EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu: Razmatra se nacrt

 Kako se navodi, u tom dokumentu Brisel isključuje mogućnost da vojnici iz zemalja članica EU mogu da budu poslati u Ukrajinu radi odbrane od Rusije, ali ostavlja mogućnost za slanje tih trupa u slučaju eventualne buduće agresije na Ukrajinu nakon što se tekući rat okonča.

EU želi da preuzme opsežne bezbednosne obaveze prema Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije najkasnije do početka jula.

Bezbednosne garancije obuhvataju političku, vojnu i ekonomsku pomoć i predviđeno je da se primenjuju do pridruživanja Ukrajine EU i NATO-u.

Prema informacijama Velta, ambasadori 27 država članica EU nedavno su se dogovorili o nacrtu sporazuma na 11 stranica o čemu se trenutno raspravlja između Evropske službe za spoljne poslove i vlade u Kijevu.

"EU i njene države članice igraju ključnu ulogu u trenutnoj i dugoročnoj bezbednosti Ukrajine kroz vojnu, civilnu, humanitarnu, finansijsku, trgovinsku i ekonomsku pomoć, smeštaj raseljenih lica, podršku reformama, rekonstrukciji i diplomatsku podršku", navodi se u nacrtu sporazuma.

EU u tom dokumentu uverava Ukrajinu da će se hitno konsultovati u slučaju eventualnih budućih napada na teritoriju te zemlje.

To isključuje direktno učešće vojnika iz zemalja EU zajedno sa ukrajinskim vojnicima u borbenim operacijama protiv Rusije.

Međutim, Brisel obećava Ukrajini nastavak isporuka oružja i nastavak obuke vojnika, kao i pomoć u deminiranju i saradnju u suprotstavljanju hibridnim pretnjama i sajber napadima.

"Fond za podršku Ukrajini će imati budžet od pet milijardi evra u 2024. Dalja uporediva godišnja povećanja mogu se predvideti do 2027", navodi se u nacrtu.

Prema podacima EU, samo sedam država članica je do sada potpisalo bilateralne sporazume o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini: Nemačka, Danska, Francuska, Italija, Finska, Holandija i Letonija.