju i moral. Kao odmazdu za bombardovanje katedrale, Ukrajina je digla u vazduh gigantsku rafineriju u Moskvi. Kijev takođe nastavlja da dominira u "kopnenom ratu", ubijajući ruske vojnike alarmantnom brzinom od 25.000 mesečno.

Ukrajina je izgubila 12% svoje teritorije od 2022. godine, a ukupno 20% drži Moskva. Međutim, to se može promeniti jer Ukrajina ima za cilj da povrati Krim – sveti simbol njihove carske slave za Ruse. Presekla je svoje linije snabdevanja, a Krim je bez energije i hrane. Ove nedelje, Moskva je objavila da se njena pomorska baza premešta sa Krima na kopneni deo Rusije.

Ponovno osvajanje Krima označilo bi psihološku prekretnicu, prema rečima sovjetskog šahovskog šampiona Garija Kasparova, sada demokratskog aktiviste i žestokog protivnika Putina i njegovog režima. On veruje da je gubitak Krima vizuelni poraz potreban da se ubije "ideja carstva" u glavama Rusa i da se nateraju da shvate da je rat izgubljen. Takav odlučujući poraz mogao bi da izazove ekonomski kolaps i bankrot ruske države.

Ako se to desi, despota u Kremlju više neće biti, a "Putinov potrčko" će biti diskreditovan u analima istorije.