Hrvatska uvodi doživotnu robiju

Habijan je nedavno predstavio okvir budućih zakonskih izmena usmerenih na jačanje sigurnosti građana i efikasniji nadzor nad počiniocima teških krivičnih dela.

Izjavio je da bi svrha uvođenja doživotnog zatvora trebalo biti odvraćanje od počinjenja najtežih krivičnih dela poput nedavnog ubistva 19-godišnjaka u Drnišu.

Habijan je na onfervenciji za novinare zahvalio je radnoj grupi koja je pripremila izmene brojnih zakona. Istakao je da su izmene i dopune posledica nemilog događaja u Drniša.

"Kao što sam rekao tada, morali smo napraviti sve da se tako nešto više ne ponovi. Na nama je odgovornost. I ovo ne znači da naš posao s ovime staje", izjavio je Habijan.

Prvi smer je, kazao je Habijan, da uvodimo doživotni zatvor, drugi je zaštitni nadzor nakon izvršenja zatvorske kazne, a treći uvodjenje novog instituta s novim posebnim zakonom.

• Plenković "zavapio": "Sve manje Hrvata u Hrvatskoj"
• Dojava o bombi u Zagrebu: Evakuisan Županijski sud
• Sramne scene u Hrvatskoj: Maturanti skandirali ustaški poklič "Za dom spremni"; Napali policajce

"Pravosudnom službeniku je teško predvideti ponašanje ili stanje osobe kojoj je odredio kaznu. Iz tog razloga smo se odlučili na redefinisanje sigurnosne mere koja govori o posebnoj meri nadzora nakon izvršenja kazne. Produženo je i vreme nadzora na tri, pet i deset godina", objasnio je Habijan.

Uvođenje novog instituta biće uređeno posebnim zakonom. Ministar taj korak smatra najbitnijim, jer će se odnositi na one koji su po punom izdržavanju kazne zatvora, a kada više nema pravne osnove da u njemu ostanu, smešteni u posebnu ustanovu i pod posebnim nadzorom jer su prepoznati kao društveno opasni.

Za uvođenje kazne doživotnog zatvora rade se izmene Kaznenog zakona.

Govoreći o mogućnosti puštanja na uslovni otpust nakon 25 godina izdržane kazne, rekao je da su u radnoj grupi gledali praksu i drugih država EU-a. Naglasio je da krivični progon ne zastareva, odnosno izvršavanje same sankcije doživotnog zatvora ne zastareva.

Radna grupa odlučila se za nemački model jer je prošao test Evropskog suda za ljudska prava.

Ministar je rekao da je svestan da nemaju dovoljno zatvorskih kapaciteta. To nije popularno reći, ali je činjenica, rekao je i dodao da se taj problem počeo rešavati.

Podsetio je da je u zatvorima i vaspitnim ustanovama Hrvatska ima 4.000 mesta, a slobode je lišeno oko 4.900 ili 5.000 osoba, prenosi HRT.